Prisutvo svetskih lidera na sahrani pape Franje – prilika za neformalne, ali i neprijatne susrete

Da li Donalda Trampa treba držati podalje od ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog? Ko će sve očekivati mesto u prvom redu, pored koga smestiti predstvnika Irana? Gde smestiti Palestince i Izraelce? Olakšavajuća okolnost za vatikanski protokol je jedino ta što je Vladimir Putin rekao da neće prisustvovati sahrani.

Papina sahrana pruža neočekivanu priliku za improvizovanu međunarodnu diplomatiju, ali i neprijatne susrete.

Početak sahrane zakazan je za 10 časova u subotu, što znači da će većina šefova država i političkih lidera stići u Rim već danas. Zbog toga su u gradu i visoke mere bezbednosti, prisutne su sve vrste specijalaca, koji nose od antidron pušaka do snajpera po okolnim zgradama, dok se očekuje da će nebo nad Vatikanom u subotu štititi avioni F-16.

Sahrana pape Jovana Pavla Drugog

Poslednja uporediva prilika, sahrana pape Jovana Pavla Drugog u aprilu 2005, bila je diplomatski događaj godine, i okupila je brojne svetske lidere, uključujući mnoge koji se inače ne bi pojavljivali u istoj zemlji, a kamoli u istoj prostoriji.

Sahrana je usledila usred intenzivnog rata u Iraku – kojem se protivio Jovan Pavle Drugi. Kada se krupni plan lica predsednika Džordža Buša pojavio na velikim spoljnim televizijskim monitorima, ispostavilo se da je u blizini lidera Irana, Sirije i Kube. 

Nasuprot tome, princ Čarls je napravio diplomatsku grešku jer se rukovao sa predsednikom Zimbabvea Robertom Mugabeom, koji je odstupio od zabrane putovanja u EU da bi prisustvovao sahrani. Čarls je očigledno bio iznenađen kada se Mugabe nagnuo da ga pozdravi. U zvanićnoj izjavi je kasnije navedeno da "smatra da je režim u Zimbabveu odvratan".

Još jedan stisak ruke, između predsednika najvećih neprijatelja – Izraela i Irana, smatran je potencijalno istorijskim momentom – sve dok Mohamed Hatami iz Irana kasnije nije porekao da se rukovanje ikada dogodilo.

U međuvremenu, Kina je bojkotovala sahranu zbog prisustva tajvanskog predsednika. Vatikan je jedna od samo nekoliko zemalja koje imaju diplomatske odnose sa Tajvanom, iako njegov predsednik neće biti u Rimu u subotu.

Diplomatski uticaj Svete stolice 

Sveta stolica ima izaslanike u većini zemalja sveta. Poznati kao nunciji, imaju diplomatsku i versku ulogu.

Znaju stvari koje prosečan ambasador ne zna, tvrde upućeni, jer ljudi više veruju sveštenicima nego diplomatama.

Uz to, Sveta stolica povremeno iza kulisa posreduje u rešavanju konflikata.

U skorije vreme, Vatikan je bio uključen u napore da se okonča rat u Ukrajini i zalagao se za mir u Gazi i Južnom Sudanu. Ranije ove godine, Vatikan je posredovao u dogovoru sa Kubom, koji je doveo do oslobađanja stotina ljudi koji su bili zatvoreni zbog učešća u antivladinim protestima.

Papa Franja se takođe obratio muslimanskom svetu, potpisavši istorijsku deklaraciju o bratstvu sa velikim imamom Al Azhara, u prvoj papinoj poseti Arapskom poluostrvu, 2019. godine.

Rimokatolička crkva ima ogromnu globalnu rasprostranjenost. Ima diplomatske odnose sa skoro svakom zemljom, a skoro 20 odsto svetske populacije se izjašnjava kao katoličko.

Crkvena diplomatija je duboka i široka, iako je često nevidljiva golim okom, a Sveta stolica ima jedinstvenu moć da sazove skup kakav će se odigrati u subotu.