Preminuo Hose Muhika

Hose Muhika, koji je bio poznat po nadmikom Pepe i širom sveta poznat po svojoj skromnosti, bio je predsednik Urugvaja od 2010. do 2015. godine.

“Hvala vam na svemu za sve što ste dali i za vašu duboku ljubav premu svom narodu", između ostalog, napisao je Orsi u objavi na platformi Iks.

U aprilu prošle godine Muhika je objavio je da ima tumor na želucu i da je njegova zdravstvena situacija "dvostruko složena", jer, kako je naveo, već više od 20 godina patio je od imunološke bolesti koja je, između ostalog, uticala na njegove bubrege, "što stvara očigledne teškoće za hemoterapije i operacije".

Mesecima kasnije, u oktobru, Muhika je održao oproštajni govor, rekavši da je "blizu penzionisanja na mesto sa kog nema povratka" u svom prvom javnom pojavljivanju od povratka kući iz bolnice u avgustu.

"Robin Hud" u mladosti

Muhika je bio član gerilske grupe Tupamaros koja je postala poznata, pre uspostavljanja urugvajske vojne diktature 1973. godine, po pljačkanju banaka i deljenju hrane i ukradenog novca siromašnima.

Tokom svog skrivanja, Muhika je četiri puta ranjen u sukobima sa policijskim snagama.

Dva puta je bežao iz zatvora dok konačno nije ponovo uhvaćen 1972. godine. Njegovo vreme u zatvoru tokom diktature obeležili su mučenje i teški uslovi, tokom kojih je dugo bio držan u samici.

Ukupno je proveo 14 godina svog života iza rešetaka, prenosi portal Globo.

Muhika je konačno pušten na slobodu 1985. godine nakon što je objavljena amnestija.

Ušao je u institucionalnu politiku i pomogao u osnivanju levičarske stranke Pokret za narodno učešće i izabran je za poslanika 1994. godine

Pet godina kasnije, stigao je do Senata, a 2005. godine, dolaskom svog kolege iz stranke Tabarea Vaskeza na predsedničku funkciju, imenovan je za ministra poljoprivrede.

Muhika je izabran za Vaskesovog naslednika i postao je predsednik 2010. godine, vladajući do 2015.

Snažna socijalna politika

Tokom njegove administracije, socijalna potrošnja je skočila sa 60,9 odsto ukupne javne potrošnje na 75,5 odsto.

U skladu sa njegovom političkom vizijom, minimalna plata je povećana za 250 odsto. 

Veruje se da je donirao 90 odsto svoje plate kao bivši predsednik projektima za borbu protiv siromaštva.

Godine 2012. goddine, predložio je legalizaciju konzumiranja i prodaje marihuane, što je na kraju realizovano.

Zajedno sa svojom suprugom Lusijom Topolanski, Muhika je privukao pažnju kao predsednik države sa skromnim načinom života, koji je živeo u jednostavnoj kući na obodu prestonice i svakodnevno vozio svoju "bubu" iz 1987. godine do sedišta izvršne vlasti, na Trgu nezavisnosti.

Vratio se u Senat nakon što je napustio predsedničku funkciju, sve dok nije predao svoju poziciju 2020. godine iz zdravstvenih razloga.

Muhika je poslednje godine života proveo obrađujući svoju baštu sa povrćem.

Veći deo svog života, izjašnjavao se kao ateista. U intervjuu iz 2012. godine, sumirao je svoja uverenja: "Nemam religiju, ali sam skoro panteista: divim se prirodi".