Glasanje o poverenju francuskoj vladi, odlučujući dan za Fransoa Bajrua

Opisujući rastući nacionalni dug Francuske kao "strašno opasan period, vreme oklevanja i previranja", Bajru je upozorio da postoji "visok rizik od nereda i haosa" ako parlament ne podrži njegov budžet štednje sa ciljem smanjenja državne potrošnje za 44 milijarde evra.

Bajru kaže da će mladi ljudi godinama biti opterećeni otplatom duga "zarad udobnosti bejbi bumera", ako se Francuska ne pozabavi nacionalnim dugom od 114 odsto svoje godišnje proizvodnje.

Ali Bajruovo kockanje gotovo sigurno će se završiti njegovom smenom.

Četiri levičarske grupe i dve krajnje desničarske grupe, koje zajedno drže 330 mesta od 574 mesta u parlamentu, brzo su stavile do znanja da će glasati protiv: Francuska komunistička partija, Socijalistička partija ( koja ne isključuje mogućnost da promeni mišljenje ako vlada revidira budžet), Ekolozi, Nacionalno opredeljenje i Unija desnice za republiku.

Četiri grupe „zajedničkog jezgra“, koje ukupno broje 207 poslanika, još uvek nisu zvanično iznele svoj stav, iako se očekuje da će većina njih podržati Bajruovu vladu: grupa Zajedno za Republiku (Renesansa), MoDem ( iz čijih redova dolazi i premijer Bajrua), Horajzons i Republikanska desnica.

U srži krize nalazi se široko ismevana odluka predsednika Emanuela Makrona iz juna 2024. godine da raspiše vanredne parlamentarne izbore kako bi razjasnio odnos snaga u parlamentu.

Francuski birači, suprotno želji Makrona, okrenuli su se političkim ekstremima i sa leve i sa desne političke skale, ostavljajući francuskog predsednika da se muči sa oslabljenom manjinskom centrističkom vladom i parlamentom toliko podeljenim da danas mnogi rivalski poslanici ne mogu ni da podnesu da se rukuju.

Mogući scenariji za izbor nove vlade

Daleko od parlamentarnih borbi za moć na levoj strani političkog korpusa, raspoloženje širom Francuske sve više se kreće ka desnici i krajnjoj desnici.

Lider Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela ima sve više pristalicaod koga glasači očekuju da reformiše zemlju, i zaustavi priliv imigranata.

"Ova zemlja je u ćorsokaku više od godinu dana. Opasno je ostaviti Francusku da luta ovako i dozvoliti onima koji su decenijama na vlasti da unište zemlju. Želimo da učinimo sve što možemo da zaustavimo masovnu imigraciju u Francusku. Ako sutra dođemo na vlast, sprovešćemo referendum o pitanju imigracije", poručuje Bardela.

Ipak, malo ko u Francuskoj veruje da će predsednik Makron raspisati još jedne prevremene parlamentarne izbore, ili da će se povući sa svoje funkcije pre nego što mu se mandat završi 2027. godine.

Verovatniji je još jedan pokušaj da se pronađe put ka funkcionalnoj manjinskoj vladi.

Problem je u tome što nakon tri neuspešna centristička premijera, opozicione stranke nisu raspoložene da daju šansu još jednoj. I krajnja desnica i krajnja levica su signalizirale da će odmah pozvati na glasanje o nepoverenju. Druga opcija bi bila imenovanje premijera iz druge političke porodice, ali bi izbor na desnici bio blokiran od strane levice, i obrnuto. 

Makronov zaokret ulevo

Nakon što je više puta pokušavao da postigne dogovore sa desnicom, neki se pitaju da li bi Makron mogao da pokuša nešto novo.

"Mislimo da je vreme da predsednik pokuša sa levicom jer ćemo imati drugačiji metod. Pokušaćemo da postignemo kompromise. Predložili smo budžet koji će ostvariti uštede, ali i investicije za budućnost, za zelenu tranziciju... a istovremeno će oporezovati bogatstvo najbogatijih", poručuje  Artur Delaport, poslanik Socijalističke partije.

Politička klima u Francuskoj je sumorna. U slučaju još jednih vanrednih parlamentarnih izbora, nedavna anketa agencije Elabe sugeriše da bi Nacionalni skup izbio na vrh, dok bi levica bila druga, a centar daleko treća.

Mnogi sada pretpostavljaju da će krajnja desnica na kraju preuzeti vlast – ako ne sada, onda na sledećim predsedničkim izborima 2027. godine, bez nade da će to rešiti problem. Javno poverenje u političku klasu je urušeno, i već za 10. septembra najavljeni su veliki protesti pod sloganom "blokirajte sve".