Da li su pregovori Vašingtona i Tokija o carinama jalovi

Japanska i američka delegacija održale su treću rundu pregovora u SAD u nastojanju da postignu ekonomski dogovor koji bi doveo do ukidanja ili ublažavanja carina koje je nova Trampova administracija uvela Zemlji izlazećeg sunca.

Nova Trampova vlada uvela je carine od 25 odsto na uvoz vozila i delova, kao i na uvoz proizvoda od čelika i aluminijuma iz inostranstva. Nezavisno od toga, ona je objavila i da će uopšte sve (druge) proizvode iz Japana opteretiti novim dažbinama od 24 odsto (što uključuje i osnovu od deset procenata koja se primenjuje na sve strane zemlje).

Japanski pregovarač, ministar bez portfelja zadužen za ekonomska pitanja Rjose Akazava nakon najnovijih razgovora održanih 30. maja u Vašingtonu izjavio je da su obe strane produbile razumevanje pozicije one druge i da su se dogovorile da održe još jednu rundu pregovora do polovine juna.

Mada je Akazava izrazio relativni optimizam, jasno je da reč o složenim i teškim pregovorima koji ne idu brzinom kojom se poslovni svet u Japanu nadao.

Takva očekivanja su postojala, ne samo zato što je Tokio višedecenijski bliski vojnopolitički saveznik SAD već i stoga što je za vreme prethodnog mandata predsednika Trampa, brzim i odlučnim angažovanjem tadašnjeg premijera Šinza Abea, koji je smesta formulisao paket japanskih investicija u američku privredu i ostvario prisni lični kontakt sa predsednikom Trampom, opasnost od američkih carina bila efikasno uklonjena.

Američka fosilna goriva i oružje kao instrumenti za osetno smanjenje japanskog suficita

Japanski mediji nedeljama pišu o tome šta bi njihova zemlja mogla da ponudi američkoj strani ne bi li je odobrovoljila da odustane ili bar ublaži svoj drakonski izazov slobodnoj trgovini.

Za sada je poznato da japanska vlada razmatra mogućnost da kupi veće količine američkog gasa i nafte, pa i soje, kukuruza i pirinča, a poslednjih dana, kao nova mogućnost, pominje se povećanje nabavki raketa vazduh–vazduh za naoružavanje lovaca-bombardera F-35, koje je Tokio ranije pazario u velikom broju od SAD.

Od samog početka pregovora, pa još i odranije, od sastanka japanskog premijera Šigerua Išibe sa predsednikom Donaldom Trampom u Beloj kući početkom februara u igri je mogućnost da Japan investira više desetina milijardi dolara u novi gasovod na Aljasci i unapred otkupi krupan kontingent goriva koji bi se u njega upumpavao sa polja na severnoj, arktičkoj obali te američke države.

Osim toga, kao još jedan segment koji bi mogao da bitno odobrovolji Trampovu vladu, predmet razgovora je i moguće investicije japanskih kompanija iz oblasti brodogradnje u obnovu i proširenje američkih kapaciteta u toj oblasti, te zajedničku proizvodnju plovila, naročito ledolomaca.

Kina, Republika Koreja i Japan su najveći svetski brodograditelji i američka vlada i armija u proteklih nekoliko godina su tražile način da nedostatak sopstvenih kapaciteta nadoknade tako što bi koristile brodogradilišta u pomenute te dve dalekoistočne države za opravke i remont svojih vojnih plovila. Sada, dakle, japanski mediji javljaju, da bi saradnja u toj grani privrede mogla da se proširi na civilnu brodogradnju.

Jedna opcija za smanjenje trgovinskog suficita, na kojoj, tvrde japanski mediji, posebno insistira sam predsednik Tramp jeste i povećanje uvoza američkih vozila u dalekoistočnu carevinu. No, to bi, realno, bila jako teška ako ne i nemoguća misija, jer je, ilustracije radi, Japan prošle godine uvezao samo 13.000 putničkih automobila iz SAD. Da bi se materijalizovao osetniji uticaj četvorotočkaša na redukciju suficita, dakle, bilo bi potrebno povećanje uvoza od čak nekoliko desetina puta.

Inače, američki automobili u Japanu nisu opterećeni uvoznim carinama i mada se američki proizvođači dugo žale da se u toj dalekoistočnoj zemlji suočavaju sa brojnim necarinskim preprekama uvozu, poput propisa vezanih za sigurnost i ekološke karakteristike vozila, istina je i da se američki automobili, uopšteno govoreći, ne cene previše u Japanu.

Oni, naime, tradicionalno važe za nerentabilna vozila kada je u pitanju potrošnja goriva, trajanje, ili odnos cene i kvaliteta.

Japanski mediji donose izveštaje da je u pregovorima čak pomenuta i paradoksalna mogućnost, da radi smanjenja suficita, japanske kompanije uvoze u svoju zemlju vozila koja su same proizvele u SAD.

Ekonomisti ocenjuju i da drastično povećanje uvoza američkih poljoprivrednih proizvoda neće značajno doprineti umanjenju japanskog suficita zbog manje cene te vrste robe, ali i činjenice da je japansko tržište njima u dobroj meri zasićeno i da ne postoji realna potražnja.

Oni takođe govore o nepovoljnoj mogućnosti da japanska preduzeća jednostavno smanje izvoz u SAD kako bi američki deficit opao. To se naročito odnosi na proizvođače automobila, jer su oni najveći japanski izvozni artikl.

Realno gledano, dakle, američka roba za kojom zaista postoji potražnja u Japanu su pre svega gas i naoružanje, pa bi ekonomski racionalan porast uvoza iz SAD mogao da bude ostvaren najpre u tim kategorijama, dok bi sve ostalo za Tokio predstavljalo samopovređivanje.

Teški pregovori

Po izveštavanju japanskih medija u ovom trenutku je već izvesno da vlada u Tokiju ne može da se nada potpunom uklanjanju svih carina, kao i da će one koje su najvažnije za Japan – koje se odnose na automobilsku i industriju čelika – u celosti ostati na snazi.

Takođe, čini se, da američka strana ne namerava da u potpunosti ukloni carine ni na druge grane privrede, te da je, kada je o njima reč, spremna samo da povuče nadgradnju od 14 posto, odnosno da bi osnovno opterećenje od deset odsto nastavilo da važi.

Prošle fiskalne godine japanski suficit u robnoj razmeni sa SAD je iznosio 62 milijarde dolara.

Smatra se da bi njegova potpuna eliminacija kroz različite mere, uključujući tu i odustajanje ili uzdržavanje od izvoza u SAD, umanjilo japanski bruto društveni proizvod za 1,4 posto.

Devedesetodnevna suspenzija primene Trampovih novih carina traje do 9. jula, pa bi pregovori između Tokija i Vašingtona trebalo da do tada budu okončani.