Libija - projektilima protiv švercera i redovi za gorivo u zemlji nafte

Grupa Libijaca, koji su se od paklene verućine sakrili u automobilima, čekala je uzaludno pored jedne od državnih pumpi u Tripoliju nadajući se da će se dokopati nekoliko litara goriva po zvaničnoj ceni od 0,015 evra.

Na putu nedaleko iza njih, kolona cisterni dizala je prašinu krečući se ka jednoj od baza lokalnih švercera. Kod njih, litar goriva košta sedam libijskih dinara ili 1,1 evro.

Zaludno čekanje pred pumpama deo je mnogo složenijeg zamešateljstva, jer vlasnici pumpi "državno" gorivo odmah preusmeravaju ka krijumčarima, koji prihode od šverca koriste kako bi održavali i naoružavali milicije - ključne snage u borbi za prevlast u zemlji razjedinjenoj još od smrti Moamera el Gadafija 2011. godine.

Zvanično, Libija dnevno proizvodi 1,5 miliona barela nafte.

Prema procenama Svetske banke, šverc goriva ispumpava bezmalo pet milijardi godišnje iz libijskog budžeta, te uz hroničnu nestabilnost, beznadežne podele i trgovinu belim robljem predstavlja ozbiljnu prepreku dovođenju nekada napredne države u kakav-takav red.

Ni devet milijardi evra, koje su vlasti u Tripoliju, samo tokom prošle godine, izdvojile za subvencije za gorivo nisu mnogo pomogle rešavanju situacije, jer gorivo jednostavno ne dolazi do benzinskih pumpi.

Svi putevi vode u Bengazi

Stotine brodova sumnjivih vlasnika, registrovanih na još čudnijim mestima isplovilo je iz luke Bengazi od sredine 2022. godine, noseći najmanje 1,2 miliona tona dizela ka misterioznim odredištima.

Neki od ovih brodova doplovili su do Turske, Malte, Španije, ili čak do Albanije u kojoj je policija zaplenila tanker na kojem je bila natovarena nafta vredna dva miliona dolara. Iako je brod isplovio iz Bengazija, nikada sa sigurnušću nije utvrđeno odakle zaista potiče tovar.

Osim Bengazija, šverceri su uspostavili baze u Zuvari, Homsu i Zaviji, odakle šverceri gorivo prebacuju u Tunis i širom Mediterana.

Raketiranje švercera

Vlada u Tripoliju, koja suštinski kontroliše samo zapadni deo države, pokrenula je, pre nekoliko sedmica vojnu opreraciju protiv švercera nafte, gađajući skladišta projektilima ispaljenim sa bespilotnih letelica "bajraktar" koje je donirala Turska.

U sklopu "preciznih" operacija gađana je baza švercera u gradu Zuvara, ali je u eksplozijama ranjeno i nekoliko civila čije su se kuće nalazile nedaleko od meta dronova. Nije objavljeno da li su projektili pogodili ciljeve.

Čitava operacija zamišljena je kao pokušaj privremenog premijera Abdelhamida Dbeibe da centralnim vlastima privede zapadni deo libijske obale, kojim kako tvrde Ujedinjene nacije vlada Muhamed Kušlav, čija milicija kontroliše lokalnu rafineriju, ali i šverc migranata preko Sredozemnog mora.

Libijci, ipak, dovode u pitanje stvarni motiv napada na snage Muhameda Kušlava, pošto njegovo pleme - Avlad Bu Hamira, predstavlja značajnog političkog rivala grupi koja podržava Dbeibu.

Rat rivalskih grupa traje još od sredine 2023. godine, od kada Dbeibine snage, dronovima napadaju skladišta nafte, ali i stambena naselja što se u Libiji tumači kao pokušaj Tripolija da na zapadnom delu obale smanji uticaj samozvanog feldmaršala Kalife Haftara, koji kontroliše istok Libije.

Selektivni napadi u kojima vladine snage napadaju isključivo švercerske grupe koje podržavaju Dbeibine rivale, doveli su do dodatnog pada uticaja "centralnih" vlasti i rasta poverenja lokalnog stanovništva u lokalne milicije.

Skoro 15 godina bezvlašća

Libijski mediji su, početkom juna, izveštavali o haosu koji je zahvatio skoro čitavu prestonicu, napadima dronova samoubica na vojne baze i divljanje paravojski u nekoliko gradskih naselja.

Građani Tripolija žestoko su reagovali na novi talas nasilja, pa su izašli na ulice besni zbog činjenice da milicije nekažnjeno divljaju gradom, pa su, posle nekoliko sati mirnih protesta, krenuli ka sedištu vlade, namerni da ga sravne sa zemljom.

Put preko Libije, jedna je od najopasnijih ruta kojima desetine hiljada ljudi pokušavaju da iz afričke bede stignu do Evrope. Od početka godine, prema podacima Međunarodne organizacije za migracije, na putu preko Sredozemnog mora stradalo je 216 ljudi, dok je više od 700 nestalo.

Libija se, kao država, praktično raspala paralelno sa padom režima Moamera el Gadafija 2011. godine. Od tada, zemlja je podeljena na zapadni deo koji vodi vlada u Tripoliju i Haftarov istok. Nadalje, Libiju terorišu i desetine lokalnih milicija.

Serija pokušaja da se u državi održe bilo kakvi izbori okončana je neuspesima i napadima na izdanke budućih izbornih institucija.