Tri Amerikanca na Grenlandu – agresija, diplomatija i demarši

Američki predsednik Donald Tramp nije odustao od ideje da Grenland pripoji Sjedinjenim Državama, pišu danski mediji, navodeći da su trojica Amerikanaca stigla na ovu teritoriju, kako bi identifikovala osobe koje podržavaju secesiju.

Državna televizija DR, pozivajući se na obaveštajne izvore, navodi da Amerikanci prave spiskove ljudi na čiju podršku mogu računati u slučaju secesije, kao i spisak onih koji se zalažu da status Grenlanda ostane nepromenjen.

Na ovu vest odmah je reagovao danski ministar spoljnih poslova Lars Rasmunsen, koji je pozvao otpravnika poslova američke ambasade u Kopenhagenu, kako bi predočio stav da je ovakvo ponašanje "neprihvatljivo", kao i da predstavlja mešanje u unutrašnja pitanja ove države.

Danska: Neprihvatljivo mešanje

"Svaki pokušaj mešanja u naša unutrašnja pitanja je svakako neprihvatljiv", rekao je Rasmunsen danskoj televiziji.

Novi demarš, drugo je upozorenje danskih vlasti Amerikancima, nakon što je otpravnik poslova američke ambasade u maju već upozoren da su "špijunske aktivnosti SAD na Grenlandu neprihvatljive".

Boravak trojice Amerikanaca na Grenlandu je u Danskoj ocenjen kao pokušaj "sejanja razdora" između Grenlanda u vlasti u Kopenhagenu, i u datoj instanci, otvaranje mogućnosti za približavanje Sjedinjenim Državama.

Amerikanci su, prema navodima danskih obaveštajaca, već održali seriju sastanaka sa viđenijim Grenlanđanima, uključujući lokalne političare, poslovne ljude i uglednije osobe.

Iako nije sasvim jasno na koji su način Grenlanđani reagovali na novu američku akciju, danski mediji citirali su Aju Kemic, grenlandsku poslanicu u danskom parlamentu, koja smatra da je "ovakva infiltracija neprihvatljiva".

"Grenland samostalno mora da odluči kakvu budućnost želi", rekla je poslanica.

Serija sporova između SAD i Danske počela je u januaru, kada je Tramp najavio preuzimanje kontrole nad Grenlandom i Panamskim kanalom, tvrdeći da je taj potez od vitalnog značaja za bezbednost Amerike.

Pitanje statusa, drugi put

Grenland je, na taj način, po drugi put u poslednjih 100 godina postao tačka spoticanja interesa Vašingtona i Kopenhagena, jer su Amerikanci neposredno posle Drugog svetskog rata neuspešno pokušavali da otkupe ovo ostrvo.

Početkom pedesetih, pokušaj kupovine zamenjen je sporazumom prema kojem je Amerika dobila pravo da slobodno gradi baze i raspoređuje vojnike po Grenlandu, pod uslovom da o potezima prethodno obavesti Dance.

U skladu sa tim sporazumom, Amerikanci su izgradili vojnu bazu u Pitufiku na severozapadu ostrva, koja je vremenom postala ključna radarska stanica za nadgledanje arktičkog kruga.

Danci i Grenlanđani pak upozoravaju da je Trampov interes više vezan za prirodne resurse nego za bezbednost, navodeći da su na ostrvu pronađeni izvori retkih zemnih metala, dijamanata, zlata, srebra, uranijuma i titan-vanadijuma.

Strateške sirovine na Grenlandu

Ukupno, na Grenlandu postoje rezerve 25 od 34 minerala koje je Evropska unija proglasila kritičnim sirovinama. Eksploatacija ovih minerala na ovom ostrvu je zabranjena iz ekoloških razloga.

Grenland ima status autonomske oblasti unutar danske kraljevine, ali je potpredsednik SAD Džej-Di Vens u nekoliko navrata optuživao Dansku da nedovoljno ulaže u ovu teritoriju, nadajući se da će na taj način pridobiti podršku lokalnog stanovništva za secesiju.

Ogroman deo, oko 95 odsto izvoza sa Grenlanda zasniva se na preradi ribe i to mahom zbog toga što se 55.000 stanovnika žestoko opire otvaranju rudnika i eksploataciji minerala, smatrajući da bi takav razvoj situacije uništio prirodu ostrva.

Od proglašenja nezavisnosti Islanda od Danske, 1944. godine, počinje da se govori i o promeni statusa drugih danskih prekomorskih teritorija. Farska Ostrva dobijaju široku autonomiju 1948. godine, a Grenland 1953. godine postaje ravnopravni deo Danske.

Kada je Danska ušla u Evropsku zajednicu 1972. godine, Grenland je takođe postao njen deo, uprkos protivljenju lokalnog stanovništva, dok su Farska Ostrva zbog ranije stečene autonomije ostala van Zajednice.

Nakon sticanja autonomije, 1979. godine, stanovnici Grenlanda su na referendumu 1982. izglasali napuštanje Evropske zajednice, što se i ostvarilo tri godine kasnije.

Novi referendum na Grenlandu održan je 2008, kada su se građani većinom od 75 odsto izašlih birača izjasnili za dodatno proširenje ovlašćenja ostrvskih vlasti.

Lokalne institucije su nakon toga postepeno stekle kontrolu nad svim oblastima izuzev odbrambene, spoljne i monetarne politike, koje su ostale u nadležnosti Kopenhagena.