Amerikanci protiv Palestinaca, rampa za govor Mahmuda Abasa u Njujorku
Najcrnji od crnih đavola, kako su ih tokom decenija predstavljali Amerikanci, Fidel Kastro, Muamer Gadafi, Evo Morales, Ugo Čavez i Mahmud Ahmedinežad govorili su pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija. Predsednik Palestinske samouprave Mahmud Abas, kako stoje stvari, neće jer Amerikanci odbijaju da mu izdaju vizu. Ukoliko prethodno ne odustane od lobiranja za priznavanje nezavisnosti Palestine. Abasov status među Palestincima je opasno erodirao usled razaranja u Pojasu Gaze i najavljene izraelske aneksije delova Zapadne obale.
Американци против Палестинаца, рампа за говор Махмуда Абаса у Њујорку
Sjedinjene Američke Države odbile su da izdaju vizu prvom čoveku palestinske samouprave Mahmudu Abasu tačno dve godine pošto je na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija zatražio primanje Palestine u punopravno članstvo svetske organizacije. Abas, posle dve godine rata u Pojasu Gaze, više nema podršku Palestinaca i Amerike, arapske države ga ignorišu, dok se stanje u "njegovoj" Zapadnoj obali poredi se sa katastrofom.
Predsednik Palestinske samouprave Mahmud Abas, kako stvari stoje, neće prisustvovati zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, pošto su američke vlasti odbile da njegovoj delegaciji izdaju vize za ulazak u SAD.
Amerikanci, koji imaju diskreciono pravo da spreče ulazak na svoju teritoriju, u istoriji svetske organizacije nisu se prečesto odlučivali za ovakav potez, pa su se za govornicom na Ist Riveru pojavljivali najžešći američki protivnici, poput Muamera Gadafija, Fidela i Raula Kastra, Eva Moralesa, Uga Čaveza ili Mahmuda Ahmedinežada.
Odluka Stejt departmenta indikativna je jer je nekoliko država, poput Kanade i Francuske, najavilo da će tokom zasedanja u sedištu UN priznati Palestinu, kao i da će na marginama skupa svetskih lidera biti organizovana posebna konferencija o palestinskoj državi.
"Palestinske vlasti treba da prestanu da traže priznavanje zamišljene palestinske države", naveo je Stejt department, objašnjavajući razloge zbog kojih Abasu i njegovoj pratnji nije dozvoljen ulazak u SAD.
Ovakav potez Amerikanaca, odmah, oštro je osudio francuski predsednik Emanuel Makron ocenivši da je ponašanje Vašingtona spram palestinske delegacije "neprihvatljivo" i pozvao administraciju predsednika Donalda Trampa da "preinači odluku".
Sličan zahtev na sto državnog sekretara Marka Rubija stigao je iz nekoliko arapskih država, dok je Abas najavio da bi na konferenciji o priznavanju Palestine mogao da učestvuje putem video-linka.
Odnos između američkog predsednika i Abasa može se opisati kao prilično neprijateljski još od prvog Trampovog mandata, kada je šef Bele kuće zabranio svojim diplomatama da održavaju bilo kakve konsultacije sa predstavnicima Palestinaca.
Tramp je, tokom prvog mandata priznao Jerusalim kao prestonicu Izraela, te istovremeno prekinuo bilo kakvo finansiranje palestinskih programa i na koncu, zatvorio kancelariju Palestinske oslobodilačke organizacije u Vašingtonu.
"Gospodine predsedniče, vaše je pravo da budete prijatelj Izraela i služite Izraelu kako god želite, ali ne zaboravite da postoji i palestinski narod", poručio je Abas američkom predsedniku putem televizijske mreže Al Arabija.
Od početka drugog mandata, Tramp nijednom nije razgovarao sa Abasom, što su Palestinci protumačili kao jasno stavljanje na stranu Izraela, sa čijim se premijerom Benjaminom Netanjahuom sastao ili razgovarao dvadesetak puta.
Sa predstavnicima Palestinske samouprave nisu se sastajali ni Rubio, ali ni Trampov specijalni izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof, koji su u pokušajima da zauzdaju rat u Pojasu Gaze bezbroj puta boravili u regionu.
Trampova administracija posebno je nezadovoljna nastojanjima Palestinske samouprave da ubede brojne države da priznaju Palestinu, koju je do sada priznalo 147 od 193 članica Ujedinjenih nacija.
U aprilu prošle godine, Alžir je od Saveta bezbednosti zatražio da dozvoli Generalnoj skupštini da se izjasni u primanju u članstvo u UN, ali su Amerikanci uložili veto na tu inicijativu.
Bez obzira na izvesnu podršku koju Abas uživa van granica Zapadne obale, njegov status među Palestincima je prilično upitan još od izbora 2007. godine, kada je Hamas na sveopšte iznenađenje preuzeo kontrolu u Pojasu Gaze i pobio ili proterao zvaničnike rivalskog Fataha.
Od tada, Abasov uticaj ograničen je na Zapadnu obalu, u kojoj su Palestinci pod ogromnim pritiskom izraelske vojske i doseljenika, ali i najava da će Izrael anektirati četiri petine teritorije sa oko 2,3 miliona Palestinaca.
Da stvar bude gora po Abasa, Rubio je, navodno, u privatnim razgovorima obećao izraelskim zvaničnicima da se SAD neće preterano protiviti aneksiji većeg dela Zapadne obale, što bi moglo predstavljati kraj sna o formiranju palestinske države.
San o državi Palestinaca jedva se održava i u potpuno srušenom Pojasu Gaze u kojem je od oktobra 2023. godine stradalo više od 60.000 ljudi, dok se desetine hiljada vode kao nestali.
Коментари