Iranski obaveštajni džihad protiv Izraela, vešanja i lov na agente Mosada

U seriji sahrana i komemoracija, u poslednjih nekoliko dana, Iran se oprostio od 13 nuklearnih fizičara koji su stradali u napadima izraelske avijacije i akcijama agenata Mosada. Na komemoraciji na teheranskom univerzitetu Šaid Behešti za popunu njihovih mesta prijavile su se stotine mladih naučnika.

"Mogu da prenesem dobre vesti akademskoj zajednici, na mesta svakog od stradalih prijavile su se stotine mladih koji već rade u nuklearnoj industriji... Praznina koju je ostavio neprijatelj stvorila nam je nove mogućnosti", rekao je predsednik tog univerziteta Mahmud Reza Ahamiri.

Smrt 13 nuklearnih fizičara pripisuje se, mahom, akcijama agenata Mosada, koji su se tokom prethodnih godina infiltrirali u Iran, pa su vlasti u Teheranu, paralelno sa komemoracijama i sahranama, pokrenuli lov na špijune, hapseći stotine osoba koje su im se, iz raznih razloga, učinile sumnjivim.

Dan za vešanje

Trojica su, javlja agencija Tasnim, obešena u zatvoru Urmija posle procesa u kojem su na smrt osuđeni jer su u Iran uneli opremu upotrebljenu u ubistvima "značajnih pojedinaca".

Vešanje u dvorištu zatvora proizvod je ubrzanih sudskih procesa i sveopšteg lova na špijune, koji je tokom prethodnih nedelju dana rezultirao stotinama hapšenja, ali i odlukama sudova da obese sve osobe osuđene za špijunažu.

Ukupno pet bezbednosnih agencija, uključujući Republikansku gardu, upalo je u nekoliko desetina objekata širom Irana u potrazi za infiltriranim agentima, koji su prvu uspešnu akciju na iranskom tlu izveli još početkom 2007. godine, kada je u prilično maglovitom spletu okolnosti stradao Ardešir Hoseinpur, jedan od osnivača Centra za nuklearnu tehnologiju u Isfahanu.

I Iran i Izrael su, tokom nedavno zaustavljenog rata, potvrdili da su izraelske obaveštajne službe pokazale zavidnu sposobnost da se infiltriraju među Irance i izvedu seriju napada na ključne vojne komandante i vođe nuklearnog projekta.

Šef Mosada i izraelski špijuni

U seriji snimaka koje su iranske vlasti objavile prethodnih sedmica pokazani su dokazi da je Izrael u delovima dopremio naoružanje, projektile i dronove u Iran. To oružje je, tokom sukoba, upotrebljeno u nizu likvidacija i napada na lansere protivavionskih i balističkih projektila.

Komandanti vojske i Revolucionarne garde, ali i nuklearni naučnici ubijeni su u stanovima, što je izazvalo pravu paniku u obaveštajnim službama, koje su na kritike odgovorile antiterorističkim akcijama i hapšenjima.

Ukupno, u izraelskim vazdušnim napadima ubijeno je nešto manje od 1.000 Iranaca, mahom civila. Iranci su u protivterorističkim akcijama likvidirali dvadesetak osoba, uglavnom u provincijama Sistan i Balučestan.

Poljuljano poverenje u iranske obaveštajne službe dodatno je poljuljao i šef Mosada, David Barnea koji se slikao sa nekolicinom agenata, pohvaljujući njihove akcije u Iranu.

"Bićemo tamo, kao i što smo bili do sada", rekao je Barnea.

Obaveštajni džihad protiv Izraela

Ubrzo zatim, iranske tajne službe objavile su početak "obaveštajnog džihada", čiji je cilj pronalaženje neprijateljskih elemenata među više od 90 miliona Iranaca, od kojih se dobar broj ni na koji način ne slaže sa, pre svega, unutrašnjom politikom vođa Islamske države.

Deo osoba koje su, do sada, pohvatale iranske službe, pružao je "usluge" Izraelcima u zamenu za novac, što je donekle i logično u zemlji koja se, zbog bezbroj paketa spoljnih sankcija i bacanja milijardi dolara na naoružavanje proksi snaga u Iraku, Libanu, Jemenu i u Pojasu Gaze, već godinama nalazi u dramatično lošoj ekonomskoj situaciji.

"Prijavite nam ukoliko ste izdali kuću ili stan u prethodnih nekoliko meseci", navodi se u pozivu koji su iranske vlasti objavile u brojnim medijima.

Ubrzo zatim, objavljeno je da u seriji akcija, samo u Teheranu zaplenjeno oko 10.000 malih dronova, koji su upotrebljavani u napadima na generale i naučnike.

Analitičari prilika u Iranu, brojna hapšenja i zaplene naoružanja objašnjavaju neočekivanom homogenizacijom društva usred izraelskih napada, pa su se Iranci, koji obično jako zaziru od tajnih službi, u priličnom broju uključili u potere.

Čini se da je stanje nacije shvatio i predsednik Masud Pezeškijan, koji je na sastanku kabineta rekao da su "rat i jedinstvo stvoreno tokom napada otvorili mogućnost da se promeni percepcija stanovništva prema vlastima i načinu vladavine".

"Ovo je zlata vredna mogućnost za promene", rekao je iranski predsednik.