Takovska 10: Ubistvo Čarlija Kirka kao okidač - desnica ujedinjena, svet podeljen, Srbija na ispitu
Desničarski pokreti širom sveta doživeli su ubistvo mladog američkog konzervativca Čarlija Kirka kao poziv na uzbunu, a možda i ustanak. Kirk koji je bio sušta suprotnost stereotipu mladog konzervativca nije propuštao priliku da hvali predsednika SAD DonaldaTrampa. Kakve će posledice njegovo ubistvo imati po svet i kako će uticati na Srbiju za Takovsku 10 govorili su novinar Filip Rodić, naučni saradnik na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Miloš Vukelić, pravnik Milan Antonijević i Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila.
Milan Antonijević, koji je gledao različite Kirkove podkaste i nastupe, rekao je da nije bio sklon vođenju dijaloga po tradicionalnim principima.
"Dosta je prekidao sagovornike na skupu, nije baš bio demokratičan. Hteo je da pobedi svakoga, što je legitimno, ali opet kad se nađete preko puta velikog broja studenata, mladih i nekih drugih ne morate baš svakog poniziti. On je imao želju to da uradi u svakom dijalogu i što se meni ne sviđa", rekao je Antonijević.
Antonijević veruje da jedan sistem stoji iza njega, kao i iza mnogih populista, ali ističe da je najvažnije osuditi ono što se na kraju desilo.
Miloš Vukelić je rekao da je Čarli Kirk jedan klasični hrišćanski evangelistički propovednik i da je često svoja uverenja crpeo iz vere, što nije strano u američkoj istoriji.
Podsetio je na događaje koji su hronološki sledili od odvajanja Amerikanaca od Engleske, preko borbe za prava manjina, borbe protiv rata u Vijetnamu i Martina Lutera Kinga do ubistva Heder Hajer, koje je promenilo politiku društvenih mreža.
"Nakon tog događaja demokrate su, u saradnji sa velikim tehnološkim kompanijama, rešiei da sankcionišu govor na društvenim mrežama, jer su smatrali da je taj mladi čovek, koji je takođe imao 21 godinu i koristio auto kao sredstvo za ubistvo, zapravo radikalizovan na društvenim mrežama. Od tog trenutka u avgustu 2017. godine, vi imate sve one restrikcije na društvenim mrežama, koje niste imali pre toga", naveo je Vukelić.
Rodić: Odavno je sukob dve stranke u SAD prešao iz verbalnog u fizički
Novinar Filip Rodić smatra da su sukobi konzervativaca i liberala u SAD odavno prešli iz verbarlnih u fizičke.
"Ako ne i pre, onda za vreme protesta Crni životi su važni i sve što se dešavalo tada. Imali smo ubistvo demonstranata, kada se jedan desno orijentisan mladić sa automatskom puškom suočio sa demonstrantima leve orijentacije. On je otvorio vatru, a sud je procenio da je u pitanju bila samoodbrana. Oslobođen je optužbe", rekao je Rodić.
Pokušaj ubistva Donalna Trampa, onaj koji je izveden praktično do kraja, ali je sreća spasila tadašnjeg kandidata za predsednika SAD da ne pogine, davno je prešao granicu sukoba u Americi, ističe Rodić.
Antonijević: Globalni je trend da debata odumire
Kirk je sa samo 18 godina bio osnivač pokreta "Prekretnica", a mnogi ga smatraju i čovekom debate.
"Debata je bila prvi pokazatelj onoga što je on želeo da pokaže, ali kada dublje analizirate nje nije bilo mnogo. Globalni je trend da debata odumire. Mislim da bi trebalo da vidimo na koji način ona može da se vrati u javnost. Debata i dijalog imaju svoja pravila, ne možete ni na koji način ponižavati sagovornika i da od toga nemate ništa, osim nekog ličnog zadovoljstva", rekao je Antonijević.
Jedna stvar oko koje se desnica trenutno snažno ujedinjuje je odnos prema migrantima ili azilantima i to se ne događa samo u Americi, već i u Evropi.
Radoš Đurović iz iskustva navodi da je to posledica organizovanog interesa.
"Kroz takva sočiva bih gledao i ovu situaciju u Americi, pa i u Evropi. Migracije nisu nešto što može da se analizira kroz govor pojedinih osoba, već bih rekao da je jedan značajan deo sistema usmeren na to pitanje i političkih elita u konkretnom slučaju. Kada govorimo o Americi, čak ne bih rekao ni da Tramp sam i onaj ko je ′gejm čejndžer′ ili neko ko menja stavove prema politici, već eksponent nekih politika koje dugo već postoje", istakao je Đurović.
Đurović sve te podele sada u Americi vidi kao plodno tlo da se migracije istaknu kao glavni problem u kome treba da se privuče pažnja.
Filip Rodić navodi da se problem imigracije i zamene stanovništva, koji neki predstavljaju kao teoriju zavere, odigrava pred našim očima sve vreme, navodeći i sopstveni primer tokom života u Frankuskoj iz koje se vratio, kako navodi, u najgorem trenutku u junu 1991. godine.
"Ja se nisam dobro osećao odvojen od svojih prijatelja, porodice i korena, Mogu da zamislim tek kako je nekome ko dođe iz sasvim drugog dela sveta i mora da se uklopi u to. Ti ljudi se ne uklapaju savršeno dobro zbog načina na koji država pristupa, kao što je sučaj u nemačkom i francuskom pristupu i oni i ne žele da bude idealan. Drago mi je kad se ljudi drže onoga svoga i kada poštuju cene to svoje, a ne odbacuju ga verujući da je tuđe uvek lepše", naveo je Rodić.
Vulekić: Migracije su najveći politički problem SAD i Evrope
Bilo to pitanje manipulacije ili ne, bilo to pitanje uverenja ili ne, migracije jeste najveći politički problem u SAD i u Evropi, ističe Miloš Vukelić.
"Možemo da pogledamo brojke. Krajem 19. i početkom 20. veka imali ste one ogromne talase iseljavanja Italijana, Nemaca, Iraca, Poljaka, kao i gomilu naroda iz Austro-Ugarske pa i Jugoslovene, između ostalog. I zbog toga što ste imali taj problem, vi ste onda ranih dvadesetih godina u Americi imali taj imigracioni akt koji je podrazumevao da samo dva odsto od postojeće populacije stanovništva SAD-a te etničke koja postoji sad u tom trenutku, recimo Srba 1921. samo dva odsto je dozvoljeno da uđe u SAD u narednim godinama", rekao je Vukelić.
Imali ste situaciju u tridesetim godinama dvadesetog veka da je samo 500.000 ukupno ušlo u SAD, a danas samo za vreme Bajdenove administracije, vi ste od 2021. do 2025. godine imali između osam i deset miliona kontakata na južnoj granici SAD-a. Americi su potrebni radnici, Evropi su potrebni radnici, ističe Vukelić.
"Amerika ima cikluse, prvo primi izuzetno veliki broj ljudi, a onda od njih pravi Amerikance", objašnjava naučni saradnik na FPN-u.
