Južna Koreja obnavlja američku brodogradnju – istorijski zaokret u Filadelfiji

Južnokorejski predsednik Li Dže Mjun početkom ove nedelje boravio je u zvaničnoj poseti SAD. Tu priliku je iskoristio da poseti brodogradilište u gradu Filadelfiji, koje je prošle godine za 100 miliona dolara otkupila grupa "Hanva".

Ona će preko svoje podružnice "Hanva Oušnz", pišu mediji u Istočnoj Aziji, uložiti pet milijardi dolara u drastično proširenje tog brodogradilišta i u njegovo opremanje savremenim tehnologijama, kao što su roboti koji vrše varenje.

Južnokorejanci, naime, imaju ambiciozan cilj da u tom američkom brodogradilištu, koje sada pravi prosečno manje od dva plovila godišnje, u budućnosti grade čak 20 brodova, uglavnom onih za transport prirodnog tečnog gasa i hemikalija.

Plovila koja bi izašla iz Filadelfije bi najvećim delom upravo kupovale južnokorejske kompanije – one su zapravo već položile porudžbine za deset brodova, od kojih bi prvi trebalo da bude porinut 2029. godine.

Južnokorejanci odlučni u obnavljanju američke brodogradnje

Mada možda zvuči neverovatno s obzirom na veličinu američke ekonomije, SAD trenutno prave manje od jedan odsto brodova sveta, dok kineski brodograditelji drže lavovski deo međunarodnog tržišnog kolača, jer godišnje produkuju oko 50 odsto svih plovila sveta. Prošle godine čak 67 odsto porudžbina za brodove otišlo je kineskim kompanijama.

Kuriozitet je da je samo kinesko državno preduzeće "CSSC" prošle godine, kada je tonaža u pitanju, izgradilo više brodova nego cele SAD u periodu od Drugog svetskog rata naovamo.

Republika Koreja je drugi najveći svetski brodograditelj i, u sklopu pregovora sa Trampovim timom, vlada u Seulu je ponudila da odigra pivotalnu ulogu u oživljavanju američke brodogradnje.

Štaviše, kao što smo ranije izveštavali, južnokorejska vlada je tom prilikom vispreno i laskavo obećala da će "ponovo učiniti američku brodogradnju velikom", što je očigledno aluzija na poznati Trampov predizborni slogan.

Otud, poduhvat "Hanve" u Filadelfiji tek je početak, a u ulaganja u američku brodogradnju uključiće se i giganti južnokorejske ekonomije – "Samsung" i "Hjundai".

Krupne investicije u brodogradnju su, uz ulaganja u postrojenja za proizvodnju čipova, automobila i čeličane, centralni deo paketa južnokorejskih investicija u američku privredu od 150 milijardi dolara, koji je potvrđen tokom sastanka predsednika Lija i Trampa u Vašingtonu početkom ove nedelje.

Japanci uzdržani

Interesantno je da je proteklih godina američka vlada, pored Republike Koreje, partnera koji bi oživeo njenu brodogradnju i pomogao u održavanju i opravci američkih vojnih brodova, tražila i u Japanu, ali da tamošnji brodograditelji imaju dijametralno suprotan stav od svojih južnokorejskih kolega.

Kompanije iz Zemlje izlazećeg sunca, koje, mada poseduju zavidno znanje i savremene tehnologije, poslednjih par decenija u borbi sa kineskim i južnokorejskim konkurentima sve više gube udeo na međunarodnom tržištu, odbile su zahtev domaće vlade da izađu u susret zahtevima Vašingtona i uključe se u revitalizaciju brodogradnje u SAD.

Vodeći japanski brodograditelji "Imabari" i "Micubiši Hevi" nemaju finansijske resurse i kapacitete potrebne za izgradnju infrastrukture, formiranje lanca snabdevanja i obuku radnika u SAD i, mada ih je japanska vlada uvrstila u svoju ponudu u pregovorima sa Trampovom administracijom o ublažavanju novih carina, žele da se fokusiraju na unutrašnje prestrukturiranje i specijalizovanje za gradnju određenih tipova brodova kako bi sačuvali svoj udeo na međunarodnom tržištu.

On, inače, sada iznosi samo 13 odsto, što je skromno, budući da je Japan do početka ovog veka više decenija bio najveći svetski brodograditelj.

Predstavnici japanskih kompanija kažu da bi, pošto mnogi delovi ne mogu da se nabave u SAD, za izgradnju brodova u nominalno najvećoj ekonomiji sveta iz Japana moralo da bude prebačeno između 100 i 200 hiljada komponenata, te da bi trebalo između pet i deset godina da se tamo uspostavi proizvodnja.

To je, dakle, preobiman i skup posao za koji bi bilo potrebno puno vremena da se isplati.

Povrh toga, radna snaga u SAD je skuplja nego u Japanu, pa bi bilo izuzetno teško tamo izgraditi brodove koji bi po ceni mogli da budu konkurentni kineskim i južnokorejskim.

Urodio pritisak SAD na azijske saveznike 

Uprkos nevoljnosti japanskih brodograditelja, pa i kompanija iz oblasti energetike da investiraju u SAD (u skupi projekat eksploatacije prirodnog gasa na Aljasci), ukupno gledano, politika ekonomskog i diplomatskog pritiska prethodne Bajdenove i nove Trampove vlade na azijske saveznike – Republiku Koreju, Japan i Tajvan – da se distanciraju od kineskog tržišta i ulože ogromne svote u reindustrijalizaciju SAD, čini se, polako počinje da donosi konkretne rezultate.

Predstojeće proširenje brodogradilišta u Filadelfiji, ali i izgradnja fabrike čipova južnokorejskog koncerna "Samsung" u Teksasu i tri postrojenja tajvanskog diva "TSMC" u Arizoni su dokazi za to.