Излазне анкете: У Пољској на председничким изборима води кандидат Грађанске коалиције Рафал Тшасковски
Кандидат Грађанске коалиције (КО), градоначелник Варшаве Рафал Тшасковски, је фаворит у првом кругу председничких избора у Пољској, који су данас одржани, показале су прве излазне анкете.
Према резултатима излазне анкете, Тшасковски је освојио је 30,8 одсто гласова, преноси Ројтерс.
Кандидат кога подржава националистичка опозициона странка Право и правда (ПиС), Карол Навроцки, освојио је 29,1 одсто гласова бирача, што значи да ће се у другом кругу суочити са Тшасковским, наводи агенција.
Актуелни председник Пољске Аџеј Дуда није могао да се кандидује на овим изборима због ограничења на два мандата, што значи да су бирачи могли да бирају новог председника међу 13 кандидата.
Само је на изборима 1995. године био тако велики број председничклих кандидата на гласачком листићу.
Како показују излазне анкете, ниједан од кандидата није добио више од 50 одсто гласова у првом кругу избора, тако да ће бирачи донети одлуку о новом председнику у другом кругу председничких избора у Пољској највероватније 1. јуна.
Гласачко место у Пољској
AP Photo/Czarek Sokolowski
Затворена биралишта у Румунији – према анкетама победио Дан
Бирачка места на председничким изборима у Румунији су затворена у 21.00 по локалном времену и према резултатима првих излазних анкета, градоначелник Букурешта Никушор Дан на путу је да победи, јавља Диги24.
Излазне анкете показују да је Дан у предности са 54,9 одсто гласова, док његов противкандидат, евроскептични десничар Ђорђе Симион, има 45,1 одсто подршке бирача.
Дан је након објављивања првих излазних анкета, изјавио ''да је румунско друштво показало ипресивну снагу'', док је Симион казао да ''према проценама његовог тима има 400 хиљада гласова више'' од Дана, пренео је Ројтерс.
Званични резултати се очекују касније вечерас.
Илазност грађана је премашила излазност из 2014. године, а стручњаци су навели да ће управо излазност одредити новог председника Румуније, пренео Диги24.
Никушор Дан
AP Photo/Andreea Alexandru
Румунија – излазност већа од 60 одсто
За председника Румуније гласало је бар 10 одсто више бирача него у првом кругу 4. маја.
Оцене су да велика излазност погодује независном кандидату, градоначелнику Букурешта Никушору Дану.
Румуни трећи пуг гласају у претходних шест месеци, а први избори су били у новембру прошле године.
Извештај Јелене Терзић (19.30)
Затворена биралишта у Хрватској, први резултати од 21.00
У Хрватској је у 19 часова затворено свих 6.600 бирачких места на којима су бирачи одлучивали о локалној власти за идуће четири године - већима и скупштинама општина, градова и жупанија, као и начелницима, градоначелницима и жупанима.
Прве резултате Државно изборно повереништво (ДИП) објавиће у 21 сат и ажурираће сваких 15 минута, а око 23 сата требало би да буде јаснија слика изборних победника и губитника, наводи агенција Хина.
Према првим излазним анкетама, ХДЗ-ов Иван Радић у првом кругу избора за градоначелника у Осијеку је освојио 72,12 одсто гласова, Томислав Томашевић (Можемо и СДП) у Загребу је освојио 49,59 одсто гласова, док у Ријеци води Ива Ринчић (Акција младих и партнерских странака) с 39,85 одсто, а Ивица Пуљак у Сплиту освојио је 36,25 одсто.
На данашњим локалним изборима забележен је слабији одазив него на изборима пре четири године - на нивоу државе одазив је био 33,06 одсто што је око 2,5 посто слабије него 2021.
Око 3,5 милиона хрватских бирача данас је бирало локалну власт за наредне четири године, већа и скупштине опћина, градова и жупанија, као и начелнике, градоначелнике и жупане и њихове заменике, у укупно 576 јединица.
