Svet bez predaha – 2025. godina puzećih konflikata i kraja iluzije o globalnoj saradnji

Za razliku od Olimpijske 2024. godine, koja je makar nakratko podsetila svet šta saradnja može, 2025. je pružila malo inspirativnih primera. Mnoge od ovih priča nastaviće da budu vesti i u ovoj godini.

Povratak Donalda Trampa, zaokret u spoljnoj politici

Donald Tramp je 2024. godine obećao da će reformisati američku spoljnu politiku. I pre nego što je zvanično preuzeo dužnost na inauguraciji u januaru poželeo je da kupi Grenland, učini Kanadu 51. američkom državom i ponovo uspostavi kontrolu nad Panamskim kanalom.

Na dan inauguracije, Sjedinjene Države su se povukle iz Pariskog sporazuma i Svetske zdravstvene organizacije, ograničile su prijem izbeglica i proglasile narko-kartele stranim terorističkim organizacijama.

U svom prvom mesecu na funkciji, počeo je da zatvara Američku agenciju za međunarodni razvoj, ukida nezavisni nadzor nad većim saveznim agencijama i smanjuje državne plate. U aprilu pokreće svoj plan nazvan "Dan oslobođenja", uvodeći 10 odsto carinskih dažbina na većinu uvoza, uz dodatne carine od zemlje do zemlje, koje su išle i preko 50 odsto.

Sebi je pripisao zaluge za okončanje osam ratova i što su se zemlje članice NATO-a saveza obavezale da izdvajaju pet odsto BDP-a za odbranu. Međutim, nije uspeo da okonča rat u Ukrajini, a sva je prilika da će i pretnje upućene Venecueli i njenom predsedniku ostati na zveckanju oružjem u čekanju da se režim sam uruši.

Kritičari Trampove politike tvrde da je uvođenje carina više štetilo američkim potrošačima i proizvođačima, da je plan mira za Ukrajinu nagradio Rusiju za njenu agresiju, da mnogi od konflikata za koje je tvrdio da ih je okončao i dalje traju, kao i da je smanjenje nacionalne bezbednosne birokratije ostavilo američku vladu značajno oslabljenom.

Koračanje Kine – upostavljanje supersile

Peking je pokazao da može da iskoristi svoje ekonomske prednosti kao oružje, ali i da oružje iskoristi kao znak premoći. U slučaju Kine poluge moći se ogledaju u retkim zemnim mineralima koji su neophodni za širok spektar industrijskih i vojnih primena.

Kina je godinama radila na dominaciji u lancu snabdevanja – sada kontroliše oko 60 odsto svetskog rudarstva retkih minerala i 90 odsto kapaciteta za preradu. Spremnost Kine da naoruža svoju dominaciju nije bila tajna.

Peking je smanjio izvoz retkih minerala u Japan 2010. godine tokom teritorijalnog spora oko ostrva Senkaku. Uprkos upozorenjima SAD su učinile malo i kasno da se zaštite.

Kada je Tramp u aprilu zapretio Kini enornim carinama, Peking je obustavio izvoz magneta i još sedam retkih minerala u SAD, što je rezultiralo drastičnim smanjenjem tarifa od strane Trampa. U oktobru je Peking ponovo demonstrirao silu kada je Tramp uveo dodatna ograničenja na izvoz čipova i napredne tehnologije u Kinu.

Peking je najavio nove propise o izvozu proizvoda koji koriste kineske retke minerale. Suočen sa potencijalno značajnim poremećajima u američkoj ekonomiji, Tramp je odložio kontrolu izvoza i odustao od nekoliko drugih mera usmerenih protiv Kine. Tek tada Peking je odložio na godinu dana primenu svojih kontramera.

Uz to, Kina je u septembru demonstrirala i svoju rastuću vojnu snagu na paradi kojom je obeležila 80 godina od okončanja sukoba u Drugom svetskom ratu prikazujući opremljenost i spremnost ljudstva, najnovije balističke rakete, tenkove i sofisticiranu vojnu tehnologiju.

Istovremeno je pojačala vojne manevre oko Tajvana i nastavila širenje diplomatskog i ekonomskog uticaja u Africi, Aziji i Latinskoj Americi.

Puzeći ratovi – talasanje u Južnom kineskom moru, Indijski potkontinent i Venecuela

Zemlje mogu doći u sukob čak i kada je jedna značajno veća i bolje naoružana od druge. Jasan primer je sukob koji je izbio u julu između Kambodže i Tajlanda. Sa populacijom nešto iznad 17 miliona, Kambodža je daleko manja i vojno slabija od svog suseda Tajlanda, koji ima četiri puta veću populaciju. Julski sukobi navodno su bili zbog spornih graničnih pitanja starih više od veka.

