Tramp, Putin, Zelenski i NATO – nuklearni poker, ili formula za mir u Ukrajini

Desetine hiljada sahrana, ali i pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u Americi, doveli su do početka, za sada zakulisnih, pregovora Vašingtona, Kijeva i Moskve o prekidu rata koji u Ukrajini besni već više od 1.000 dana. Razvoj situacije sa daljine gledaju i čelnici NATO-a.

"Zaista, postoje kontakti između različitih odeljenja, koji su u poslednje vreme intenzivirani. Ne mogu vam saopštiti dodatne detalje", rekao je portparol Kremlja Dmirij Peskov, dan pošto je prve informacije o diplomatskoj inicijativi da se okonča rat u Ukrajini novinarima otkrio predsednik Amerike.

Tramp je, istovremeno sa diplomatskom akcijom, ispostavio Kijevu preduslove za nastavak američke vojne pomoći, prema kojima će Kijev novo naoružanje plaćati retkim elementima, čije tržište u velikoj meri kontrolišu Kinezi.

Zelenski je, još u oktobru, ponudio retke elemente kao deo "Plana pobede", ali za sada ostaje nejasno da li će ih Kijev menjati za oružje ili prodavati Amerikancima po povlašćenim cenama.

Tramp je tu trgovinu nazvao "poravnanjem" za oko 300 milijardi dolara pomoći, koliko je, kako tvrdi Vašington, do sada upućeno u Ukrajinu. Kijev pak tvrdi da vrednost naoružanja koje su za 1.000 dana rata poslali Amerikanci iznosi oko 76 milijardi dolara.

Najave trampe "minerali za oružje" žestoko je kritikovao odlazeći nemački kancelar Olaf Šolc, koji je Trampov potez nazvao "sebičnim", navodeći da bi prirodni resursi morali biti sačuvani za poratnu obnovu Ukrajine.

Rusija ispostavila spisak zahteva

Gotovo istovremeno, Rusija je objavila uslove pod kojima bi bila spremna da zaustavi operacije u Ukrajini, uključujući povlačenje ukrajinskih snaga iz "ruskih regiona", odustajanje Kijeva od članstva u NATO, demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine i uspostavljanje neutralnog statusa te države.

Kremlj je, takođe, u sklopu mera koje bi vodile trajnom miru pomenuo i ukidanje sankcija koje je Zapad u poslednje tri godine uveo Rusiji.

Tramp, posle susreta sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, nije bio preterano raspoložen da podeli detalje razgovora sa Rusijom.

"Održavamo veoma sadržajne i veoma konstruktivne razgovore o Ukrajini. Razgovaramo sa Rusima, ali razgovaramo i sa ukrajinskim liderima", rekao je Tramp.

Najava početka pregovora podudarila se sa vestima da su ruske snage tokom januara zauzele oko 430 kilometara kvadratnih ukrajinske teritorije, odnosno nešto manje nego u prethodna dva meseca.

Takav razvoj situacije naveo je Kijev na razmišljanje o razmeni nekih teritorija za članstvo u NATO-u, ili nuklearno naoružanje kojim bi u budućnosti mogao da zaustavi ruske napade.

Tri godine mera protiv Rusije

Najava pregovora rezultat je serije nespešnih, ili nedovoljno uspešnih mera koje je Zapad u poslednje tri godine osmislio kako bi "umanjio sposobnost Rusije da vodi ofanzivni rat".

Jedna od propalih ideja je i najava formiranja "Saveza U-24", alternative Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji bi imao snagu i volju da konflikte zaustavi u roku od 24 časa.

Ideja koju je u martu 2022. godine Kongresu predstavio ukrajinski predsednik nije nova. Predlozi za reforme UN predstavljani su u poslednjih dvadesetak godina nekoliko puta, mahom tokom velikih kriza u čijem se rešavanju svetska organizacija nije preterano proslavila, ili pak kada su države koje su smatrale da su prerasle značaj koji su imale prilikom formiranja UN, procenjivale da, ipak, zaslužuju mesto u Savetu bezbednosti.

Najbliže takvom ishodu, pre petnaestak godina, bila je Nemačka, koja je 2005. godine bila nadomak stalnog mesta u Savetu bezbednosti, da bi se za svega nekoliko meseci "gotovo dogovoren" ishod naprasno rasplinuo u oblaku drugih problema i nikada do kraja objašnjenog oklevanja Berlina.

Nemačka se, na koncu, zadovoljila formatom poznatim po nazivu "P+1", gde je Berlin sa pet stalnih članica Saveta bezbednosti aktivno učestvovao u konsultacijama o globalnim izazovima, ali bez direktnog uticaja na krajnji ishod. Stolice predviđene za Brazil, Indiju i Japan više niko i nikada nije pominjao.

Istovremeno, u toku je i finansijski rat Zapada protiv Rusije zbog napada na Ukrajinu. Taj sukob se vodi u vazduhu, na morima, u bankama i po prestižnim lokacijama širom sveta.

Na meti su jahte, računi, privatni avioni i basnoslovno skupe nekretnine. Ukupna vrednost "ulova" meri se stotinama milijardi dolara. Pod znakom pitanja su zakonski okviri i smislenost ove ofanzive, ali i ruski potezi koji su prethodili ratu.

Ozbiljni analitičari upozoravaju da će sankcije protiv ruskih milijardera imati malo uticaja na politiku Kremlja, jer je odnos ruskog predsednika sa oligarsima, mahom, prilično jednosmeran – Putin im dozvoljava da se bogate sve dok ispunjavaju njegove želje i batale bilo kakvu politiku.

Ideja da bi oligarsi na neki način mogli da utiču na politiku, shodno tome, predstavlja puko fantaziranje.