Ђедовић Хандановић: Србија три године лидер у реформама међу чланицама Енергетске заједнице

Поводом објављивања Годишњег извештаја о имплементацији за 2025. годину, који објављује Секретаријат Енергетске заједнице, Ђедовић Хандановић је рекла да је Србија прва на Западном Балкану усагласила свој законодавни оквир у сектору електричне енергије.

"Ми смо наш задатак урадили, а који је и део Реформске агенде, односно Плана раста ЕУ. Ово је први пут да земља која није чланица ЕУ испуњава услове да се споји са њеним тржиштем електричне енергије и сада је у току процес верификације који спроводе европске институције", истакла је Ђедовић Хандановић.

Како је нагласила, оне се са тиме први пут сусрећу и "рекли су да је потребно додатно време у циљу успостављања процедура јер је ово у том смислу пилотирање".

"Надам се да ће тај процес бити брз и ефикасан, јер чим он буде завршен ми можемо да се спојимо са тржиштем електричне енергије ЕУ, конкретно са тржиштем Мађарске, као првог суседа, са којим имамо и заједничку берзу у коју је укључена и Словенија", рекла је Ђедовић Хандановић.

Указала је да је бити део енергетског тржишта ЕУ за Србију од вишеструке користи.

"Оне се односе на бржу трговину и размену електричне енергије, одрживост тржишта, приступ бољим ценама, али и на већу енергетску сигурност у случају да дође до одређених изазова или прекида у снабдевању у суседним земљама, да можемо брже да реагујемо", споменула је ресорна министарка.

Реакције државе на санкције НИС-у

Ђедовић Хандановић подсетила је да је "недавно усвојен и сет нових закона у области нафте, гаса и обавезних резерви, чиме је настављен процес усклађивања са регулативом ЕУ и нагласила да ће Србија наставити да повећава своје резерве енергената".

"За последње две године, значајно смо повећали наше обавезне резерве нафте и нафтних деривата, које су достигле 44 дана прошлогодишњег увоза, а само залихе евро дизела повећане су 72 одсто. Добра припремљеност и резерве нафтних деривата омогућили су да наши грађани не осете никакве несташице и дају нам додатну сигурност у тешкој ситуацији с којом се суочавамо као последица санкција НИС-у", истакла је Ђедовић Хандановић.

Једна од главних тема на данашњем Министарском састанку Енергетске заједнице у Бечу била је и почетак примене Механизма прекограничног усклађивања цена угљеника (ЦБАМ). Европска комисија је објавила предлог измена Уредбе ЦБАМ, који од почетка 2026. тек треба да прође процедуру усвајања у институцијама ЕУ.
 
"Ове промене обухватају и нека питања које је Србија покретала у протекле две године да би се добила правичнија правила и за српске извознике у ЕУ. Промењен је начин обрачуна за емисиони фактор за производњу електричне енергије, тако што ће се уважавати укупан национални производни микс, чиме се трошкови ЦБАМ умањују за око 40 одсто. Ова промена ће, заједно са још неким предложеним, умањити и негативне последице ЦБАМ на инвестиције у ОИЕ. Ми смо и у најповољнијој позицији када се посматра и спајање тржишта и овај напредак омогућава закључивање билатералног Меморандума о споразумевању са Европском комисијом, у коме би се утврдили адекватни услови и рокови за изузеће од примене ЦБАМ, укључујући и прогрес у примени инструмената цене емисије угљеника", нагласила је министарка.

Ђедовић Хандановић истиче да је у претходних годину дана Србија повећала просечну усклађеност у свим областима које извештај мери, са 55 на 63 одсто.

"То је најбољи резултат у региону Западног Балкана, а други укупно, после Молдавије, и изнад је просека свих уговорних страна, који ове године износи 53 одсто. Најбоље резултате од посматраних области Србија бележи у области декарбонизације, где је ове године додатно побољшала свој резултат и са 83 одсто је водећа међу свим уговорним странама у Енергетској заједници", закључила је Ђедовић Хандановић.