Британија објавила своје војне планове – Лондон не крије шта је главни циљ

Није случајно што је планове своје владе по питању одбране британски премијер изнео у Гауану, надомак Глазгова, у погонима војног гиганта "Би-Еј-Ај системс".

Британски премијер сер Кир Стармер рекао је запосленима у британској авио и електронској индустрији да се земља креће ка "ратној борбеној готовости као главном циљу оружаних снага".

"Директно нам прете државе које поседују високоразвијене војне снаге. Борбена готовост је најефикаснији начин да их одвратимо. Искрено, треба да им покажемо да смо спремни и тиме обезбедимо мир кроз снагу", истиче Стармер.

Израдом ревизије стратегије одбране руководио је генерални секретар НАТО-а из времена бомбардовања Савезне Републике Југославије лорд Робертсон.

Замајац за војну индустрију

За нове нуклеарне бојеве главе издваја се девет милијарди фунти.

Циљ је да се број регрута повећа за тридесет одсто, пошто је број припадника оружаних снага пао на историјски минимум од испод сто хиљада.

Стармер и његов министар одбране наглашавају да се са "мирнодопских прелази на одбрамбене дивиденде", алудирајући да ће се земља убудуће у много већој мери ослањати на војну индустрију.

Предвиђа се да ће нови пројекти довести до отварања тридесет једне хиљаде радних места.

Тренутно индустрија одбране запошљава сто тридесет четири хиљаде Британаца, а у бруто националном производу учествује са само пола процента или дванаест милијарди фунти.

Британски министар одбране Џон Хили подсећа да је лабуристичка влада од доласка на власт прошлог лета била перјаница преко шестсто важних војних уговора.

"Данас најављујемо издвајање од шест милијарди фунти за муницију и изградњу најмање шест фабрика муниције", саопштава Хили прецизирајући да је реч о пројектилима дугог домета.

Осим подморница, које гради у договору са Вашингтоном и Канбером, Лондон планира да сопствену морнарицу ојача са дванаест нових подморница.

"Створићемо хибридну Краљевску морнарицу, која ће комбиновати употребу дронова, ратних бродова, подморница и авиона како би патролирала Северним Атлантиком и даље", истиче британски премијер сер Кир Стармер.

Критике из редова опозиције

Бивши министар одбране конзервативац Џејмс Картлиџ је одбрамбене планове лабуристичке владе назвао "фантазмагоријом за коју нема финансијских средстава".

Први министар Шкотске Џон Свини и посланици странке Зелених у Британском парламенту не желе развој нуклеарног оружја.

Либерал-демократе брину што се издвајање од три одсто бруто националног производа на одбрану од обећања претвара у "амбицију".

Треба истаћи да Британија само на камате на државни дуг годишње издваја сто милијарди фунти, што је двоструко од буџета за одбрану.

Начелник генералштаба британске армије адмирал сер Антони Радкин прецизира да је планирано повећање потрошње на одбрану на 2,5 процената бруто националног производа у 2027. години и да постоји амбиција да се достигне три процента почетком наредне деценије.

"Мој посао је да то спроведем", наглашава адмирал Радкин.

НАТО тражи више

Северноатлантска војна алијанса препоручује да чланице на одбрану издвоје пет одсто бруто националног производа до 2032. године.

Литванија Лондону поручује да би 3,5 процената требало да буду "минимум минимума", док данска министарка одбране Мате Фредериксен истиче да планови Лондона "нису довољни".

Британски министар одбране Џон Хили узвраћа да је улога Британије у НАТО-у водећа.

"Председавао сам првом састанку педесет земаља које подржавају Украјину, на којем Сједињене Државе нису учествовале. Све смо активнији у Украјини и, уз Француску, имамо водећу улогу у припремама за потенцијални мир у оквиру 'коалицију вољних', али морамо више да се ангажујемо у НАТО-у", каже Хили.

Војни планови претходних британских влада нису спроведени. Зато се поставља питање да ли Стармер има новца за овај најновији или његовим спровођењем планира да напуни државну касу.