Kako su se nakon napada u Sidneju Filipini našli u centru pažnje – da li je putovanje u Davao ključ istrage

Zvaničnici kažu da su otac i sin, Sadžid i Navid Akram, otputovali u južni deo Filipina koji je prošao kroz bolnu istoriju islamskog ekstremizma. Oni su u toj zemlji ostali skoro mesec dana, a zatim dve nedelje kasnije izvršili masakr na čuvenoj plaži u Sidneju, ciljajući jevrejsku proslavu. Kasnije su u njihovom automobilu pronađene zastave Islamske države domaće izrade.

Mnogo toga još nije razjašnjeno. Vlasti nisu pružile više detalja o tome gde su sve boravili na Filipinima, šta su radili, kao ni da li je putovanje uopšte bilo direktno povezano sa napadom.

“Razlozi zbog kojih su otišli ​​na Filipine, svrha toga i gde su boravili ​trenutno su pod istragom“, saopštila je policija Novog Južnog Velsa.

Sina je pre šest godina ispitivala australijska Agencija za unutrašnju bezbednost zbog njegovih bliskih veza sa terorističkom ćelijom Islamske države sa sedištem u Sidneju, ali nije smatran pretnjom.

Međutim, australijski zvaničnici za borbu protiv terorizma veruju da su oni prošli vojnu obuku dok su bili na Filipinima, preneli su australijski mediji pozivajući se na izvore iz bezbednosnih službi.

Iako je terorizam na Filipinima u slabljenju poslednjih godina, mnoge islamske militantne grupe ostale su aktivne i naoružane u udaljenijim regionima, ali i spremne su da obučavaju strane borce koji su odavno pohrlili u ovu zemlju jugoistočne Azije.

“Još od vremena Al Kaide, Filipini su uvek smatrani akademijom terorizma u Aziji, jer njihova lokacija i postojeće militantne grupe pružaju pogodno okruženje za obuku“, navodi Romel Banlaoi, predsednik Filipinskog instituta za istraživanje terorizma.

U međuvremenu, portparolka filipinskog predsednika Ferdinanda Markosa mlađeg poručila je da je predsednik odbacio "obmanjujuću karakterizaciju Filipina kao žarišta za obuku ID".

Većina terorističkih aktivnosti koncentrisana na južnom ostrvu Mindanao

Militantne grupe su decenijama aktivne na jugu Filipina i privlačile su strane državljane čak i pre napada 11. septembra u Njujorku.

Filipinska grupa Abu Sajaf bila je rani saveznik Al Kaide, ali su u poslednjim godinama mnoge militantne organizacije počele otvorenije da se zaklinju na vernost ili se svrstavaju uz ID, a to je trend koji se proširio širom sveta.

Više grupa okupilo se pod zajedničkim nazivom ISEA – Islamska država Istočna Azija. Islamska država je 2017. godine čak objavila video u kojem poziva svoje borce da putuju na Filipine umesto u Irak i Siriju, prema podacima australijske Agencije za nacionalnu bezbednost ASIO.

Većina terorističkih aktivnosti koncentrisana je na južnom ostrvu Mindanao koje decenijama potresaju nemiri i sukobi, uključujući sukobe između vlasti i lokalnog separatističkog pokreta, uz široko rasprostranjene optužbe za kršenje ljudskih prava sa svih strana.

Ove aktivnosti nisu ograničene samo na zabačene predele – one postoje i u urbanim područjima. Priobalni grad Davao, koji su osumnjičeni iz Bondija naveli kao svoju krajnju destinaciju na Filipinima, "oduvek je bio najpopularnija destinacija za susrete stranih terorističkih boraca“.

“Grad Davao je manje meta, a više mesto sastanka, centar za planiranje, finansiranje i logistiku”, navodi predsednik Filipinskog instituta za istraživanje terorizma.

Još nije jasno da li su Akramovi putovali van Davaoa.

Zašto baš Filipini

Militantne grupe su 2017. godine javno demonstrirale silu koja je mnoge iznenadila kada su grupe Abu Sajaf i Maute, koja je proglasila vernost ID, zauzele i okupirale Maravi, najveći grad sa muslimanskom većinom u zemlji.

Nasilje je primoralo više od 350.000 stanovnika da napuste grad i okolna područja pre nego što su ga filipinske snage oslobodile nakon krvave, višemesečne opsade.

Postoji nekoliko razloga zašto su Filipini, a posebno Mindanao, postali takvo žarište ekstremizma. Kako kažu stručnjaci, Mindanao je divlja pogranična zona. Gusto pošumljene planine i priobalno okruženje omogućavaju militantnim grupama da postave kampove, obučavaju borce i organizuju snabdevanje van vidokruga i na teško dostupnim mestima.

“To je sigurno utočište za strane terorističke borce, jer se lako mogu sakriti, a naše snage za sprovođenje zakona nemaju dovoljno kapaciteta da prodru na te terene“, rekao je Banlaoi.

Dodaje i da su Filipini kao glavna turistička destinacija “veoma predusretljivi prema stranim državljanima“, što ljudima olakšava ulazak i izlazak iz zemlje – legalno ili na drugi način.

Konačno, činjenica da postoji toliko mnogo militantnih grupa, koje su imale decenije da se etabliraju, čini Filipine, kako navode stručnjaci, najpoželjnijom destinacijom stranih boraca, ne samo iz Azije, već i iz različitih delova sveta.

Međutim, ne može svako da uđe u militantni kamp – svaki strani borac koji želi da prođe obuku morao je da ima uspostavljene veze sa militantnim grupama ili ekstremističkim mrežama na terenu.

Australijska agencija za nacionalnu bezbednost ASIO saopštila je da ISEA "iskorišćava loše ekonomske i socijalne uslove na Filipinima, posebno u centralnom Mindanau, kako bi privukla članove".

Neki regruti se pridružuju u nadi da će imati bolje ekonomske izglede, drugi dele ideološke ciljeve grupe, kao što je uspostavljanje Islamske države po šerijatskom zakonu na jugu Filipina.

Koliko su ove grupe sada rasprostranjene

Ove grupe su bile umešane u razne nasilne napade tokom proteklih nekoliko decenija. Abu Sajaf je bio posebno poznat po otmici i traženju otkupa od stranaca. Nakon terorističkih napada na Sjedinjene Države 2001. godine, Vašington je naporno sarađivao sa filipinskom vojskom kako bi zaustavio aktivnosti grupe.

Ali terorizam na Filipinima je u opadanju otkako je bivši predsednik Rodrigo Duterte usvojio sveobuhvatni zakon protiv terorizma 2020. godine.

Ranije su samo pojedinci koji su izvodili nasilne terorističke napade bili krivično gonjeni, ali zakon je dozvolio vlastima da gone i ljude koji su podržavali ili promovisali nasilne aktivnosti i pružali podršku militantnim grupama poput finansiranja, skloništa ili logističke pomoći.

Vlada je, takođe, pregovarala o mirovnim sporazumima sa brojnim militantnim grupama – koje su pristale da zaustave nasilne aktivnosti i pređu na civilni život u zamenu za veću autonomiju i samoupravu na Mindanau.

Ove mere su imale opipljive efekte. Na Globalnom indeksu terorizma za 2025. godinu, Filipini su se rangirali na 20. mestu od 79 zemalja. Nasuprot tome, 2019. godine – pre nego što je zakon stupio na snagu – bili su na 9. mestu.

Ipak, to ne znači da je opasnost prošla. Neke militantne grupe koje su potpisale mirovne sporazume su i dalje naoružane, sa odmetnutim elementima koji su i dalje aktivni.