Smrt Aleksa Samonda – odlazak škotskog Čerčila

Samond je preminuo od srčanog udara neposredno posle govora u Ohridu.

Lokalni mediji preciziraju da mu je pozlilo tokom ručka u hotelu “Ineks Olgica“ i da je, posle pokušaja reanimacije, proglašen mrtvim na licu mesta.

Britanski premijer ser Kir Starmer nazvao ga je “monumentalnom figurom škotske i britanske politike“ što je realna, ali i pomalo iznenađujuća ocena s obzirom da su laburisti najljući rivali škotskih nacionalista pošto Škotsku smatraju “kolevkom radničkog pokreta“.

Britanski kralj Čarls Treći, koji je ujedno i škotski monarh i direktan potomak drevne škotske aristokratske porodice Bouz-Lajon, uputio je saučešće Samondovoj porodici u kojem ističe da se Samondova “posvećenost Škotskoj pretočila u decenije javne službe“.

Aleks Samond dete je državnih činovnika. Rođen je 1954. godine u Hogmoneju.

Političku karijeru počeo je prvom izbornom pobedom u lokalnoj osnovnoj školi kada je, kao kandidat škotskih nacionalista, đacima obećao prepolovljavanje dana u školi i sladoled umesto mleka u kantini.

Na neki način, ta rana “izborna pobeda“ najavljuje njegov život u politici.

Rađanje stratega

Studentske dane na prestižnom edinburškom fakultetu Svetog Andreja, gde je studirao i prestolonaslednik princ Vilijam, Samond je proveo igrajući stratešku igru “Diplomatija“.

Škotskoj nacionalističkoj partiji pridružio je posle žestoke svađe sa tadašnjom devojkom, koja je bila Engleskinja.

Posle sticanja diplome iz istorije i ekonomije, bezuspešno je pokušao da postane novinar Bi-Bi-Sija, a nosio se i mišlju da se pridruži škotskoj protestantskoj crkvi.

Završio je međutim u škotskoj kancelariji za poljoprivredu i ribarstvo gde je upoznao i buduću suprugu Mojru Mekglašen, koja je sedamnaest godina starija od njega.

Rani usponi i padovi

Samond je čak sedam godina kao ekonomista radio u Kraljevskoj banci Škotske istovremeno predvodeći grupu od sedamdeset devet socijalista u Škotskoj nacionalnoj partiji.

Zbog radikalnih stavova, ta grupa je 1982. godine čak suspendovana iz stranke.

No, Samondova upornost, ali i harizma bez presedana, pet godina kasnije dovela ga je u na položaj poslanika u donjem domu britanskog parlamenta.

U vreme vladavine Margaret Tačer samo trojica škotskih nacionalista sedela su u Vestminsteru.

Međutim, Samondovo izuzetno oratorstvo zapaženo je kada je prekinuo izlaganje tadašnjeg ministra finansija Najdžela Losona o budžetu, elokventno mu zamerivši smanjenje poreza za bogataše u trenutku kada su uvedeni novi nameti za radnike.

Lider SNP

Da je Samond “narodni čovek“ potvrdili su izbori za lidera škotskih nacionalista 1990. godine kada je, neočekivano za javnost, ali sasvim očekivano za nacionaliste, pobedio snaju dotadašnjeg lidera i legende nacionalističkog pokreta u Škotskoj Vinija Ivinga.

Zajedno za laburistima i liberal-demokratama vodio je kampanju za devoluciju i uvođenje regionalnog parlamenta u Edinburgu.

Tu želju ispunio im je Škotlanđanin Toni Bler 1997. godine. No, iako je pridobio veliki broj pristalica, Samond nije uspeo da na prvim izborima za parlament u Holirudu izbori većinu.

Dok su laburisti sastavljali prvu škotsku regionalnu vladu, Samond se vratio u Vestminster prepustivši rukovođenje strankom Džonu Sviniju, koji je danas prvi ministar Škotske.

Svini je izuzetno emotivno reagovao na Samondovu smrt ocenom da je on „inspirisao čitavu generaciju da veruje u nezavisnost Škotske“.

Referendum o nezavisnosti

Tokom decenije, koja je prethodila istorijskom referendumu o nezavisnosti Škotske 2014. godine, Samond je u drugom liderskom mandatu, škotske nacionaliste doveo na vlast.

“Škotska je država, a ne grofovija“, bile su reči, koje su odjeknule u svim škotskim domovima.

Kao prvi ministar Škotske, Samond je bio “veći od života“. Bio je pravi otac nacije i sjajan administrator.

Možda najveća zaostavština nacionaliste, koji je u mladosti flertovao sa socijalizmom, je besplatno školstvo, uključujući tu i univerzitet, u toj britanskoj regiji.

Taj period obeležilo je i njegovo političko mentorstvo nad Nikolom Sturdžen.

Kada je tadašnji britanski premijer Dejvid Kameron raspisao referendum o nezavisnosti Škotske posle višegodišnjeg neumornog pritiska Samondove stranke, nacionalisti su uživali podršku samo trećine birača.

Iskusan strateg Samond znao je da je došao do trenutka “sad ili nikad“, te je dvogodišnju predreferendumsku kampanju vodio kao pravi politički buldožer.

Nezaboravna su njegova sučeljavanja sa legendarnim voditeljem Bi-Bi-Sijeve emisije “Njuznajt“ Džeremijem Paksmanom.

Međutim, sa istom strašću kampanju za ostanak u uniji vodio je div škotskih laburista bivši britanski premijer Gordon Braun.

Čuvene debate Samonda i Brauna bile su sudar “čoveka iz naroda“ sa “čovekom od integriteta“.

Iako je nacionaliste doveo do čak 45 odsto glasova, Samond nije uspeo da Škotsku dovede do statusa države.

Na tom putu usprotivili su mu se ekonomija, ali i pronacistička prošlost samog SNP.

Politički pad

Samond je na referendumski poraz reagovao ustupanjem liderskog položaja u SNP Nikoli Sturdžen.

Nacija, ali i mi, koji smo tada izveštavali iz Holiruda, bila je zatečena.

Taj trenutak simbolično predstavlja i početak sunovrata ideje o nezavisnosti, jer bez glavnog motora, ta mašina nastavila je da radi po inerciji i neminovno rđa.

Neposredno potom, Sturdžen je Samondu zabila politički nož u leđa, otvorivši vrata lavini optužbi za seksualno uznemiravanje sa adresa nekoliko desetina žena.

Posle decenije potucanja po sudovima, Samond je uspeo da negira sve optužbe.

Međutim, politička cena bila je preskupa. Posle političkog razvoda od Sturdženove, Samond je osnovao stranku Alba – Škotska na galskom jeziku.

No, kontroverze i suđenja odbile su birače i Alba ni dan-danas nema većeg uspeha u škotskoj politici.

Sama Škotska nacionalna partija nikada se zapravo nije oporavila od referendumskog poraza.

Porodica Sturdžen i njeni saradnici, koji su upravljali Škotskom posle Samonda, danas su optuženi za niz pronevera.

Škotska bez Samonda

Na čelo Škotske vlade i SNP vratio se veteran Džon Svini u pokušaju da stranci vrati integritet.

Naredni izbori u Škotskoj biće prvi bez Aleksa Samonda u živom sećanju.

Laburisti se nadaju povratku na vlast na krilima ubedljive pobede na julskim opštim izborima.

Nacionalisti se suočavaju sa činjenicom da njihov san o nezavisnosti izgleda sve bleđi.

Moraće da sačekaju nekog ko će moći da pokrene narodnu maštu i energiju na jedinstven način na koji je to uspeo Aleks Samond.