Iran i Izrael između rata i mira – šta region Bliskog istoka čeka posle najnovijeg sukoba

Potpredsednica nevladine organizacije "Monitor" u Izraelu kaže da je situacija u toj zemlji trenutno specifična.

"Preko noći smo napravili tranziciju iz rata. Prethodnog dana su još uvek padale rakete, a onda smo se probudili jutros kao da se ništa nije desilo, deca su se vratila u škole, a odrasli na radna mesta", pojašnjava Olga Izrael Dojč.

Navodi da se lokalno stanovništvo pita koliko dugo će primirje između Izraela i Irana u praksi trajati.

"Ujedno, mi smo praktično u ratu od 7. oktobra 2023. godine, u sukobima sa Hamasom, koji podržava Iran. Pa smo bili u direktnom konfliktu sa Iranom i 2024, ovo je sada treća epizoda. Vlada skepticizam prema ovom pitanju", ističe sagovornica Jutarnjeg programa.

Stručnjak za bezbednost Danijel Šunter naglašava da je konflikt između Izraela i Irana u toku od kraja sedamdesetih godina 20. veka.

"Iran je svoj nuklearni program započeo još sedamdesetih godina, ali u jednom potpuno drugom kontekstu. To je bio civilni nuklearni program koji su podržavale Sjedinjene Američke Države i Zapadna Evropa. Tako je bilo sve do 1979. godine i Islamske revolucije, onda su nastupile promene u spoljnoj i unutrašnjoj politici. Ujedno, nastavili su da rade na razvoju nuklearnog sporazuma, ali su tada prepoznali njegovoj potencijal kao sredstvo spoljnopolitičkog delovanja", ukazuje Šunter.

Objašnjava da je uporedo s tim zvanična politika vlasti u Iranu mogla da se objasni i potrebom da "Izrael treba da nestane s lica zemlje".

"Sve to je izazvalo veliku zabrinutost. Otprilike, to je kao da imate komšiju na desetom spratu koji vam svako malo s terase dovikuje – ja ću da vas ubijem. Vi živite u takvoj atmosferi i onda saznate da u garaži jednog dana sklapa nešto što može da bude upotrebljeno kao oružje protiv vas. Šta biste radili u takvoj situaciji, ako policija neće da reaguje", zaključuje Šunter.

Šta dalje

Šunter smatra da trenutni razvoj situacije predstavlja nastavak Trampove politike koju je zagovarao i tokom prvog mandata u Beloj kući.

"Sada imamo i konkretne rezultate i američko bombardovanje nuklearnih postrojenja u Iranu. Vodi se debata o efektima tog bombardovanja – inicijalna procena koja je procurila u američke medije kaže da su rezultati bili negde između umerenih i snažnih, što Tramp poriče i ističe da je sve uništeno. Na kraju krajeva, nuklearni program ne zavisi od jednog ili nekoliko postrojenja", tvrdi Šunter.

Podvlači da je istorija do sada pokazala da bilo kakav mirovni sporazum na Bliskom istoku ne može da bude permanentan.

"Mir na Bliskom istoku uvek ima privremeni karakter. Glavno pitanje je do koje je mere nuklearni program zaustavljen. Izraelci već pričaju da će napasti ponovo ukoliko se ispostavi da nuklearni program Irana i dalje postoji", ukazuje sagovornik Jutarnjeg programa.

Sa druge strane, Olga Izrael Dojč potvrđuje da i u Izraelu postoji debata oko toga do koje mere je nuklearni program iranski uništen.

"Da li je program uništen delimično ili potpuno, da li je vraćen nekoliko meseci unazad ili nekoliko godina. Egzistencijalna pretnja Izraelu od Irana nije dolazila samo u vidu nuklearnih postrojenja, već i preko 4.000 balističkih raketa i na hiljade nosača i lansera projektila postavljenih svuda po teritoriji Irana, kao i putem svoje mreže proksija oličenih u Hamasu, Hezbolahu i drugim paravojnim formacijama", kaže Olga Izrael Dojč.

Pojašnjava da joj se čini da su te pretnje po Izrael sada svedene na niži nivo i da Iranu predstoji borba na unutrašnjem planu, odnosno, na očuvanju režima.

"Iran je u vojnom smislu ponižen na međunarodnoj sceni i sada je sateran u čošak. Postoji lajtmotiv koji je Iranu bitniji od uništenja Izraela, a to je samoodržavanje režima. Verujem da će težiti tome da uspostave disciplinu i autoritet svog režima. Sa druge strane, mislim da se iranski narod budi i da pobuna bukti svake godine sve više", zaključuje Olga Izrael Dojč.

Emisiju u celosti možete da pogledate u video-zapisu na početku teksta.