Teheranski "andergraund", ili šta se dešava u Iranu dok padaju bombe

Situacija u Iranu je izuzetno teška, prodavnice su mahom zatvorene, saobraćaj gotovo i da ne teče donedavno pretrpanim ulicama prestonice, opisao je stanje u Teheranu jedan od indijskih studenata, čija je evakuacija bila rezultat združenog poduhvata dve vlade - iranske i indijske.

Osim stranih studenata, iz Teherana je tokom proteklih nekoliko dana izbeglo je nekoliko desetina hiljada Iranaca, koji su automobili potražili spas od izraelskih bombi i dronova.

Ali, od tada je saobraćaj u potpunosti zamro, jer više iz grada ne saobraćaju ni vozovi, ni autobusi, kao ni avioni. U gradu su ostali oni koji moraju, ili oni koji jednostavno nemaju gde da pobegnu.

U centralizovanom sistemu kakav je iranski, sve zavisi od Teherana - banke, pošte ili bolnice. Ukoliko bi svi napustili grad i država bi stala.

Netanjahuov san o smeni režima u Iranu

Izraelski premijer je, naređujući napad na Iran, računao i da će bombe otvoriti mogućnost za smenu režima. Kako su prve bombe padale na Teheran, pozvao je Irance da "ustanu" i zbace režim "zlih ugnjetača".

Akcija izraelskog vrha bila je plod uverenja da će Iranci, koji su tokom decenija vladavine verskih lidera pokretali niz protesta - poslednji put pre tri godine pod sloganom "Žene, život, sloboda". Svaki put, vlasti su brutalno zaustavljale proteste.

Krijući se od bombi, stanovnici Teherana su se posakrivali po skloništima, podzemnim garažama i stanicama metroa. Uprkos strahu i jasnom protivljenju režimu ajatolaha Alija Hamneija, nacija se, čini se, ujedinila i nastao je potpuno novi Iran.

Tvrde da ih, dok padaju bombe, ne interesuje ko vlada zemljom, već samo otpor agresoru.

Podzemni svet Irana pod bombama

U razvoju situacije, koji niko a ponajmanje Izraelci nisu očekivali, stvoren je novi, paralelni podzemni svet u kojem stanovnici iranske prestonice dele hranu, informacije i sklonište.

Na površini, pak, čini se da ne funkcioniše ama baš ništa. Ne rade sirene za upozoravanje na opasnost, prodavnice su zatvorene, ispred retkih otvorenih prodavnica i benzinskih pumpi, redovi su dugački.

Reklo bi se da je vlast ajatolaha Alija Hamneija na izdisaju, između ostalog jer za više decenija sukova i tenzija sa Izraelom nije napravila valjan plan zaštite civila u toku rata.

Ipak, to nije slučaj. Paralelno sa strahom i nesigurnošću u ljude se, na sporedna vrata, uselio osećaj novootkrivene solidarnosti, isprepleten sa rastućom panikom i dramatičnim promenama svakodnevnih života ljudi.

Spoljni pritisak, za koji je Netanjahu mislio da bi mogao predstavljati okidač bunta, ujedinio je Irance u odbrani zemlje, čak i one koji prema režimu ne osećaju ni najmanje simpatije.

Do trenutka kada su iranske vlasti ograničile pristup internetu, tvrdeći da na taj način onemogućavaju akcije agenata Mosada, slavna je postala devojka koja deli hladne sokove ljudima u dugim redovima za benzin.

Solidarnost umesto otpora režimu

Iranski istoričar Araš Azizi, objasnio je u autorskom tektu objavljenom u Vašinton postu, da je bombardovanje ujedinilo disidente koji jednako negativno doživljavaju režim i spoljnu agresiju.

"Umesto da sruše Vrhovnog lidera, Iranci su se ujedinili u solidarnosti prema sugrađanima", napisao je Azizi.

Tako bi ubistvo Alija Hamneija imalo malo uticaja na razvoj situacije u Iranu, jer bi se čelu države, brzo, našao novi verski lider ili bi vlast, konačno, preuzela Revolucionarna garda, čijih 180.000 pripadnika ionako čini kičmu režima.

Gotovo istovremeno, ajatolah Hamnei je na ulice Teherana izveo hiljade ljudi kako bi pokazao snagu otpora izraelskim napadima. Nosili su zastave i slike komandanata stradalih tokom rata sa Izraelom.

"Smrt Izraelu" i "Smrt Americi", vikali su, dok su slični skupovi organizovani i u Libanu, Iraku i Jemenu.

Zapadne obaveštajne službe smatraju da je 2.000 pripadnika te formacije ključ opstanka vlasti Islamske republike. Još u aprilu 1979. godine formirao ih je ajatolah Homeini kako bi odbranili nove vođe države - verske lidere.

Van Irana, na njih gledaju kao nemilosrdne uterivače islama, koji hapse, muče i ubijaju sve protivnike režima, uključujući pristalice prethodne diktature, ili pak radikalnih levičara poput pripadnika organizacije Mudžahedin e-Kalk, koji su od njih utekli čak u Albaniju.