Indijski mediji: Senzacionalan uspeh ruskog predsednika u Kini

Sada je poznato zašto je ruski predsednik Vladimir Putin tokom sastanka lidera država članica Šangajske organizacije za saradnju u Tjenđinu i velike parade u Pekingu bio izrazito dobrog raspoloženja i šalama animirao druge zvanice, izmamljujući osmehe indijskog premijera Narendre Modija i kineskog predsednika Si Đinpinga.

Ruski lider se vratio u Moskvu s potpisanim predugovorom o izgradnji gasovoda "Moć Sibira 2", koji će voditi od izvorišta u Jamalu na severu Rusije, preko Sibira i Mongolije do Kine, isporučujući 50 milijardi kubnih metara gasa godišnje najvećoj ekonomiji sveta u periodu od najmanje tri decenije.

Putin je postigao i sporazum o povećanju isporuka Kini već postojećim gasovodima u iznosu od osam miliona kubika godišnje, ali, tvrde indijski mediji, i finalizirao dogovor o isporuci nekoliko eskadrila ruskih aviona pete generacije Su-57 (preko 60 letelica) i prodaji licence za njegovu proizvodnju Indiji (čime je i definitivno eliminisana mogućnost da ta država uveze američki F-35 lajtning).

Indijski mediji javljaju i da je tamošnja vojska, pored dalje nabavke ruskog protivvazduhoplovnog sistema S-400, zainteresovana i za kupovinu dalekometnog S-500, koji služi za presretanje interkontinentalnih balističkih raketa, te da će stoga vojni paket o kome su se dogovorili Modi i Putin biti vredan ukupno nekoliko desetina milijardi dolara.

Putinov trijumf u Kini

Komentatori u Indiji naglašavaju da su svi ovi poslovi po iznosu divovski – sve zajedno mogu iznositi preko stotinu milijardi dolara – novac koji će puniti državnu kasu u Moskvi u periodu kada je preko potreban i doneti trajniju ekonomsku stabilnost. 

Takođe, reč je o dugoročnim, složenim projektima koji će zacementirati i inače dobre odnose između Rusije i dve najmnogoljudnije zemlje sveta.

Štaviše, to su poslovi koji ne mogu biti podriveni ili ugroženi na način koji je to učinjeno sa naftovodima Severni tok 1 i 2 ili naftovodima koji vode kroz Ukrajinu, jer se gasovod Moć Sibira 1 proteže isključivo ruskom i kineskom teritorijom, dok će Moć Sibira 2 prolaziti i kroz Mongoliju, zemlju koja je fizički okružena Rusijom i Kinom, te, naravno, nema dodir sa državama NATO pakta i drugim američkim vojnopolitičkim saveznicama.

Mada na Zapadu ističu da pomenute isporuke gasa Kini, koje će kada Moć Sibira 2 bude završen iznositi oko 100 miliona kubnih metara godišnje, ne mogu po obimu i ceni da nadomeste gas koji je Rusija pre rata u Ukrajini prodavala Evropskoj uniji, indijski novinari zaključuju da krupni dogovori koje je Putin postigao u Kini pokazuju da kolektivni Zapad nije uspeo u svojoj nameri da izoluje i ekonomski iscrpi Rusiju.

Oni čak dodaju da je kroz njih Moskva pokazala da joj za život i razvoj ne trebaju zemlje EU i Zapada. Rusija je, kažu oni, praktično obećala najveći deo svog gasa Kini i tako u potpunosti iz buduće računice isključila EU, kojoj su sada, kada je pokidala veze sa najvećom zemljom sveta, preostali samo preskupi američki gas, preskupo američko oružje, ekonomija u kontrakciji i međunarodni uticaj u opadanju. 

Rusi osvojili megaugovor za indijskog lovca-bombardera pete generacije

Indijski mediji tvrde da su ruski stručnjaci sada u njihovoj zemlji i da ispituju kolika bi investicija bila potrebna da bi domaći proizvođač "Hindustan aeronautiks limited" (HAL), koji je u prošlosti po ruskoj licenci pravio višenamenske letelice SU-30MKI, mogao da preuzme proizvodnju SU-57.

