Tri Makronova dana – šta London očekuje od pompezne državne posete

Britanija se nada da će "loš policajac" Evrope iz vremena bregzita prerasti u pouzdanog partnera na zauzdavanju migrantske krize.

Sto dvadeset jedna godina od l’entente cordialle ili srdačnog sporazuma između Francuske i Britanije, kojim su okončani vekovi neprijateljstava.

London dočekuje uz svu pompu Emanuela Makrona, koji je prvi predsednik jedne od zemalja Evropske unije, koji dolazi u državnu posetu Britaniji posle bregzita.

Glamur i pompa u Vindzoru

Prestolonaslednički par je u ulozi domaćina. Princeza Ketrin prvi put je obukla kreaciju Diora, a glavu od sunca zaštitila šeširom Britanke Džes Kolet.

Smotra konjice u garde kuće Vindzora u istoimenom zamku dočekala je prvi par Francuske.

Prikazana im je i izložba kraljevskih umetnina, inspirisanih francuskim motivima.

Sećanje na ratno savezništvo

Usledilo je polaganje venaca na spomenike saborcima generalu Šarlu de Golu i Vinstonu Čerčilu, kao i na grob Neznanom junaku u Vestminsterskoj opatiji.

Francuski predsednik obratio se poslanicima oba doma britanskog parlamenta.

"Moramo zajednički da radimo na odbrani efikasnog multilateralizma i da štitimo međunarodni poredak za koji smo se izborili posle Drugog svetskog rata", istakao je Makron na početku govora.

Dve nuklearne evropske sile vezuje ne samo NATO, već i zajednička industrija odbrane.

"Evropljani nikada neće ostaviti Ukrajinu na cedilu. Nikada! Borićemo se do poslednjeg trenutka za primirje koje bi nam omogućimo izgradnju snažnog i trajnog mira. Naša bezbednost i naši principi su na ispitu u Ukrajini", potcrtao je francuski predsednik uz gromoglasan aplauz aludirajući na evropsku "Koaliciju voljih", koja očekuje da će mir u Ukrajini garantovati raspoređivanjem sopstvenih vojnih snaga u toj zemlji.

Emanuel Makron založio se za veću evropsku nezavisnost od trgovine sa Kinom i Sjedinjenim Državama.

Ponovio je da je priznavanje palestinske države jedino rešenje za mir na Bliskom istoku.

Hiljadu godina od Normanskog osvajanja Britanije

"Pred hiljadugodišnjicu rođenja Vilijama Osvajača, Francuska će pozajmiti Ujedinjenom Kraljevstvu tapiseriju Bajo", obelodanio je francuski predsednik pred britankim poslanicima.

Sedamdeset metara dug vez, rad je britanskih zanatlija iz 11. veka.

Zauzvrat Britanija Francuskoj zajmi eksponate Britanskog muzeja iz anglosaksonske i vikinške ere. Pregovori od toj razmeni umetnina počeli su u vreme mandata Tereze Mej.

"Moram da priznam da je duže trajalo da se okončaju ovi projekti, nego svi dokumenti bregzita", našalio se francuski predsednik Emanuel Makron.

Britanska pompa za Makrona

Iza stajaćih ovacija domaćina krije se očekivanje da će Francuska opravdati milijardu evra koliko je od Londona dobila za sprečavanje prelazaka malih brodova preko Lamanša.

Migranti zato francusku policiju od skora zovu "engleskim psima". Broj prelazaka je ipak za šezdeset odsto viši nego prošle godine.

Savetnik za Evropu Čatam hausa Sebastijan Majar podseća da je Francuska je preuzela odgovornost za zaustavljanje čamaca, koji prevoze migrante u Britaniju.

"Znamo koliko to teško ide i da je broj prelazaka u porastu. Očekujem razgovore ministara unutrašnjih poslova na tu temu", naglašava Majar, koji ipak ne očekuje zvanično saopštenje na tu temu.

Ista tema je, uz sav diplomatski takt i kraljevsku pompu, načeta i na sinoćnom banketu u zamku u Vindzoru.

"Ovi izazovi ne znaju za granice i nema te tvrđave, koja će nas ovoga puta zaštititi. Odgovor leži u partnerstvu, a mi – Francuska i Britanija, moramo da poslužimo kao uzor", rekao je u zdravici u Vindzoru britanski kralj Čarls Treći.

Od posete Britaniji Emanuel Makron očekuje glamur na naslovnim stranicama francuskih medija.

Kir Starmer nada se sporazumu, koji bi zauzdao migrantsku reku preko Lamanša.