Румунија – до 18 часова гласало преко 50 одсто бирача
У другом кругу председничких избора у Румунији до 18 часова гласао је 9.996.371 бирач, што представља 55,57 одсто уписаних на изборним листама, саопштила је изборна комисија.
У урбаним срединама гласало је 6.346.485 бирача, а у руралним - 3.649.886 бирача, објавио је Ађерпрес.
Од 9.996.371 бирача који су гласали до 18 часова, у земљи је гласало 8.535.758, односно 47,45 одсто, а 1.460.000 - у иностранству.
Велики одзив на изборима у Румунији
AP Photo/Vadim Ghirda
Румунија – до 13 часова гласало скоро 32 одсто бирача
У Румунији је до 13.00 гласало 31,93 одсто бирача, саопштила је изборна комисија.
Наводи се да је до 13.00 сати гласало 5.743.734 грађанина. Истиче се да је у урбаним срединама гласало 3.780.749 грађана, а у руралним 1.962.985.
Изборна комисија наводи да је до 13 сати у земљи гласало 4.740.562 бирача или 26,35 одсто, а у иностранству 1.003.172.
У Букурешту је излазност бирача била 28,72 одсто до 13 часоваи. У првом кругу председничких избора 4. маја до 13.00 излазност била 24,46 одсто.
Излазност до 13 часова већа него у првом кругу
Фото: ЕПА/ЕФЕ/BOGDAN CRISTEL
Хрватска – до 11.30 гласало више од 15 одсто бирача
На данашњим локалним изборима у Хрватској до 11.30 сати гласало је 15,12 одсто бирача, саопштила је Хрватска изборна комисија.
Наводи се да је до 11.30 гласало 505.980 бирача.
Одзив на данашњим изборима је нешто слабији него на изборима пре четири, односно осам година, када је до 11.30 сати гласовало 15,47, односно 15,98 одсто бирача.
Румунија – излазност до 11 часова изнад 19 одсто
Излазност до 11 часова у другом кругу председничких избора који се одржавају у Румунији износи 19,28 одсто, саопштила је изборна комисија, а преносе румунски медији.
У градовима је до тог времена гласало 2.351.678 бирача, док је у руралним срединама своје бирачко право искористило 1.116.443 људи.
Један број бирача у дијаспори гласао је и у иностранству, а одређен број грађана гласао је и путем поште.
У иностранству је до 11 сати гласало 827.424 румунских држављана са правом гласа.
У првом кругу избора одржаном 4. маја до тог времена излазност је износила 14,58 одсто.
Биралишта се затварају 21.00
Фото: Танјуг/ АП/Andreea Alexandru
Хрватска – локални избори протичу мирно
Избори у Хрватској за локалну представничку и извршну власт, који су почели јутрос у 7 сати, протичу регуларно и уз мања кршења изборне тишине, саопштила је хрватска изборна комисија.
Портпарол и члан изборне комисије Славен Хојски рекао је да се случајеви кршења изборне тишине углавном односе на објаве на друштвеним мрежама, пренела је Хина.
Слично је било и у суботу када су у изборну комисију стизале притужбе да се на појединим налозима на друштвеним мрежама објављује садржај којим се крши изборна тишина.
Изборна комиисја је раније позвала грађане и све учеснике у изборном процесу да поштују изборну тишину, као и да кршења пријављују општинским, градским и жупанијским изборним комисијама, као и изборној комисији Града Загреба.
Изборна тишина траје од суботе до данас у 19.00, када ће бити затворено 6.600 бирачких места.
Birališta u Rumuniji otvorena su u 7 sati u drugom krugu ponovljenih predsedničkih izbora na kojima bi evroskeptični kandidat krajnje desnice Đorđe Simion mogao da bude izabran za predsednika.
Simion (38) vodi prema istraživanjima javnog mnjenja uoči drugog kruga protiv centrističkog gradonačelnika Bukurešta Nikušora Dana. Glasačka mesta biće otvorena do 21 čas uveče. Rumuni sa pravom glasa, njih 19 miliona, mogu da glasaju na bilo kojem od 18.979 biračkih mesta širom zemlje.
