Zabrana izvoza retkih metala – moćno kinesko oružje koje može da parališe američku vojnu mašineriju

U Londonu su u toku, po svetsku ekonomiju, vrlo važni pregovori američkih i kineskih delegacija o međusobnim trgovinskim odnosima i modalitetima rešavanja krize koja je nastala uvođenjem ekstremno visokih carina početkom aprila.

Narodna Republika Kina je krajem aprila uvela ograničenja na izvoz sedam retkih metala, uključujući tu disprozijum i terbijum, koji su nezaobilazni u proizvodnji električnih motora, robota, radara, vođenih raketa i druge elektronike, kao odgovor na pritisak koji došao iz Vašingtona u formi drakonskih carina nove Trampove administracije.

Dve zemlje su postigle jednu vrstu primirja nakon prvih nekoliko salvi (nezaboravan je besmisleni i infantilni gest vlade u Vašingtonu koja je u jednom trenutku, razjarena kineskim otporom i nepristajanjem na maltretiranje carinama, objavila uvođenje tarifa u iznosu od 145 posto), u kojem su američke carine na kinesku robu smanjene na 30, a kineske na američku na deset posto. Ipak, ograničenje izvoza retkih zemljanih elemenata koje je donela vlada u Pekingu ostala je na snazi.

Zato se poslednjih dana sve više čuje o problemima koje one izazivaju SAD i njenim vojnopolitičkim saveznicama u Evropi i Japanu. Na primer, Evropska asocijacija snabdevača automobilske industrije (CLEPA) saopštila je sredinom prošle nedelje da su neki njeni članovi, proizvođači delova u EU, bili prisiljeni da prekinu proizvodnju zbog smanjenog izvoza retkih metala iz Kine.

Ovo stoga što je od aprila naovamo u Pekingu odobrena samo četvrtina zahteva evropskih kompanija za uvoz retkih zemljanih elementa. Kineske vlasti, naime, slično obrascu koji su Rusiji nametnuli Vašington i Brisel, sada kao preduslov za odobrenje izvoza retkih minerala (koji imaju primenu i u civilnoj i vojnoj industriji) traže potvrdu da oni neće biti korišteni za vojne svrhe.

Dan ili dva kasnije iz istog razloga i japanski proizvođač "Suzuki" izašao je u javnost s obaveštenjem da je proizvodnja njegovih popularnih modela "svift" u Zemlji izlazećeg sunca morala da bude obustavljena.

Nešto ranije, krajem maja, i američki "Ford" je privremeno obustavio proizvodnju u svom postrojenju u Čikagu u kojem se pravi električna verzija poznatog modela "eksplorer" zbog nedostatka sirovina kineskog porekla.

Roba od esencijalnog značaja

Prošle godine 70 posto svih retkih zemljanih elemenata bili su iskopani u rudnicima u Kini. Nalazišta tih metala, međutim, postoje u Nigeriji, Tajlandu, Australiji i drugde, pa je zapravo još važnija činjenica da Kinezi imaju ogromne kapacitete za njihovu preradu - kada su u pitanju disprozijum i terbijum, više od 85 posto proizvoda čiji su oni deo dolazi iz njenih postrojenja.

Konkretno, disprozijum je neophodan za izradu magneta koji nalaze primenu u sistemima za navođenje projektila, uključujući tu i one koji se koriste za presretanje raketa (kao što su američki "patrioti"), u radarima i borbenim avionima.

Uprkos nastojanjima Vašingtona da skupa sa svojim ideološkim istomišljenicima i geopolitičkim saveznicima stvori lance snabdevanja nezavisne od kineske privrede, napori na koordinaciji delovanja, finansijskim ulaganjima i transferima tehnologija, mada jesu dali rezultata u obasti industrije poluprovodnika, čini se, još uvek nisu urodili plodom kada je u pitanju eksploatacija i prerada retkih zemljanih elemenata, odnosno, proizvodnja magneta koji ih sadrže.

To, osim pogubnog uticaja po industriju elektronike i električnih automobila, ima i parališući efekat na industriju naoružanja na Zapadu.

Naime, stručnjaci tvrde da je potrebno sedam do deset godina da se razvije ceo lanac snabdevanja, od rudnika do magneta, i to pod pretpostavkom da su dostupni svi potrebni izvori finansiranja i stručna radna snaga. S obzirom na veliku potrošnju municije i naoružanja u Ukrajini i Izraelu, vojne zalihe SAD i njenih saveznika su u velikom padu, pa je u svetlu kineskog ograničenja izvoza sedam retkih elemenata, njihova borbena spremnost sada pod velikim znakom pitanja.

Jer, interesantno, u nominalno najvećoj ekonomiji sveta postoji samo jedno preduzeće, po imenu "Noveon magnetiks", sa sedištem u Teksasu, koje proizvodi magnete od neodimijum gvožđe-bora (NdFeB), koji se koriste u električnim motorima, vetroturbinama, industrijskim robotima, raketama, radarima i vojnim avionima. Ono ima samo stotinu radnika i pravi oko 1.000 tona NdFeB magneta godišnje, dok SAD iz Kine uvoze sedam i po puta toliko.

Sa druge strane, kapacitet kineske industrije iznosi oko 200.000 tona godišnje.

Eksperti kažu da te magnete nije moguće proizvoditi masovno uniformno u velikim količinama, jer svaka od različitih primena zahteva odgovarajuće prilagođavanje proizvodnog procesa.

Carevo novo odelo

Jedna od neželjenih posledica Trampovih novih carina, koje ministri u njegovoj vladi čini se nisu bili (dovoljno) svesni kada su iz dana u dan samouvereno u više navrata podizali carine na kinesku robu kao da je reč o nekakvoj dečijoj igri, je ogoljenje značajne strateške slabosti ekonomija kolektivnog Zapada i rupa u njihovoj vojnoj moći.

Odnosno, ograničenje izvoza retkih elemenata jasno je pokazalo da Kina može da oslabi ekonomiju Sjedinjenih Država i njihovih satelita i ozbiljno uzdrma njihovu odbrambenu moć i bez složenih i skupih operacija kao što je izgradnja prstena vojnih baza oko njih.

Kina, koja je prošle godine zabranila izvoz galijuma i germanijuma u SAD, nije priželjkivala takav razvoj događaja u kojem trpi ekonomija. On joj je bio nametnut - on je odgovor na unilateralne postupke Vašingtona, na sankcije i tarife koje joj on uvodi poslednjih godina, a naročito, od ponovnog dolaska predsednika Trampa na vlast.

Pouzdanje političara i stratega u Vašingtonu u gravitacionu silu krupnog američkog tržišta, finansijsku moć njihove države oličenu u formi svetske rezervne valute dolara i kontroli međunarodnih sistema plaćanja, te u visoku tehnologiju, kao što su patenti vezani za poluprovodnike, u nastojanjima da obore Kinu na kolena ili je bar prisile na nepovoljne trgovinske aranžmane, ispostavilo se jalovim. Oni sada verovatno (bolno) shvataju da je nedostatak proizvodnih kapaciteta njihova Ahilova peta i koliko su karte koje Kina drži - posedovanje industrijskih postrojenja, konkretnih roba i proizvoda - jake.

Te činjenice će imati znatnog uticaja na tok i ishod pregovora u Londonu.