Da li će prva žena premijer u istoriji Japana biti vesnik važnih promena ili samo još jedan u mnoštvu bledih lidera

Četvrtog oktobra na čelo vladajuće japanske Liberalno-demokratske partije (LDP) došla je šezdesetčetvorogodišnja Sanae Takaiči, političarka koja važi za sledbenika lika i dela tragično preminulog dugogodišnjeg predsednika japanske vlade Šinza Abea.

Takaiči je prva žena na čelu te stranke, koja je u poslednjih sedam decenija Japanom vladala čitavih 65 godina. Kako pozicija partijskog vođe obično garantuje stupanje na funkciju premijera, očekuje se da ona postane i prva žena na državnom kormilu u istoriji Zemlje izlazećeg sunca.

Otud, izbor Takaiči za šefa LDP-a privlači puno pažnje i u zemlji i u inostranstvu, pogotovo stoga što Japan, iako ekonomski i tehnološki razivijena zemlja koja važi za relativno uzornu demokratiju, tradicionalno zauzima vrlo niska mesta u rangiranjima država vezanim za društveni položaj žena, u čemu je do sada posebno veliki faktor bio mali broj žena na rukovodećim pozicijama u biznisu i politici.

Na Istoku ništa novo?

Ipak, realno, smatraju mnogi analitičari, njeno (verovatno) imenovanje za premijera neće doneti bitnije promene u zemlji.

Naime, Takaiči, kojoj je idol Gvozdena Ledi (Margaret Tačer), važi za konzervativnu političarku koja će, kako to LDP i inače čini, verovatno štititi interese krupnog kapitala, i nalik pokojnom Abeu, koji je nastradao u atentatu, zastupati desničarski pogled na istoriju. To u praksi znači neodricanje od kontroverznih figura iz prošlosti koje u zemljama u okruženju važe za ratne zločince i čvrsto odbijanje da se plati odšteta za južnokorejske žrtve japanske okupacije, budući da je stav njene partije da je problem reparacija sa tom državom definitivno rešen još daleke 1965. godine. Takođe, Takaiči je već najavila da će nastaviti sa stimulativnom fiskalnom politikom, odnosno upumpavanjem novca u privredu s ciljem da se podstakne rast, kako je to činio njen mentor Šinzo Abe.

Odnosno, jednostavno rečeno, od Takaiči mnogi očekuju da nastavi ono što su u ekonomskoj i spoljnopolitičkoj sferi činili Abe i njegovi neposredni naslednici Jošihide Suga i Fumio Kišida. I dok je Abe čovek sa najdužim premijerskim stažom u istoriji Japana, kolege pre i posle njega smenjivale su se kao na pokretnoj traci i uglavnom na funkciji zadržavale samo po godinu dana, te su bile relativno bledi lideri sa gotovo zanemarljivim uticajem na smer razvoja države i život građana.

Dalje, iako se o Takaiči sada mestimično ispevaju feminističke ode jer postoji velika mogućnost da postane i prva žena na čelu države, ona je zapravo osoba sa konzervativnim pogledima na porodicu, pa se, recimo, pišu japanski mediji, protivi ideji da se ženama zakonski dozvoli da u braku zadrže svoje devojačko prezime. Takođe, iza njenog izbora stoji moćan muškarac, uticajni bivši premijer i ministar inostranih poslova, osamdesetpetogodišnji Taro Aso, koji predvodi jednu od najvećih partijskih frakcija – Takaiči je njega smesta postavila za zamenika šefa partije, a njegovog rođaka za sekretara stranke.

Vezanih ruku

Postoji još jedan bitan razlog zašto se od nove šefice LDP-a ne očekuje da unese veće promene u politički i ekonomski život zemlje. To je činjenica da je pod palicom premijera u ostavci Šigerua Išibe, Liberalno-demokratska partija, skupa sa svojim manjim koalicionim partnerom strankom Komeito, izgubila većinu i u donjem i gornjem domu parlamenta. To znači da je koaliciona vlada koju čine LDP i Komeito sada manjinska, te da joj stoga treba pristanak neke od opozicionih patija svaki put kada kroz parlament želi da proturi neki novi zakon ili predlog budžeta.

Zapravo, upravo iz tog razloga, moglo bi da se desi da Takaiči na glasanju u parlamentu ne bude izabrana za novog premijera. U decenijama u kojima je LDP imala većinu u parlamentu, njen šef je glasanjem poslanika u parlamentu (praktično automatski) postajao i premijer. Takaiči će, međutim, biti potrebni i glasovi opozicionih poslanika da bi postala mandatar i oformila novu vladu. Tu, dakle, leži opasnost za nju – ako bi se opozicione partije ujedinile, one bi mogle da postave nekog drugog na mesto premijera.

Ipak, gotovo svi politički komentatori u Japanu se slažu da je opozicija toliko razjedinjena i ideološki raznolika da je takav scenario u praksi nemoguć. Naprotiv, neke od desničarskih opozicionih partija u svojim shvatanjima politike, društva i države bliže su konzervativnoj nacionalistkinji Takaiči nego drugim, levičarskim partijama iz opozicije, pa je razložno očekivati da će ona ipak uspeti da postane prva premijerka u istoriji Japana.

Štaviše, očekuje sa da će Takaiči pokušati da proširi koaliciju koju predvodi njena LDP kako bi bez problema stekla status mandatara i oformila novu vladu tako što će u nju uključiti sada opozicionu partiju Društvo za obnovu Japana, čija je baza u regionu Kansai, gde se nalaze veće urbane celine kao što su Osaka, Kobe i Kjoto.

Takođe, mnogi politikolozi u Japanu smatraju da će dobar deo napora i vremena novog partijskog lidera LDP-a otići na borbu da se zaustavi odliv konzervativnih glasača, koji su se na poslednjih par parlamentarnih izbora okrenuli mladoj partiji Sanseito, osnovanoj tokom epidemije novog koronavirusa, koja oštro kritikuje LDP zbog ogromnog upliva stranih radnika i turista i iz meseca u mesec raste nauštrb LDP-a.

Ovih dana Takaiči se suočava i sa nezadovoljstvom starog koalicionog partnera – stranke Komeito, koja traži da LDP razreši korupcionaške skandale u vezi sa finansiranjem svojih političkih aktivnosti i koju brine mogućnost da bi u koaliciju moglo da bude uključeno konzervativno Društvo za obnovu Japana, koje je njen ogorčeni protivnik na zapadu zemlje, u gradu Osaki i okolini.

Izbor novog premijera u trećoj nedelji oktobra

Glasanje u parlamentu za novog mandatara vlade, očekuje se, biće održano između 15. i 20. oktobra, jer bi novi premijer trebalo da krajem meseca prisustvuje samitu ASEAN-a i potom u Tokiju ugosti američkog predsednika Donalda Trampa.

Novi japanski premijer imaće zadatak da iznađe način da obuzda inflaciju, izađe na kraj sa grubim zahtevima američkog predsednika i njegovim carinama, te nastavi rad na premošćenju zaostatka u odnosu na Tajvan, Južnu Koreju i Kinu u najsavremenijim tehnologijama, poput sofisticiranih čipova i veštačke inteligencije.