Konkretno, i Kambodža i Tajland tvrde da su vlasnici Presata Ta Muen Tom, drevnog hrama smeštenog u šumovitim planinama Dangrek koje dele dve zemlje. Početni sukobi su odneli živote nekoliko desetina ljudi i primorali desetine hiljada da napuste svoje domove.

Predsednik Donald Tramp je intervenisao i zapretio da će obustaviti trgovinske pregovore sa Kambodžom i Tajlandom ako se borbe ne prekinu. Obe strane su se nevoljno složile sa primirjem. Zvanični sporazum je potpisan krajem oktobra u Kuala Lumpuru, na marginama godišnjeg sastanka Aseana.

Međutim, sporazum nije zaživeo, u novembru je mina ubila četiri tajlandska vojnika zbog čega je Bangkok obustavio delove sporazuma. Sukobi su ponovo eskalirali u decembru kada su tajlandski borbeni avioni bombardovali ciljeve u Kambodži.

Bil Klinton je svojevremeno Kašmir nazvao "najopasnijim mestom na svetu". Tenzije između Indije i Pakistana izazvale su otvoreni sukob u maju, dve nedelje nakon što je pet terorista ubilo dvadeset šest ljudi u blizini Pahalgama na teritoriji Indijom upravljanog Džamu i Kašmira.

Teroristička organizacija sa sedištem u Pakistanu, koja je izvršila teroristički napad u Mumbaju 2008. godine u kojem je ubijeno 175 ljudi, najverovatnije je finansirala napad. Indija je ovog puta uzvratila pogodivši ono što je nazvala "terorističkom infrastrukturom" unutar Pakistana.

Pakistan je odgovorio napadima dronovima i raketama na indijske vojne baze i oborio dva najsavremenija indijska borbena aviona. Indija je uzvratila uništavanjem sistema protivvazduhoplovne odbrane oko pakistanskog grada Lahora. Nijedna strana nije postigla značajnu vojnu prednost u najintenzivnijim borbama u poslednjih pola veka, i došlo je do primirja nakon tri dana.

Predsednik Donald Tramp je rekao da je posredovao u primirju, tvrdnju koju je podržao šef štaba Pakistanske vojske i defakto lider Asim Munir, dok je premijer Indije Narendra Modi to demantovao.

Odmah nakon borbi usledila je pukotina u odnosima SAD i Indije, jer je Tramp uveo visoke tarife na indijski izvoz, delimično kao odgovor na Modijevo odbijanje da prizna njegove posredničke napore.

Antagonizam između Indije i Pakistana ostaje, a jedno od otvorenih pitanja je da li odluka Indije da obustavi učešće u Sporazumu o vodama iz 1960. znači da će ograničiti protok vode u sistemu reke Ind, koja obezbeđuje vodu za 80 odsto pakistanskih farmi.

Povratkom Trampa na vlast SAD su tokom 2025. nastavile snažan pritisak na Vladu Venecuele – zaplena brodova pod plaštom optužbi za krijumčarenje droge, pretnje vojnom intervencijom, ekonomske sankcije i diplomatska izolacija.

Donald Tramp pokušava da u drugom predsedničkom mandatu završi ono što je zacrtao u prvom – sruši režim Nikolasa Madura i prirodne resurse Venecuele stavi pod svoju kontrolu. Mere koje preduzimaju SAD slanjem ratnih brodova i nosača aviona u Karipsko more stvara regionalnu napetost, dok Karakas guši proteste i regrutuje lokalno stanovništvo za gerilski rat.

Plan SAD za mir u Gazi – Bliski istok bez mira

Nakon dve godine brutalnih borbi, Izrael i Hamas su se u oktobru dogovorili o primirju. To je bilo drugo u 2025. godini. Bajdenova administracija je u januaru posredovala u postizanju primirja koje je omogućilo povećanje humanitarne pomoći Gazi, navelo Hamas da oslobodi trideset troje talaca i podstaklo Izrael da oslobodi skoro 2.000 palestinskih zatvorenika.

Rat je nastavljen sredinom marta nakon što su se dve strane razišle oko uslova produžetka primirja. Donald Tramp je dolaskom na čelo SAD uporno pritiskao da do novog primirja dođe u oktobru, uz presudno posredovanje Katara, Turske i Egipta.

Dogovor je predviđao trofazni plan mira za Gazu: 1) trenutni prekid vatre uz povlačenje izraelskih bezbednosnih snaga na unapred određene linije i razmenu talaca i zatvorenika; 2) demilitarizacija Hamasa i slanje međunarodne stabilizacione snage u Gazu; i 3) ponovno uspostavljanje palestinske uprave i rekonstrukcija Gaze.

