Gaza, glad i najava još većih sukoba – Izrael hoće potpunu kontrolu, Netanjahu u klopci

Cilj Izraela pri potencijalnom zauzimanju grada Gaze navodno je razoružanje Hamasa, povratak svih talaca i bezbednosna kontrola palestinske enklave. Dok se plan razvija, Palestinci, gladni i bez lekova, čekaju na humanitarnu pomoć, a grupa zemalja koju predvodi Francuska najavila je priznanje Palestine u septembru, na godišnjem zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi treći put kaže da mu nije jasno kako najnovija strategija izraelskog kabineta doprinosi rešavanju sukoba i oslobađanju talaca koji su još u zatočeništvu Hamasa.

"Arapske države insistiraju na palestinskoj samoupravi u Gazi, što premijer Izraela Benjamin Netanjahu kategorički odbija. Uzgred, Netanjahu gubi podršku dve veoma bitne političke partije, koalicionih partnera, i zbog toga ekstremna desnica u vladi ima sve veći uticaj na njega. Predviđa se da bi ta dva partnera napustila vladu ako bi se Netanjahu opredelio za bilo koju vrstu mira sa Hamasom", ističe Rašeta.

Smatra da je jedini način sprečavanja najnovijeg ratnog plana Izraela obnova pregovora uz posrednike, sa akcentom na drugu fazu prekida vatre.

"To znači puštanje izraelskih talaca iz zatočeništva, ali i oslobađanje palestinskih zatvorenika, kao i veći dotok humanitarne pomoći ka ugroženim Palestincima u enklavi. Ipak, deluje mi da sada ni Hamas nije zainteresovan za razgovore, jer ni u međunarodnoj zajednici ne postoji dovoljan pritisak na obe strane da se dođe do kompromisa", navodi sagovornik.

Uticaj Trampa na region Bliskog istoka

Rašeta ukazuje na to da je region Bliskog istoka, posebno Izrael, krucijalna tema za američkog predsednika Donalda Trampa, i pored drugih sukoba u svetu.

"Tramp pomno prati ovaj region i percipira buduće palestinsko-izraelske odnose, naročito posle eskalacije sukoba Izraela sa Iranom, u koje su se na strani Netanjahua uključile i Sjedinjene Američke Države. Tramp bi voleo da bude uspešan mirotvorac i na ovom polju. Mislim da SAD ovde imaju veći uticaj nego na eventualno rešenje rata u Ukrajini", naglašava Rašeta.

Napominje da Palestina ima određenu podršku u međunarodnoj zajednici koja izlazi iz okvira podrške koju je do sada pružao, uglavnom, arapski svet.

"Najveći izuzetak u tom smislu je Francuska, koja bi bila prva G7 država koja je priznala Palestinu. Pozitivne signale daje i Ujedinjeno Kraljevstvo, što bi omogućilo drugačiji odnos prema pitanju Palestine u Savetu bezbednosti UN. Međutim, ideja o dve države ima svoje protivnike i u Parizu, i u Londonu, pa može imati i negativne efekte po Emanuela Makrona i britansku vladu", objašnjava Rašeta.

Zaključuje da je Netanjahuov rok do 7. oktobra – dve godine od obnove sukoba Hamasa i Izraelskih odbrambenih snaga – dovoljan da Palestinci napuste grad Gazu, dovoljan da u međuvremenu dođe do pregovora.

"Međunarodni imidž Izraela je oštećen i ugrožen u poslednje vreme. Prosto, vidite slike i snimke gladnih Palestinaca kojima je Izrael onemogućio dopremanje humanitarne pomoći", kaže Dragoslav Rašeta u razgovoru za Jutarnji program Radio-televizije Srbije.