Oko: Fridrih Merc, drugi put, prodato – šta donosi izbor novog najmoćnijeg čoveka Evrope

Prvi put u istoriji nemačkog parlamentarizma, Bundestag ranije danas nije potvrdio izbor kancelara u prvom krugu glasanja, jer 18 poslanika vladajuće koalicije nije glasalo za Fridriha Merca. Posle tenzija, novog kancelara podržalo je 325 poslanika, 289 je glasalo "protiv", jedan poslanik je bio uzdržan, dok su tri listića proglašena nevažećim.

Nenad Radičević, dopisnik Radio-televizije Srbije iz Nemačke, ističe da je Mercov izbor u javnosti nagoveštavan kao protokolaran.

"Međutim, dogodio se pravi politički zemljotres i, kako mnogi ovde ocenjuju, u pitanju je velika blamaža za Merca, jer, zapravo, prvi put u istoriji se dogodilo da jedan predloženi kandidat za kancelara, koji je pobedio na izborima – i uspeo da napravi koalicioni sporazum – ne bude izabran u Bundestagu", ističe Radičević.

Napominje da je Merc odlučio da mu u koaliciji nisu potrebni zeleni, čime je parlamentarna većina demohrišćana i socijaldemokrata bila tesna.

"Većina od 328 poslanika u Bundestagu koji sada broji 630 poslanika je zaista tesna i tako se uvek sagledavalo u Nemačkoj. Bivši kancelari su se trudili da obezbede veću podršku. Ovo što se dogodilo je svojevrsna mala pobuna dela poslanika demohrišćana i socijaldemokrata, a Merc je svoju vladu i predstavio kao vrlo nestabilnu", podseća dopisnik RTS-a.

Naglašava da je, s obzirom na to da je glasanje tajno, nejasno ko je konkretno "izdao" dogovoreni koalicioni sporazum, ali da su razlozi za bunt iz redova demohrišćana i socijaldemokrata različiti.

"Demohrišćani, bar onaj deo koji je konzervativniji, imali su razlog da budu nezadovoljni Mercom budući da je on odmah posle održavanja parlamentarnih izbora 23. februara praktično prekršio nekoliko svojih predizbornih obećanja. Između ostalog, on je u starom sazivu Bundestaga izgurao – od izbora do 24. marta – ustavne promene koje su vladi omogućile gigantska zaduživanja za odbranu, obnovu infrastrukture i klimatske projekte, što je odstupanje od tradicionalne fiskalne politike demohrišćana", zaključuje Radičević.

Kako tvrdi, socijaldemokrate bi mogle da budu nezadovoljne time što je Merc pred same izbore ušao u svojevrsnu saradnju sa Alternativom za Nemačku (AfD).

Od zemljotresa do mirne luke

Petar Ćurčić, istraživač u Institutu za evropske studije, napominje da su današnji događaji iz Bundestaga pravi politički zemljotres.

"Posle oluje došla je neka vrsta političkog smirenja. Meni se čini da postoje frakcije unutar CDU-a i SPD-a. Takođe, mislim da Merc mora da vežba političko strpljenje unutar svoje vladajuće koalicije. Merc, koji važi za jednog veoma nestrpljivog čoveka, sada mora da pregovara sa različitim frakcijama, i ovo mi se čini kao signal njemu i njegovoj vladi da će morati da vode računa gde će ulagati ogroman novac koji je predviđen u procesu zaduživanja", kaže Ćurčić.

Kako ističe, od vremena kada se bavio krupnim kapitalom, Merc će sada morati da se bavi politikom.

"Tu važe potpuno drugačija pravila od zakona koji važe u međunarodnim ekonomski i finansijskim odnosima", smatra istraživač Instituta za evropske studije.

Koalicije kao odbrana od populista

Istoričar i naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU Bogdan Živković naglašava da su previranja u nemačkom političkom establišmentu rezultat njihovog sukoba sa populistima.

"U Nemačkoj, kao i u drugim državama Zapadne Evrope, snage establišmenta su ideološki heterogene i imaju različite lične partijske i lične interese koji se svode na saradnju kroz takozvane 'frankenštajn' koalicije, a sve da bi se oduprele populizmu. Onda se u praksi ispostavi da su takve saradnje često neodržive na duže staze", navodi Životić.

Veruje da je u pitanju jedan "istrošen politički sistem koji gubi bilo kakvu ideološku snagu".

"Kada se brakovi spajaju iz nužde, u ovom slučaju koalicije, oni su neprincipijelni. Vidimo da su sve koalicije koje su neprincipijelne u isto vreme i disfunkcionalne", zaključuje Životić.

Alternativa AFD-u

Potez Kancelarije za zaštitu ustavnog poretka Nemačke da AFD, partiju drugu po snazi na nemačkoj političkoj sceni, označi kao ekstremnu organizaciju, Radičević vidi kao pokušaj socijaldemokrata da u poslednjim danima prethodne vlade lupe svoj pečat.

"Vrlo je mala verovatnoća da bi Savezni ustavni sud odlučio da zabrani stranku koja sada uživa podršku više od četvrtine stanovništva", smatra Radičević.

Pojedini analitičari popularnost AFD-a vide kao tendenciju rasta suverenizacije koja je u toku od, kako se navodi, pobede Donalda Trampa na američkim izborima 2024. godine. Ćurčić, sa druge strane, smatra da trend nema veze za Trampom, već sa sa unutrašnjim specifičnim problemima evropskih zemalja.

"Jačanje Alternative za Nemačku je počelo pre dolaska Trampa na vlast. Dakle, mislim da je ova kriza više kriza stranaka centra i one moraju da nađu taj odgovarajući model prema kojem će se politički orijentisati", kaže Ćurčić.

Tvrdi da se olako zaboravlja da su demohrišćani, socijaldemokrate, zeleni i liberali na izborima osvojili 62 odsto glasova.

"To je izborna većina. Alternativa za Nemačku je stranka paradoksa koja zahvata krila nacionalista i evroskeptika, ali takođe i nekakvih libertarijanaca. Priča se da su dosledni, ali lako je biti dosledan kada prosto nemate s kim", zaključuje Ćurčić.

Celu emisiju možete da pogledate u video-zapisu na početku teksta.