Stotinu tela na Trgu Svetog Luke, ili koliko užasa može da izdrži Rio de Žaneiro

Guvernerova kancelarija je dnevna soba. Kancelarija gradonačelnika je trpezarija, a ceo grad je bašta. Favele su pak skriveno dvorište u koje se odlaže đubre, pisala je književnica Karolina Marija de Žezus, koja je, pre nego što je priznat njen rad, prehranjivala decu kopajući po đubrištima brazilskih favela.

U noći između srede i četvrtka u dve takve favele, Alemao i Penja, upalo je oko 2.500 policajaca koji su, pucajući na sve što se kreće, pokušali da kriminalcima uruče bezmalo 200 naloga za hapšenje. Rano izjutra, stanovnici tih favela su po šumarcima sakupljali tela ubijenih, slažući ih po uličicama i trgovima, kako bi porodice mogle da ih identifikuju.

Ubijeno je između više od 100 stanovnika favela, među kojima je većina imala policijske dosijee, kao i dvadesetak pripadnika bandi iz drugih delova zemlje, koji su u najvećem brazilskom gradu pokušavali da se sakriju od zakona.

Nijedan od ubijenih navodnih kriminalaca nije bio na spisku za hapšenje.

"Svi nalozi za hapšenje su uručeni", kratko je reagovao šef javne bezbednosti Viktor Santos.

Stradala su i četvorica policajaca.

Lideri bande "Komando vermeljo", koja kontroliše ove dve favele, nisu pronađeni.

Mesto koje je uplašilo i Kvinsija Džounsa

"Kada odem u brazilske favele, osećam se kao u nekim delovima Čikaga. Isto je, samo još nasilnije. Pokušavamo da ih sprečimo da prodaju drogu. Vidim decu sa "kalašnjikovima", devetogodišnjake naoružane pištoljima. Znate, oni se ne igraju. U poređenji s njima, mi smo kao časne sestre", ovako je slavni američki muzičar i producent Kvinsi Džouns svojevremeno opisao život u favelama.

U atmosferi koju su opisali Marija Žezus i Kvinsi Džouns, vremenom, uspostavljen je sistem vladavine nezavisan od brazilskog pravosuđa i policije, zasnovan na prilično okrutnim pravilima i usmeren isključivo ka zaštiti interesa šefova bandi.

Gomila leševa, koji su ostali iza policijske akcije u Penji i Alemau, kako piše dnevnik Globo, daleko prevazilazi količinu nasilja na koju su Brazilci već dobrano navikli.

Od pet najkrvavijih policijskih akcija u istoriji Rija, četiri su se dogodile za mandata guvernera Klaudija Kastra. Tako je u faveli Žakarezinjo, u maju 2021. godine ubijeno 27 osoba.

Talas masovnih ubistava, policijskih i onih za koje su odgovorne bande, naterao je lokalne nevladine organizacije da modifikuju terminologiju, pa se masakrom, sada, umesto incidenti sa tri, nazivaju samo događaji sa osam ili više mrtvih.

Nepuna 24 časa posle policijske akcije, pripadnici "Komando vermeljo" su nastavili da patroliraju favelama, piše dnevnik Folja de Sao Paulo, navodeći i da je Alemao već godinama centar za distribuciju droge i oružja u druge delove Rija, te da u taj deo grada mesečno stiže oko 10 tona različitih droga i stotinjak komada oružja.

"Umesto da se usredsredi na sprečavanje tokova oružja, kokaina i marihuane, policija se odlučuje za konfrontacije dovodeći u opasnost živote ljudi, uzrokujući bol, traume i ekonomske posledice", piše Globo.

Kriminalci su, kako se čini, odlučno odgovorili na upad policije, pa su oteli 70 autobusa gradskog prevoza i njima preprečili ulice, zatvorili najmanje 40 lokalnih škola i prouzrokovali niz drugih problema u gradu.

Ništa se, suštinski, nije promenilo, osim što je podignut nivo užasa na koji će stanovnici Rio de Žaneira morati da se naviknu.

Crvena komanda, ili banda iz Paklenog kotla

Druga po uticaju banda u Brazilu, "Komando vermeljo", nastala je u kazamatima sumornih objekata nekadašnjeg karantina "Ilja grande", koji je tokom vojne diktature pretvoren u zatvor.

Zatvor, stotinjak kilometara udaljen od Rija, koji je nazvan "Pakleni kotao", pre pedesetak godina postao je mesto na kojem je nastao čudan savez kriminalaca i levičara, nazvan "Crvena komanda".

Ubrzo, ta organizacija bila je osumnjičena za seriju politički motivisanih ubistava, ali i širenje u nekoliko drugih zatvora u kojima su, pod pretnjom smrću, neutralisali uticaj drugih bandi.

"Crvena komanda" naglo je pojačala uticaj 1980. godine, kada je jedan od njenih lidera, Žoze Saldanja pobegao iz zatvora i postao pravi nacionalni heroj posle višečasovnog vatrenog obračuna sa oko 400 policajaca.

Ubrzo zatim, uspostavili su saradnju sa kolumbijskim narko-kartelima i postali glavni distributeri kokaina u Riju. Za odbranu tog posla bile su im potrebne oružane snage, čije su pripadnike regrutovali po siromašnim favelama.

Do 2005. godine, kontrolisali su lavovski deo najopasnijih delova Rija, ali su se lideri "Crvene komande" deset godina kasnije posvađali, pa se organizacija raspala na dva dela.

Poznati su po okrutnom postupanju sa osobama za koje smatraju izdajicama, pa su pre dve godine mučili i kasnije ubili tri dečaka, optužujući da su jednom od lidera ukrali papagaja.

Računa se da "Crvena komanda" broji oko 30.000 ljudi, te da je odgovorna za desetine ubistava u favelama.