Američki lovac-bombarder F-35 poseduje znatno bolje stelt karakteristike od tog ruskog aviona i ima sposobnost vertikalnog sletanja i poletanja na ekstremno malom prostoru. Međutim, SAD, pišu indijski mediji, nisu želele da otkriju kodove za softver primenjen u njihovoj letelici, niti da dozvole integraciju domaćih indijskih raketa i bombi. U Indiji se ističe da, u odnosu na američku, privlačnost ruske ponude u vezi sa avionima pete generacije leži ne samo u nižoj ceni i tome što će se ruska letelica po licenci proizvoditi u Indiji, čime će biti stvorena radna mesta i obezbeđena veća nezavisnost u razvoju domaćeg vazduhoplovstva, već i u tome što su Rusi, za razliku od Amerikanaca, spremni i da indijskim inženjerima otkriju detalje o svojim najsavremenijim tehnologijima – to znanje onda može biti inkorporirano u projekat domaćeg indijskog naprednog lovca AMCA.

Sa druge strane, indijski kapital, koji će biti dobijen prodajom nekoliko desetina letelica i licence, suštinski je bitan za dalji razvoj i masovnu proizvodnju Su-57, koji je zbog nedostatka finansijskih sredstava do sada pravljen u vrlo malom broju primeraka. Moskva, dakle, prodajom tog aviona stiče ne samo ekonomski profit već i veliku dobit u smislu modernizacije vazduhoplovstva, što je za nju, u uslovima rata u Ukrajini i velikog trvenja sa Zapadom, od suštinskog značaja.

U Indiji ne jenjava razočaranje povodom Trampovih carina 

Indijski novinari i dalje izražavaju nevericu povodom činjenice da se njihova zemlja našla na udaru visokih Trampovih carina od 50 posto, od kojih 25 posto predstavlja kaznu za to što Nju Delhi kupuje rusku naftu.

To čuđenje potiče najpre iz činjenice da je sama američka vlada (Bajdenova administracija) podstakla Indiju da počne da uvozi veće količine ruske nafte kako bi se izbegao veliki potres na međunarodnom tržištu crnog zlata koji je pretio pošto je EU, nakon što je ostala bez ruske nafte koja je dolazila Severnim tokom, odlučila da prekine njen uvoz iz drugih izvora, čime je iznenada napravila ogromni pritisak na rezerve bliskoistočnih zemalja koji je pretio da dovede do eksplozije cena. Odnosno, time što su odustali od uvoza iračke i saudijske nafte i okrenuli se ruskoj, Indijci su bitno umanjili taj pritisak i doprineli stabilizaciji svetskog tržišta.

Indijci se pitaju zašto Trampova vlada cilja baš njih kada Kina uvozi još više nafte iz Rusije i kada indijske rafinerije prerađenu rusku naftu u velikoj meri prodaju evropskim saveznicima Vašingtona, uključujući i Ukrajinu. Indijski komentatori naglašavaju da Kijev sada čak 15 odsto svojih potreba za dizelom, koji se koristi u tenkovima i drugim vojnim vozilima, zadovoljava kupovinom derivata koji su proizvedeni u indijskim rafinerijama od ruske nafte – oni tvrde da je njihova zemlja sada zapravo najveći snabdevač Ukrajine dizelom.

Kurs vlade u Nju Delhiju

Indijska vlada, uprkos tome što u poslednje dve decenije ima sve bliže ekonomske i vojne odnose sa Vašingtonom, nije mogla da prihvati zahtev predsednika Trampa da otvori svoje tržište za američke poljoprivredne proizvode, jer najveći deo glasačkog tela čine seljaci, od kojih ogromna većina živi u velikom siromaštvu, pa bi ih masovni uvoz američkih artikala odveo u potpuni bankrot.

U državi potkontinentu problem prezaduženosti seljaka i brojna samoubistva među njima su društveni problem par ekselans poslednjih godina – u takvim uslovima prihvatanje Trampovog zahteva bilo bi pogubno, jer bi verovatno dovelo do velikih protesta i vrlo verovatno nasilja.

