"Krunisanje" Donalda Trampa u Južnoj Koreji

U Sjedinjenim Američkim Državama pre nešto više od dve nedelje održani su protesti pod nazivom "Ne kraljevima". Ovo je bila aluzija na ponašanje američkog prdesednika, koga kritičari u njegovoj zemlji optužuju za samovolju i promociju kulta sopstvene ličnosti.

Kao reakciju na to, javili su mediji širom sveta, Tramp je na društvenim mrežama objavio prkosni video kolaž u kojem on, sa kraljevskom krunom na glavi, sa visine, iz vojnog aviona pušta fekalije na demonstrante.

Ovo sve, kao i stalni i neumorni napori američkog predsednika da se pohvali pred drugima i nametne kao osoba koja zaslužuje najveće divljenje nije promakla njegovim vojnopolitičkim saveznicima u Istočnoj Aziji - oni su ga dobro proučili i priredili mu izuzetno laskavi doček.

Umetnost dodvoravanja

Recimo, nova japanska premijerka Sanae Takaići, tokom razgovora u Tokiju 28. oktobra ishvalila je sedamdesetdevetogodišnjog američkog lidera za to što je izdejstvovao primirje između Tajlanda i Kambodže, potpisano tokom samita Asocijacije zemalja jugoistočne Azije (ASEAN) nekoliko dana ranije. Ona mu je uputila komplimente i za njegov doprinos smirivanju situacije u Gazi i najavila početak "novog zlatno doba" u odnosima između dve države.

Štaviše, izvestili su japanski mediji, predsednica vlade Zemlje izlazećeg sunca saopštila je svom uvaženom gostu da će ga Japan preporučiti za Nobelovu nagradu za mir - priznanje za koje je on više puta javno izjavljivao da ga zaslužuje jer je rešio mnoštvo sukoba, među kojima i onaj u Palestini "koji traje 3.000 godina".

"Njegovo visočanstvo" Donald Tramp

Nova vlada u Tokiju, dakle, neki bi rekli, mudro je odlučila da ne ulazi u direktni sukob sa Sjedinjenim Državama kako bi umanjila ekonomsku štetu koja joj je zapretila zbog velikih Trampovih carina i pritiska da za njegove ciljeve kao što su reindustrijalizacija zemlje i veće zapošljavanje utroši više od 600 milijardi dolara japanskog novca.

I kada se mislilo da je nova premijerka dala sve od sebe ne bi li učinila da se gost oseća važno i moćno, ispostavilo se da je predsednik susedne Republike Koreje u svom gostoprimstvu otišao korak dalje.

Naime, on je Trampu poklonio ništa manje nego atraktivnu repliku velike krune vladara rano-srednjovekovne države Sila, koja se preko 800 godina prostirala jugom Korejskog poluostrva. Ovo pod izgovorom da je prestonica te države bila upravo u obalskom gradu Gjongdžuu, u kojem su se dva državnika susrela.

I dok vlada u Seulu, srećom, nije žrtvovala hiljadu i po godina stari original krune, koji je neprocenjive vrednosti, simbolično značenje čina nije primaklo političkim komentatorima u Istočnoj Aziji, od kojih ga neki uzdržano nazivaju "pragmatičnim", a drugi bez zadrške "ulizivanjem".

Jer teško je poverovati da južnokorejska vlada nije bila informisana o (na početku teksta) pomenutoj interekciji između predsednika Trampa i njegovih američkih kritičara. Teško je poverovati i da ona nije svesno odigrala vrstu igre povlađivanja usmerenu na zadovoljavanje dubokih želja američkog lidera kao moćne figure kojoj se (poput kralju) svi dive.

A za slučaj da replika nije bila dovoljna, svaku sumnju o vernosti i predanosti korejskih saveznika Trampu otklonio još jedan poklon koji su mu dali - zlatna ogrlica sa medaljonima - najviše državno odlikovanje po imenu "Veliki red Mugungve", dodeljeno kao nagrada za Trampove mirovne napore.

Štaviše, pisali su korejski mediji, a preneo Rojters, južnokorejski predsednik Li nosio je kravatu zlatne boje upravo stoga što je to omiljena boja predsednika Trampa. On joj je pridodao i simbolično značenje: po njemu ona najavljuje novo "zlatno doba" u odnosima između dve države.

Zato možda nije čudno da su tokom razgovora u Gjongdžuu Južnokoreanci uspeli da izdestvuju da se ogromnih 350 milijardi dolara u investicijama koje im je Trampova administracija nametnula pod pretnjom carina od 25 odsto realizuju u periodu od deset godina, a ne do kraja Trampovog mandata u januaru 2029, kako su to Amerikanci očekivali.

Vlada u Seulu tako je svojom "pragmatičnom politikom" podsetila na feudalno doba u kojem su vazali stranim vladarima plaćali danak i zasipali ih skupim i retkim poklonima.