Cena ulaganja u odbranu za države EU pitanje mogućnosti ili opstanka, a gde je u tome Srbija

Samit u Hagu mnogi opisuju kao trenutak istine za NATO savez. To je prvi samit na kojem učestvuje predsednik Tramp u svom drugom mandatu u Beloj kući.

Lista pitanja oko kojih su moguća neslaganja između saveznika je duga: od američkih udara na Iran, sukoba Izraela i Irana, do rata u Ukrajini.

Ipak, ključna odluka je dogovor o povećanju ulaganja u odbranu sa dva na pet odsto BDP-a – krupan zalogaj za mnoge zemlje čiji budžeti su već tesni, a zaduženost velika.

Bivša dugogodišnja portparolka NATO-a Oana Lungesku kaže da je takvo povećanje neophodno za očuvanje bezbednosti na kontinentu.

"Svi bismo radije ulagali u socijalno blagostanje, obrazovanje i zdravstvo. Ali ako nemate mir i bezbednost, nemate osnov ni za prosperitet i bolji život. Ljudi na Balkanu to vrlo dobro znaju. To su teške odluke, ali mislim da skoro svi saveznici priznaju da se moraju doneti", kaže Lungesku.

Objašnjava da su povećanju vojnih budžeta, pored tekućeg rata u Ukrajini i kontinuiranog američkog zaokreta od Evrope ka Indo-Pacifičkom regionu, doprineli i faktori kao što su pretnja terorizma, kao i "usklađenost autokratija" od Severne Koreje, Kine, do Irana i Rusije.

"Sve to zajedno vodi ka istorijskoj odluci da se budžet za odbranu uveća za više od dva puta. Ali pitanje je sada u kom roku se može doći do tog cilja. O tome će se voditi komplikovani razgovori na samitu u Hagu, ali i kasnije", predviđa Lungesku.

U poslednjih godinu dana Donald Tramp bio je više nego jasan – samo pod uslovom da Evropljani plaćaju mnogo više za odbranu, Amerika će zadržati svoju ulogu u NATO-u, ali prepuštajući glavninu troškova Evropljanima.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute navodi Rusiju kao glavni razlog zbog kojeg je povećanje budžeta imperativ.

Rute kaže da Rusija, iako 25 puta manja ekonomija od EU, za tri meseca proizvede više municije nego cela EU za godinu dana. Zvaničnici NATO-a pozivaju se i na obaveštajna saznanja po kojima bi Rusija za tri do pet godina mogla da bude spremna za napad na neku od članica NATO-a.

Španija protiv izdvajanja pet odsto BDP-a za odbranu

U sendviču između Rusije na istoku, i Amerike Donalda Trampa sa druge strane Atlantika, većina evropskih zemalja smatra da Evropa nema izbora osim da značajno poveća ulaganja u sopstvene odbrambene sposobnosti. Razlike su ipak očigledne: Španija je zvanično dovela u pitanje cilj od pet odsto BDP-a, a i u mnogim drugim zemljama postavljaju se pitanja o opravdanosti ovakvog povećanja.

Bez obzira na rokove i iznose, glavni teret uvećanih vojnih budžeta biće na zemljama EU.

Plan Brisela je da do 2030. godine mobiliše 800 milijardi evra: 150 milijardi kroz povoljne zajmove na evropskom nivou, a ostatak kroz izuzeća od strogih pravila o budžetskom deficitu i seriju drugih zakonskih olakšica i podsticaja za industriju odbrane.

"EU na ovaj način želi da otvori fiskalni prostor za države članice za ulaganje u odbranu. S druge strane, stavljanjem podsticaja na sto, pokušava da obezbedi više saradnje između država EU, kako bi se kroz ukrupnjavanje postigao veći obim proizvodnje", smatra Luiđi Skacijeri iz Evropskog instituta za bezbednosne studije.

Nova podela koja bi mogla da nastane unutar EU je između onih koji mogu da ulažu više – i onih koji to sebi ne mogu da priušte. U Italiji i Španiji odbrana nije prioritet. U Poljskoj i Baltiku – ona je pitanje opstanka.

David Kareta, dopisnik italijanskog radija iz Brisela, kaže da u zemljama koje ne vide Rusiju kao egzistencijalnu pretnju, javnost ne podržava veće izdatke za odbranu.

"Nemačka ili Poljska mogu da ulažu više, ali Italija ne može značajno da se naoruža, jer je javni dug tako visok da vlada strahuje od reakcije tržišta. A razlike u vojnim kapacitetima između zemalja mogle bi vremenom da postanu politički problem", objašnjava Kareta.

Italijanski novinar kaže da bi populisti unutar EU i ruska propaganda mogli posebno da iskoriste strah od naoružavanja Nemačke koji postoji u javnosti nekih zemalja.

Gde su u svemu tome buduće članice EU?

Program SAFE omogućava državama kandidatima poput Srbije da učestvuju u projektima – ali uz određene uslove.

Luiđi Skacijeri iz Evropskog instituta za bezbednosne studije navodi da postoje dva načina na koja zemlje kandidati sa Balkana mogu da koriste SAFE program.

"Mogu da učestvuju zajedno sa zemljama članicama EU u zajedničkim nabavkama opreme. Drugi način je da industrije odbrane zemalja kandidata budu uključene, ali tu je procedura komplikovanija", kaže Skacijeri.

SAFE program podrazumeva da se Evropska komisija zadužuje umesto zemalja članica, a zatim povoljne zajmove prosleđuje zainteresovanim zemljama, koje tako mogu da smanje troškove kredita. Pravila favorizuju evropsku proizvodnju: 65 odsto komponenti mora biti iz EU. Zemlje kandidati mogu da učestvuju, iako neće moći direktno da koriste povoljne kredite EU

Tomas Renije iz Evropske komisije kaže da zemlje kandidati mogu da se pridruže u visini od 35 odsto proizvodnje u zajedničkim nabavkama.

"Ako žele više, potrebno je da ispregovaraju bilateralni sporazum sa EU o partnerstvu u odbrani i bezbednosti, koji već imaju mnoge treće zemlje, a zatim i sporazum koji ih direktno uključuje u program SAFE", objašnjava Renije.

Zemlje članice NATO-a na Zapadnom Balkanu su se tek u prošloj godini približile dosadašnjem cilju od dva odsto BDP-a utrošenog na odbranu. Severna Makedonija i Albanija prema procenama trenutno ulažu nešto više od dva odsto, dok je Crna Gora na 1,9 odsto BDP-a. Sa oko 2,3 odsto, Srbija najviše u regionu ulaže u odbranu.

Skok sa dva odsto na pet odsto mogao bi da bude ozbiljan izazov za regionalne i evropske ekonomije.

Evropa se naoružava – ali nacionalni strahovi, visoka zaduženost i nejednake ambicije mogli bi da ugroze viziju zajedničke odbrane.

Tekst i prilog proizvedeni su uz podršku programs Innovation. Media. Minds: Podrška EU javnom novinarstvu na Zapadnom Balkanu koju sprovodi Goethe-Institut u ime Evropske komisije, u saradnji sa DW Akademijom. Sadržaj ovog teksta isključiva je odgovornost autora i ne odražava nužno stavove Evropske unije.