No, Tramp nije uvažio tu činjenicu, te je odlučio da indijsku robu poput dragog kamenja, odeće, obuće ili začina, optereti visokim carinama od 25 odsto, a kada je premijer Modi, radi očuvanja nezavisnosti i slobode u odlučivanju, odbio da se povinuje Trampovim pretnjama i nastavio uvoz ruske nafte, američki vladar je njegovu državu opteretio sa dodatnih, kaznenih 25 posto.

Pored toga što je predsednik Tramp, u svojoj želji da popuni državni budžet Vašingtona, gluv na molbe svojih vojnopolitičkih saveznika i strateški važnih partnera kakva je Indija, odnosno nezainteresovan za njihove unutrašnje probleme i poteškoće koje bi im uzmicanje pred njegovim zahtevima prouzrokovalo, on je poremetio odnose sa Nju Delhijem i tako što je zaslugu za prekid nedavnih neprijateljstava između Indije i Pakistana u više navrata pripisao samom sebi.

Naime, Indija problem sukoba sa Pakistanom tradicionalno smatra nečim što treba biti rešeno isključivo razgovorima između te dve države, tvrde poznavaci prilika u Indiji. Oni navode i da je ishod razmene vatre s Pakistanom Modijeva vlada okarakterisala kao pobedu Indije, a svoj stav i delovanje u vezi s tim sukobom predstavila kao nepokolebljivo, te da je i stoga indijski premijer Trampove uporne izjave o njegovom navodnom uspešnom posredovanju, kao i inicijativu Pakistana da se američkom predsedniku u skladu s njegovom gorućom željom dodeli Nobelova nagrada za mir, primio sa iznenađenjem i nevericom.

Veru premijera Modija u dobre odnose sa Vašingtonom, smatraju pojedini analitičari u Aziji, delom je poljuljalo i mešanje Zapada u prošlogodišnje opšte izbore u Indiji, na kojima je njegova partija ostvarila osetno slabiji rezultat od onoga koji je očekivala ili kome se nadala. Tesna pobeda ozbiljno je dovela u pitanje njegovo nastojanje da deo ingerencija vlada indijskih država prebaci na Nju Delhi i tako upravljanje zemljom pojednostavi i učini efikasnijim. Prošlogodišnje obaranje prijateljskog režima u susednom Bangladešu, koje su podržale nevladine organizacije sponzorisane sa Zapada, takođe je zabrinulo Nju Delhi, smatraju analitičari.

Kada je reč o Trampovim carinama, koje su stupile na snagu krajem avgusta, indijska vlada brzo je reagovala – ona je već objavila odluku o pružanju finansijske pomoći izvoznicima koje pogađaju Trampove carine i, kako bi se pospešila potrošnja unutar zemlje, o ukidanju ili umanjivanju PDV-a na 400 proizvoda i usluga, kao što su hrana, školski pribor, kućni aparati, polise zdravstvenog i životnog osiguranja, itd.

Opredeljenje Indije za ruski borbeni avion pete generacije u konkurenciji sa američkim, takođe se ocenjuje kao deo te reakcije, odnosno ekonomskog i političkog distanciranja od Vašingtona i ponovnog priklanjanja starom i proverenom prijatelju Rusiji.

I mada se diplomatski susreti spremaju mesecima unapred, sigurno je da su Modijeva poseta Tokiju krajem avgusta, tokom koje je načelno dogovoreno japansko ulaganje u njegovu državu u visini od čak 68 milijardi dolara, i njegovo učešće u radu Šangajske organizacije za saradnju u Kini na prelazu iz avgusta u septembar tokom kojeg je imao važne razgovore sa kineskim i ruskim liderom, poslužili da Nju Delhi započne ekonomski otklon od Vašingtona i (ponovno) zbližavanje sa Moskvom i Pekingom.

Ipak, Indija je država koja puno drži do nezavisnosti i politike nesvrstanosti, pa politikolozi u Aziji njegovu odluku da ne prisustvuje velikoj paradi u Pekingu održanoj odmah nakon sastanka Šangajske organizacije za saradnju shvataju kao izraz težnje da se domaćoj i stranoj javnosti stavi do znanja da trenutni sukob sa Vašingtonom ne znači da će se Nju Delhi automatski prikloniti kineskom jatu, već da će nastaviti da gradi sopstveni put.