Japanski proizvođači automobila preuzimaju na sebe troškove Trampovih carina

Japanski mediji u danima nakon sastanka G7 u Kanadi (15-17 jun) jednoglasno izražavaju razočaranje ishodom razgovora između premijera Šigeru Išibe i predsednika Donalda Trampa održanog na marginama konferencije lidera sedam industrijski razvijenih zemalja kolektivnog Zapada u Alberti.

Šef japanske države, naime, nadao se, pišu mediji u toj dalekoistočnoj zemlji, da će ubediti američkog sagovornika da potpuno povuče ili bar osetno umanji nove carine od 25 posto na uvoz stranih automobila i delova, ali u tome nije uspeo.

Teški pregovori

Dve države od druge polovine aprila pregovaraju o problemu carina i tome šta bi Japan, višedecenijski bliski vojnopolitički saveznik SAD, mogao da učini kako bi dobio povoljniji tretman od nove Trampove vlade. No, tokom njih američka strana je, sudeći po izveštavanju medija u ostrvskoj državi, tvrdoglavo odbijala da umanji carine na vozila, te bila spremna da pregovara samo o smanjenju dela tarifa na drugu robu i proizvode .

Vozila su najveći japanski izvozni artikl u SAD - i mada proizvođači poput "Tojote", "Honde" ili "Nisana" imaju više fabrika u samim SAD i susednim državama Kanadi i Meksiku, u 2024. ona su činila čak 28 odsto (40 od ukupno 141,5 milijardi dolara) izvoza iz Japana u SAD.

Otud, u dalekoistočnoj carevini se puno očekivalo od premijera Išibe, odnosno, njegovog razgovora sa predsednikom Trampom, kao, praktično, poslednjeg pokušaja da se nešto promeni.

Međutim, nakon polučasovnog razgovora sa američkim liderom u Kanadi premijer Išiba je izjavio novinarima da nije postignut dogovor u vezi celog problema carina jer još uvek postoje oblasti u kojima se dve strane nisu saglasile, pri tom pomenuvši automobile kao za Japan posebno značajan segment. 

Taj ishod, verovatno i nije iznenađenje kada se uzme u obzir neuspešni pokušaj japanske strane da zakaže sastanak na najvišem nivou u SAD pred odlazak u Kanadu na kojem bi pregovori bili okončani dogovorom koji je prihvatljiv za obe zemlje.

Trampova pobeda?

Sada kada je jasno da nema ništa od poštede za japansku automobilsku industriju (koja je, gledano iz ugla Vašingtona, najveći izvor američkog robnog deficita u međusobnoj trgovini), domaći mediji donose tekstove sa zvaničnim vladinim podacima vezanim za izvoz japanskih vozila u SAD, koji jasno pokazuju da je njihova vrednost drastično niža nego u isto vreme prošle godine.

Naime, prošlog meseca Japan je u SAD izvezao 102.653 četvorotočkaša, a njihova ukupna vrednost od 363 milijarde jena je bila čak 24,7 odsto manja nego u maju prošle godine (Ilustracije radi, ukupni japanski izvoz u maju ove godine je bio za 11 odsto manji nego u isto vreme lane). Dalje, ako se ukupna vrednost tih vozila podeli sa brojem izvezenih jedinica, dolazi se do podatka da je cena po komadu u odnosu na maj prošle godine pala za 21,7 posto. 

Slična statistika (u vezi pada vrednosti izvezenih vozila) za april tumačena je pre kao promena u strategiji japanskih proizvođača, kao njihov svesni izbor da kroz slanje jeftinijih modela i povećanje broja automobila za izvoz u SAD pokušaju da očuvaju svoje mesto na američkom tržištu bez da značajnije opterete novčanike američkih građana. Sada je, međutim, izvesno da su i cene japanskih automobila značajno umanjene u jenima, odnosno, da su se kompanije koje ih prave odlučile da na sebe preuzmu štetu koju generišu Trampove carine. 

Jer, mada je jen u proteklih godinu dana ojačao za nešto više od sedam procenata u odnosu na dolar, redukcija u ceni automobila izvezenih u SAD u maju koja, izraženo u japanskoj valuti, iznosi prosečno 980.000 jena po komadu, u najvećoj meri je uslovljena, slažu se ekonomisti, odlukom fabrika koje ih prave da ih pojeftine. 

To, dakle, znači da je Tramp, bar kada su u pitanju japanski proizvođači automobila i bar kada je u pitanju kraći rok, uspeo u svojoj nameri da prisili strane subjekte da plate trošak koji nameću njegove carine, odnosno, pravilno procenio da će te kompanije preuzeti teret carina kako ne bi udaljile američke potrošače i kako bi zadržale poziciju na krupnom i relativno bogatom američkom tržištu.

Ostaje da se vidi da li će redukcije cena biti privremena mera kojoj su japanski proizvođači pribegli za vreme trajanja pregovora u nadi da će ipak bar delimično biti izuzeti od novih automobilskih tarifa, ili će te umanjene cene važiti i ako carine definitivno ostanu na snazi u trenutnoj formi.