Saradnja Londona sa Beogradom, Skopljem i Prištinom na suzbijanju krijumčarenja ljudi

London želi da ima jasnu sliku o Balkanskoj imigrantskoj ruti, kojom je samo prošle godine prošlo preko stotinu hiljada ljudi.

Migracija je, uz ekonomiju, glavna tema za birače širom sveta u ovoj izbornoj godini. Ta tema je možda presudila izbore u Americi pre par dana.

Svakako je uticala na glasanje u Britaniji prošlog leta.

Za dve nedelje 3.200 migranata preko Lamanša

Laburisti su na krilima svojih ideja i obećanja došli na vlast. Tri meseca kasnije, rezultat je porazan.

U poslednje dve nedelje, Lamanš je ilegalno prešlo oko tri hiljade dvesta migranata – deset puta više nego u isto vreme prošle godine.

Na godišnjoj generalnoj skupštini sto devedeset šest članica Interpola, koja je završena juče u Glazgovu, britanski premijer Starmer obećao je dodatnih sedamdeset pet miliona funti za zaustavljanje krijumčarenja ljudi.

On je precizirao da će ta sredstva će biti utrošena na novu jedinicu za obaveštajnu borbu protiv organizovanog imigracionog kriminala – na stotine novih istražitelja i obaveštajaca i najsavremeniju opremu.

„Ulažemo i dodatnih pedeset osam miliona funti u Nacionalnu agenciju za borbu protiv kriminala. Jačamo njenu sposobnost da analizira podatke i obaveštajni rad“, objasnio je Starmer.

Britanski premijer na problem migracije gleda kroz prizmu svoje višedecenijske karijere državnog tužioca.

„Krijumčarenje ljudi, poput terorizma, treba da bude proglašeno za globalnu pretnju bezbednosti. Moramo da kombinujemo resurse, razmenjujemo obaveštajne podatke i taktiku i problem zauzdamo na izvoru uz zajednički rad na blokadi krijumčarskih ruta“, ističe on.

Sa istom porukom Starmer je stigao u Budimpeštu na samit Evropske političke zajednice.

Različite vizije evropske imigracione politike

Međutim, sami Evropljani nemaju zajedničku viziju rešavanja ovog problema.

Slažu se samo u jednom – da, kako je istakao španski premijer Pedro Sančez, migracije moraju da budu „legalne, bezbedne i zakonite“.

Mađarska i Holandija žele da istupe iz zajedničke migracione politike. Nemačka odbacuje tu mogućnost.

Vlada u Rimu počela je da migrante šalje u prihvatne centre u Albaniji, ali ju je u tom naumu sprečio Vrhovni sud.

Pošto je nedavno sa italijanskim kolegom obišao prihvatne centre za imigrante u Albaniji, francuski premijer Mišel Barnije je ocenio da je za Pariz takva politika neprimenljiva iz „pravnih i institucionalnih razloga“.

Britanija već dve godine ima sporazum sa Tiranom o repatrijaciji ilegalnih imigranata, ali i tesnoj obaveštajnoj saradnji na tom polju.

Slična saradnja Londona sa vladama u Beogradu, Skoplju i Prištini, objavljena je na samitu u Budimpešti.

Britanska ministarka unutrašnjih poslova Ivet Kuper oglasila se saopštenjem u kojem je istakla da je „saradnja sa partnerima na Zapadnom Balkanu apsolutno ključna da bi se razbile kriminalne mreže, koje iskorišćavaju ranjive ljude zbog sticanja finansijske koristi“.

„Tešnjom saradnjom sa Srbijom, Severnom Makedonijom i Kosovom, razmenom informacija i obaveštajnih podataka, radom preko granica kako bismo stvorili jasnu sliku o tome šta se i gde dešava, razbićemo poslovni model tih beskrupuloznih bandi na samom izvoru. Kroz intenziviran zajednički rad, navešćemo kriminalce da uvide da nemaju gde da se sakriju“, poručila je ministarka Kuper.

Zaustavljanje migracije preko Lamanša za laburiste je imperativ, jer, ako u tome ne uspeju, Britanija će nastaviti da se politički okreće udesno i to ne samo prema torijevcima, već dalje – ka reformistima Najdžela Faraža.