Trampov mir, ili pozovi zeta radi okončanja rata između Izraela i Hamasa

Američki predsednik Donald Tramp je, u želji da što pre obezbedi mir na Bliskom istoku, zaobišao tradicionalne kanale Stejt departmenta i za dogovor dve beznadežno zavađene strane angažovao dvojicu trgovaca nekretninama – zeta Džareda Kušnera i milijardera Stiva Vitkofa.

Trampov plan u 20 tačaka, sa kojim se prethodno načelno saglasio izraelski premijer Benjamin Netanjahu, bio je osnova prilično komplikovane akcije tokom koje je bilo neophodno zaobići kvalifikacije navedene u prethodnim predlozima arapskih država, poput direktnog puta ka uspostavljanju palestinske države.

Upravo zbog straha od Netanjahuove negativne reakcije, Kušner i Vitkof su ublažili tekstove koje su tokom leta predložili Saudijci i Francuzi, te se definisanje "rešenja dve države" ubrzo pretvorilo u "možda se stvore preduslovi za održivi put ka samoopredeljenju i državnosti Palestine".

Prvo mir, pa pregovori o detaljima

Suštinski, posle talasa priznavanja Palestine tokom septembarske debate u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i pritiska koje su prouzrokovali ti potezi Pariza i Londona, Tramp je ubedio Netanjahua da načelno prihvati 20 tačaka mirovnog plana.

Odmah nakon toga, sudbina dokumenta dospela je u ruke dvojice trgovaca nekretninama, koji su uspeli da zadovolje ambicije Palestinaca i u konačni tekst ubace odredbe o putu ka državnosti, ali i opstanku u Pojasu Gaze.

"Niko neće biti prisiljen da napusti Gazu", definicija je koja je u velikoj meri umirila strahove Palestinaca, posle serije susreta predstavnika Trampove administracije sa zvaničnicima Libije, Sudana i još nekoliko država o raseljavanju stanovništva iz Pojasa Gaze.

Ključni argument Trampove administracije bile su milijarde libijskih dolara, zamrznute u američkim bankama još od početka pobune protiv Muamera Gadafija 2011. godine.

Posle više od 60.000 ubijenih i desetina hiljada nestalih, arapske države su povukle skoro sve ranije rezerve i pristale na dogovor kako bi zaustavile krvoproliće i omogućile doturanje humanitarne pomoći.

Ubeđivanje Hamasa

Ovakav razvoj situacije u priličnoj je meri smanjio mogućnost da na Trampov mir pristanu preživeli lideri Hamasa, kojima je situaciju objasnio direktno američki predsednik, navodeći da su, za dve godine, stradale hiljade boraca te milicije, te da će ih, ukoliko ne pristanu na dogovor, stradati još mnogo.

Pregovore u Šarm el Šeiku na trenutak su zakomplikovali predstavnici Hamasa, koji su zatražili da u dogovor bude uključeno oslobađanje četvorice Palestinaca osuđenih u Izraelu na ukupno 94 doživotne robije. Na spisku su bila i tela braće Sinvar, koji su ubijeni u borbama sa izraelskom vojskom.

Ključno ime na spisku je Marvan Barguti, ili "palestinski Mandela", kako su ga zvali Džimi Karter i Dezmond Tutu – otelotvorenje svih zala u Izraelu i jedini čovek koji može da ujedini dozlaboga posvađane palestinske frakcije.

Gotovo zaboravljen van Pojasa Gaze i Zapadne obale, Marvan Barguti je svojevremeno slovio za potencijalnog naslednika šefa Palestinske oslobodilačke organizacije Jasera Arafata i mogućeg budućeg lidera svih Palestinaca. Trenutno, nalazi se u izraelskom zatvoru gde služi kaznu od pet doživotnih robija i još 40 godina zatvora zbog ubistva najmanje 26 osoba.

Izrael je, međutim, odlučno odbio njegovo puštanje.

Diplomatski mudro, Vitkof i Kušner su ubedili Izraelce da ne brinu preterano o razoružavanju Hamasa, smatrajući da bi Natanjahuova vlada, pre svega, morala da se usredsredi na prve korake sporazuma – prekid rata i oslobađanje talaca.

Poslednji razgovor dvojice "brokera" sa Izraelcima prethodio je sednici Netanjahuove vlade, na kojoj je sporazum potvrđen.

Uloga Kušnera u ovim pregovorima nije preterano iznenađenje, jer je još tokom prvog Trampovog mandata izgradio odlične odnose sa arapskim liderima, što je na koncu dovelo do postizanja sporazuma Abraham i normalizacije odnosa tri arapske države sa Izraelom.

Sličan pristup rešavanju problema upotrebili su i u pregovorima između Hamasa i Izraela – prvo su ubedili obe strane da pristanu na dogovor, da bi se u narednim koracima brinuli o detaljima.

Istovremeno, čini se da Kušner nije imao dilemu da će, pre ili kasnije, isposlovati mir na Bliskom istoku. Američki mediji navode da su Trampov zet i nekadašnji britanski premijer Toni Bler još pre osam meseci počeli da prave planove za posleratnu Gazu.