Нуклеарне силе на ратној стази, војске Пакистана и Индије у пуној приправности

Напад припадника исламистичког Фронта отпора на туристе у индијском делу Пакистана изазвао је талас беса у Индији и довео до отворених позива високих званичника националнистичких партија на одмазду.

Ионако напети односи две државе достигли су тачку усијања 22. априла када је група екстремиста из Пакистана ушла у индијски Кашмир и побила 26 туриста.

Одговорност за напад преузео је Фронт отпора, за који се верује да је близак пакистанским екстремистима из организације Лашкар е-таиба. Ова организација основана је истовремено када и Ал Каида и њен први лидер, Хафиз Сајед сматра се, уз Осаму бин Ладена и Палестинца Абдулаха Азиза, оцем радикалног ислама.

До сада, хиљаде мртвих и милиони протераних

Овај чин довео је две државе на ивицу новог рата, четвртог од када су две државе 1947. постале независне. У овим религијским сукобима до сада убијено је између 200.000 и два милиона људи, док је око 14 милиона протерано.

Одмах после новог напада радикалних исламиста, индијске снаге безбедности покренуле су велику акцију против Фронта отпора и убиле једног од команданата, Атлафа Лалија.

Одмах затим, у експлозијама су уништене куће двојице мушкараца осумњичених да су помагали нападачима.

Индијска полиција је, истовремено, понудила награду од 25.000 долара за информације које би водиле ка хапшењу наводних лидера ове групе.

Локални пословни људи из Индора су, пак, понудили 11 милиона долара за главе 100 припадника Лашкар е-таиба, реагујући на талас беса у индијском делу Кашмира.

Осеђања Индијаца, чини се, на најбољи начин показују постери пакистанског официра са свињском њушком и натписом ”Пакистанцима и свињама улаз забрањен”, који су се током дана појавили у Индору.

Око њих су се сатима сликали пролазници, од којих су многи од владе Нарендре Модија тражили жестоку освету,

Војске у приправности, повремена пуцњава

Премијер Пакистана је одмах у индијски део Кашмира упутио начелника генералштаба индијске војске, генерала Упендру Двивендија у тај део Индије и обећао да ће починиоце ”гонити до краја света”.

Међу две стране које се поново налазе на ивици рата улетео је потпредседник Америке, Џеј Ди Венс који је Индијцима обећао значајну помоћ у борби против тероризма, али и позвао на разум.

Позив другог човека Беле куће резултат је претпоставки да ће Индија, готово сигурно, жестоко одговорити на овај терористички чин, најсмртноноснији још од напада на Мумбај 2008. године.

Као моменталну реакцију, Индија је предузела низ мера – суспендовала је споразум о заједничкој употреби воде из Инда, протерала пакистанске војне аташее, затворила један гранични прелаз и протерала све Пакистанце који се налазе у Индији.

За Индијце, ови потези неће бити довољни, јер су у неким деловима ове државе, учесници протеста својом крвљу потписивали захтев премијеру да покрене осветничку акцију.

Таква акција, наводе медији у Индији, укључивала би економску и блокаду пакистанских лука, инсистирање на озбиљним међународним санкцијама и признањем да је напад од 22. априла суштински, једнак упаду Хамаса у Израел 7. октобра 2023. године.

Пакистан је, истовремено, одмах затворио ваздушни простор и протерао индијске дипломате, наводећи да нема сумње да ће одлучно реаговати на сваки покушај напада на своје интересе.

У последњих неколико сати, војске Пакистана и Индије у неколико наврата су размениле ватру, али без значајнијих последица.