Simion je u prvom krugu predsedničkih izbora 4. maja osvojio 40,94 odsto glasova, a Nikušor Dan 20,99 odsto glasova birača, dok je kandidat vladajuće koalicije Krin Antonesku dobio 20,07 odsto glasova.
Simion se protivi upućivanju vojne pomoći Ukrajini, kritičan je prema rukovodstvu EU i pruža podršku američkom predsedniku Donaldu Trampu. Simionova Alijansa za ujedinjenje Rumuna izrasla je od marginalne grupe protiv vakcinacije tokom pandemije kovida i postala druga po popularnosti partija u Rumuniji.
Ako bude izabran, Simion je sugerisao da bi njegov izbor za premijera mogao biti Kalin Đorđesku, koji se zalaže za nacionalizaciju i preferencijalni tretman kompanija u rumunskom vlasništvu. Tokom televizijske debate prošle nedelje, Simion je rekao da Rumunija treba da dobije kompenzaciju za pomoć koju je pružila susednoj Ukrajini. Sugerisao je da će staviti veto na vojnu pomoć Brisela Ukrajini, ističući da Evropa treba da se osloni na NATO kada je reč o njenoj odbrani.
Drugoplasirani Nikušor Dan, 55-godišnji gradonačelnik Bukurešta, opisao je drugi krug kao borbu između "prozapadnog i antizapadnog pravca za Rumuniju". Progresivno-liberalni nezavisni političar stekao je ime kao aktivista protiv bukureštanske mafije nekretnina i suosnivač zeleno-liberalne protestne stranke Unija "Spasimo Rumuniju" (USR).
U Rumuniji su održani ponovljeni izbori pošto je prvi krug izbora za predsednika u novembru, u kojem je pobedio Kalin Đorđesku, poništen zbog navodnog ruskog mešanja u korist Đorđeskua. Moskva je odbacila te optužbe.
Lokalni izbori u Hrvatskoj
U Hrvatskoj je u sedam sati otvoreno 6.600 glasačkih mesta na kojima će birači odlučivati o lokalnoj vlasti za iduće četiri godine – većima i skupštinama opština, gradova i županija, načelnicima, gradonačelnicima i županima.
Glasa se u 576 lokalnih jedinica, 428 opština, 127 gradova i 20 županija, kao i Zagrebu koji ima status grada i županije. Za opštinska i gradska veća, županijske skupštine i zagrebačku Gradsku skupštinu, načelnike, gradonačelnike i župane, kao i njihove zamenike kandidovala su se 31.082 kandidata, što je 7.770 manje nego pre četiri godine.
Pripadnici nacionalnih manjina na lokalnim izborima biraće iz svojih redova, između ostalih, deset zamenika župana, 18 zamenika gradonačelnika i 39 zamenika opštinskih načelnika. Zamenike župana, pripadnici srpske manjine biraće u sedam županija – Karlovačkoj, Ličko-senjskoj, Osječko-baranjskoj, Vukovarsko-sremskoj, Šibensko-kninskoj, Sisačko-moslovačkoj i Bjelovarsko-bilogorskoj. Pravo na zamenika župana u Bjelovarsko-bilogorskoj ima i češka manjina, dok italijanska ima u Istarskoj, a romska u Međimurskoj županiji.
Najviše zamenika načelnika iz svojih redova, njih 18, biraće pripadnici srpske manjine, a u osam zamenike gradonačelnika. U 12 opština u kojima neka nacionalna manjina čini većini, pripadnici hrvatskog naroda iz svojih redova biraju zamenike načelnika, među ostalim, u Dvoru, Gvozdu, Krnjaku, Donjem Lapcu, Erdutu, Civljanu i Kistanju.
Najuticajnija srpska stranka je SDSS, koja ima i tri zagarantovana poslanička mesta u Hrvatskom saboru.