Sjedinjene Države smatraju da je prva faza završena, iako Izrael insistira da neće preći na drugu fazu dok Hamas ne bude potpuno razoružan. Savet bezbednosti UN odobrio je plan mira za Gazu u novembru, ovlašćujući raspoređivanje Međunarodne stabilizacione snage i pozivajući na uspostavljanje Palestinskog komiteta za upravljanje svakodnevnim poslovima Gaze.

Međutim, trajni mir ostaje nedostižan. Hamas ne pokazuje znake razoružavanja, Izrael je nastavio svakodnevne napade na Gazu, a nijedna zemlja se još zvanično nije obavezala da će poslati svoje trupe u Međunarodne stabilizacione snage.

Neki ratovi se mere godinama, drugi danima. Junski sukob između Izraela i Irana spada u drugu kategoriju, sudar koji je godinama očekivan i pripreman.

Izrael je dugo smatrao iranske nuklearne ambicije i njegovu podršku antiizraelskim militantnim grupama širom Bliskog istoka egzistencijalnom pretnjom. Nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine, Izrael je ciljao iranske proksije u Libanu, Iraku, Siriji i Jemenu.

Ove operacije su onemogućile Teheran da koristi takozvanu "osovinu otpora" kako bi odvratio izraelski napad na Iran. U junu 2025. godine, kada se Iran približio tački u kojoj bi mogao brzo da napravi mali broj "prljavih" bombi Izrael je pokrenuo operaciju "Lav u uzdizanju" udarima na više od stotinu lokacija širom Irana, uključujući postrojenja za preradu nuklearnog goriva, ali i kuće i stanove visokih vojnih zvaničnika. Iran je uzvratio gađanjem Izraela balističkim raketama i dronovima. Uz pomoć američke vojske, Izrael je oborio većinu raketa.

Američki bombarderi B2 su zatim u akciji nazvanoj "Ponoćni čekić" pogodili iranske nuklearne objekte, a Donald Tramp je tvrdio da je "potpuno uništio" iranski nuklearni program. Međutim, veruje se da je Iran mnogo pre napada sklonio svoje zalihe obogaćenog uranijuma. Izrael i Iran su se potom dogovorili o primirju što je zaustavilo rakete i bombe, ali su ostala nerešena osnovna politička pitanja.

Rat u Ukrajini se nastavlja

Rat u Ukrajini, koji je sada u četvrtoj godini, nastavio se u 2025. Rusija je pojačala svoje raketne i kampanje napada dronovima, više puta gađajući ukrajinske gradove, što je prouzrokovalo velike civilne žrtve i oštetilo važnu infrastrukturu.

U martu je Rusija povratila svoju provinciju Kursk, koju je Ukrajina zaposela u iznenadnom prodiranju u avgustu 2024. Napredovanje Rusije u samoj Ukrajini bilo je, međutim, skromno – Rusija je povećala kontrolu nad ukrajinskom teritorijom za manje od jedan procenat, a cena koja je plaćena meri se hiljadama poginulih vojnika, ali i civila.

Ukrajina je u junu operacijom "Paukova mreža", tajnim napadima dronovima, zašla duboko u rusku teritoriju pogodivši ciljeve u pet vazdušnih baza.

U avgustu su se prvi put od izbijanja rata sreli ruski predsednik Vladimir Putin i predsednik SAD Donald Tramp u američkoj vojnoj bazi na Aljasci.

Susret pun obećanja ostao je na papiru, a kraj godine obeležio je još jedan u nizu Trampovih pokušaja da definiše mirovni plan. U danu kada je Tramp najavljivao dobre vesti stigle su optužbe iz Moskve da je Kijev gađao rezidenciju ruskog predsednika, što Ukrajina negira.

U poslednjim satima 2025. godine iz diplomatskih izvora u Briselu stigla je vest da su Evropljani spremni da aktivno učestvuju u praćenju mogućeg prekida vatre između Rusije i Ukrajine. Evropske zemlje su spremne da u Ukrajinu pošalju između 10.000 i 15.000 vojnika u prvih šest meseci posle prekida neprijateljstava.

Evropa kaska – slab ekonomski rast i politička trvenja

Evropska unija i evropske zemlje su se i tokom 2025. borile sa krizom nastalom zbog rata u Ukrajini. Visoki troškovi pomoći Ukrajini, politička trvenja unutar zemalja EU rezultirali su sporom strateškom i političkom reakcijom Evrope na globalne krize umanjujući joj dodatno značaj.

S druge strane, posle višegodišnjeg zastoja, Brisel je najavio zamah u daljem proširenju Unije, pre svega na zemlje Zapadnog Balkana. Na samitu u Briselu, Crna Gora i Albanija su se pokazale kao lideri u trci za prijem, dok Srbija i Severna Makedonija ostaju uslovljene reformama i vladavinom prava.