Ujedinjene nacije pred reformom sa rupama u budžetu i mrljama na vizama

U poslednji čas, pre nego što su protesti nakratko stavljeni van zakona, na ulice su izašli aktivisti koji traže da i milijarderi ponesu deo tereta socijalne pravde, ljudi zabrinuti zbog zagrevanja, ali i protivnici politike prema useljenicima koju promoviše američki predsednik Donald Tramp.

Svi oni, povukli su se sa ulica u nedelju uveče, kada su svetski lideri počeli da pristižu u Njujork, na pet dana bilateralnih skupova, složenih diplomatskih razgovora i serije govora lidera svih 193 članica Ujedinjenih nacija.

San o palestinskoj državi

Tehničari Ujedinjenih nacija pripremali su, već u ponedeljak ujutro, video link kojim će se svetskim liderima obratiti lider Fataha i Palestinske samouprave Mahmud Abas, čija je aplikacija za američku vizu ostala zaglavljena negde u komplikovanim odnosima Stejt departmenta sa ostatkom sveta.

Na taj način, Abas je postao drugi svetski lider kojem je onemogućeno učešće na zasedanju Generalne skupštine. Prethodno, Amerikanci su istu stvar uradili i lideru Palestinske oslobodilačke organizacije, Jaseru Arafatu 1988. godine.

U međuvremenu, Njujorkom su sa manjim ili većim ograničenjima, bazali najcrnji od crnih đavola, kako su ih tokom decenija predstavljali Amerikanci - "komandante" Fidel Kastro, vladar Libije Muamer Gadafi, bolivijski i venecuelanski lideri Evo Morales, Ugo Čavez i iranski predsednik Mahmud Ahmedinežad.

"Palestinske vlasti treba da prestanu da traže priznavanje zamišljene palestinske države", naveo je Stejt department, objašnjavajući razloge zbog kojih Abasu i njegovoj pratnji nije dozvoljen ulazak u SAD.

Ovakav potez Amerikanaca, odmah, oštro je osudio francuski predsednik Emanuel Makron ocenivši da je ponašanje Vašingtona spram palestinske delegacije "neprihvatljivo" i pozvao administraciju predsednika Donalda Trampa da "preinači odluku".

Vašington nije promenio odluku, a Palestinci će snove o članstvu u Ujedinjenim nacijama i rešenju koje podrazumeva da se na spornim teritorijama nekadašnjeg Levanta formiraju dve države, palestinska i jevrejska, nastaviti nešto jači, jer su u međuvremenu Palestinu priznale Velika Britanija, Portugalija, Kanada i Australija. Tokom zasedanja Generalne skuštine, koja je desetak dana ranije, usvojila deklaraciju u kojoj se navode "opipljivi, vremenski ograničeni i nepovratni koraci" ka rešenju o dve države između Izraela i Palestinaca, bez učešća Hamasa.

U aprilu prošle godine, Alžir je od Saveta bezbednosti zatražio da dozvoli Generalnoj skupštini da se izjasni u primanju u članstvo u UN, ali su Amerikanci uložili veto na tu inicijativu.

Bez obzira na izvesnu podršku koju Abas uživa van granica Zapadne obale, njegov status među Palestincima je prilično upitan još od izbora 2007. godine, kada je Hamas na sveopšte iznenađenje preuzeo kontrolu u Pojasu Gaze i pobio ili proterao zvaničnike rivalskog Fataha.

Od tada, Abasov uticaj ograničen je na Zapadnu obalu, u kojoj su Palestinci pod ogromnim pritiskom izraelske vojske i doseljenika, ali i najava da će Izrael anektirati četiri petine teritorije sa oko 2,3 miliona Palestinaca.

Da stvar bude gora po Abasa, Rubio je, navodno, u privatnim razgovorima obećao izraelskim zvaničnicima da se SAD neće preterano protiviti aneksiji većeg dela Zapadne obale, što bi moglo predstavljati kraj sna o formiranju palestinske države.

San o državi Palestinaca jedva se održava i u potpuno srušenom Pojasu Gaze u kojem je od oktobra 2023. godine stradalo više od 60.000 ljudi, dok se desetine hiljada vode kao nestali.

San o reformi Ujedinjenih nacija

Osamdeseta godišnjica od osnivanja Ujedinjenih nacija poslužila je kao odličan šlagvort Antoniju Guteresu za promociju ambiciozno zamišljene reforme UN, koje prethodnih godina prati glas preskupe, korumpirane i pre svega neefikasne organizacije.

Dok je policija, polako, zatvarala saobraćaj po ulicama koje vode ka Ist Riveru, orgoman broj službenika brojnih agencija primao je rešenja o otkazu, koja predstavljaju prvi korak ka stvaranju agilnijih, efikasnijih i bolje opremljenih Ujedinjenih nacija.

Potpuno nove Ujedinjene nacije, tako, morale bi mnogo uspešnije da se uhvate u koštac sa sve žešćim geopolitičkim tenzijama, ratovima u Ukrajini i Pojasu Gaze, ali i problemima poput nejednakosti, globalnog zagrevanja i izazovima proisteklim iz tehnološkog napretka.

Iako sve pojedinosti Guterešovog plana nisu potpuno definisane, članice Ujedinjenih nacija će glasati o novom budžetu, u kojem već postoji rupa procenjena na 2,4 milijardi dolara.

Oko milijardu i po dolara duguju Amerikanci i to, čini se, bez nade da bi ikada mogli da ispune obaveze. Tramp je, po ulasku u Belu kuću, naložio preispitivanje svih davanja Ujedinjenim nacijama, obustavio uplate za mirovne operacije UN, Unicef i ostale agencije.

Naredni račun za svetsku organizaciju procenjen je na 3,7 milijardi dolara, odnosno dvadesetak odsto manje nego ove godine, zbog čega će, kada se crta povuče, otkaze dobiti 6.900 od ukupno 35.000 zaposlenih u UN.

Osim njih, teret reformi poneće izbeglice, prognanici i sirotinja širom sveta, jer će jednostavno na raspolaganju biti manje hrane, vakcina, ili šatora. Dodatni problem predstavlja činjenica da Guteresov mandat ističe u decembru naredne godine, te da će njegov naslednik na Ist River doneti sopstvenu viziju reformi.

Upravo zbog svega toga, obe ideje - ona o stvaranju Palestine i reformi UN, mada teoretski jako dobre, nastale su u vreme žestokih trvenja oko manje ili više svega sa čim se suočavaju najmoćniji svetski lideri. U situaciji kada Istok i Zapad, lakše nego ikada ranije, podsećaju ostatak sveta da imaju pravo veta, ovakvi planovi imaju samo teoretske šanse za uspeh.