Najviše pažnje hrvatske javnosti privlači izborna trka za gradonačelnika Zagreba u kojoj, prema anketama, vodi aktuelni gradonačelnik Tomislav Tomašević, s tim da će se o pobedniku najverovatnije odlučivati u drugom izbornom krugu, za dve nedelje, odnosno 1. juna.
Glasaju i Poljaci, bira se predsednik
U Poljskoj je u 7.00 počelo glasanje na predsedničkim izborima, koji se smatraju presudnim za poljskog premijera Donalda Tuska i njegovu proevropsku vladu. Birališta će biti otvorena do 21.00, a oko 29 miliona ljudi biraće između 13 kandidata koliko se nalazi na glasačkom listiću.
Poljski predsednik se bira na petogodišnji mandat putem sistema sa dva kruga. Ako nijedan kandidat ne osvoji više od 50 odsto u prvom krugu, 1. juna održaće se drugi krug između dva kandidata sa najviše glasova osvojenih danas.
Posle osam godina konzervativne vlasti stranke Pravo i pravda (PiS), Tusk je uspeo da sastavi široku koaliciju socijaldemokrata, centrista i demohrišćana i vrati Poljsku nazad u proevropski pravac.
Kao i gotovo svi izbori u Poljskoj poslednjih godina, i ovi će se svesti na borbu između Tuskove Građanske platforme (RO) i stranke PiS. Kandidat Građanske platforme je gradonačelnik Varšave Rafal Tšaskovski koji je na prošlim izborima 2020. godine tesno izgubio od Andžeja Dude. Predsednici u Poljskoj mogu da služe maksimalno dva mandata, a drugi mandat Andžeja Dude završava se 6. avgusta.
Vanredni parlamentarni izbori u Portugaliji
Građani Portugalije izlaze na vanredne parlamentarne izbore, treće u poslednje tri godine, pošto je dosadašnji premijer Luis Montenegro podneo ostavku zbog spora oko sukoba interesa. Oko 10 miliona birača će odabrati sastav sledećeg parlamenta, a biračka mesta biće otvorena od 8.00 do 19.00.
Montenegro nije uspeo da dobije poverenje parlamenta u martu na glasanju koje je sam predložio pošto je opozicija dovela u pitanje njegov integritet u vezi sa poslovima konsultantske kuće za zaštitu podataka njegove porodice. To je navelo predsednika Marsela Rebela de Sozu da raspusti parlament i raspiše izbore.
Montenegro, koji se nalazi na čelu Demokratskog saveza desnog centra (AD), negirao je krivicu.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je njegova reputacija uglavnom neoštećena onim što javnost vidi kao etičko pitanje bez krivičnih implikacija, uprkos pokušajima opozicije da ga prikaže kao korumpiranog političara. AD je došao na vlast kada je prošle godine pobedio na izborima sa oko 29 odsto glasova i osvojio 80 mesta u jednodomnom parlamentu od 230 mesta.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je ponovo u vodstvu uoči izbora, ali i dalje verovatno neće osvojiti potrebnu većinu da bi formirao vladu. Kako prikazuju ankete, AD ima na nešto više od 32 odsto podrške, što je 10 procentnih poena manje od podrške koja bi mu mogla dati većinu od 116 mesta.
Socijalisti levog centra su na drugom mestu sa 27 odsto, malo ispod 28 odsto koliko su osvojili pre godinu dana, a sledi krajnje desničarska, antiimigrantska stranka Čega, sa 17 odsto. Čega se protivi imigraciji, abortusu i pravima LGBTQ, a ima podršku manjina poput značajnog romskog stanovništva u Portugaliji. Osvojila je iznenađujućih 50 poslaničkih mesta na izborima 2024, sa Andreom Venturom kao liderom.
Desničarsku Liberalnu inicijativu, koja je četvrta, mnogi stručnjaci vide kao potencijalnog koalicionog saveznika AD, ali ona ima oko šest odsto podrške, što je nedovoljno za formiranje vlade.
Коментари