Predstavljena nova Evropska komisija – koliko će joj proširenje EU biti važno

Imenovanje Marte Kos se može videti kao ujedno dobra i loša vest za zemlje Zapadnog Balkana.

Dobra vest, jer komesarka dolazi iz zemlje koja važi za “prijatelja” proširenja, snažno podržava članstvo Zapadnog Balkana u EU i razume situaciju u ovom regionu. To je svakako povoljnije od komesara koji bi došao iz neke od baltičkih zemalja, što je bila jedna od mogućnosti u opticaju.

Manje dobra vest je što je Marta Kos donekle nasumično izabrana kandidatkinja, koja nije bila ni početni izbor sopstvene vlade. Nema iskustva u evropskim poslovima, malo je poznata izvan Slovenije i dolazi iz male zemlje članice. U tom smislu, ovaj predlog ukazuje na manjak ambicije kad je reč o proširenju.

Ipak, posle više od 10 godina stagnacija i blokada, Ursula fon der Lajen obećava da će proširenje ponovo biti jedan od glavnih prioriteta nove Evropske komisije. Najavila je da će se novi komesar za proširenje baviti isključivo ovom temom, odvojeno od politike susedstva.

Šta bi u narednih pet godina mogao da bude realističan cilj nove Evropske komisije

Analitičari i diplomate veruju da bi u narednih pet godina Evropska komisija mogla da zaključi pregovore o članstvu sa jednom ili više zemalja. Doduše, to će, kao i do sada, zavisiti pre svoga od političke volje unutar EU i u zemljama kandidatima.

Upravo je politička volja ono što je najviše nedostajalo na obe strane u poslednjoj deceniji.

Pre tačno 10 godina Žan Klod Junker je, preuzimajući dužnost predsednika Evropske komisije, izjavio da za vreme njegovog mandata neće biti novog proširenja.

Iako je nekim delovala samo kao konstatacija očiglednog, ova poruka ohladila je entuzijazam za EU na Zapadnom Balkanu i dala izgovor vladama u regionu da ne sprovode reforme. Tokom dužeg perioda politika proširenja Brisela svodila se na to da se ovaj proces što bezbolnije odloži, umesto da se uspešno privede kraju

Deset godina kasnije, geopolitički kontekst je sasvim drugačiji.

U nedavnom govoru na Strateškom forumu u Bledu, Fon der Lajen je poručila da je rat u Ukrajini vratio proširenje na agendu EU.

"Agresija Rusije na Ukrajinu je prekretnica u istoriji Evrope kao što je to bila 1989. godina", rekla je predsednica Evropske komisije.

Obnovljena podrška proširenju ostala na nivou retorike

U međuvremenu, Ukrajina i Moldavija su u rekordnom roku dobile status kandidata i započele pregovore o članstvu. Posle dugog zastoja, određene korake ka EU učinile su i Bosna i Hercegovina i Gruzija.

Doduše, obnovljena podrška proširenju u poslednje dve godine ostala je uglavnom na nivou retorike i simboličnih gestova. Stvarnu političku ambiciju da se zaista dovrši posao proširenja nova Evropska komisija tek treba da pokaže na delu.

U stvarnosti, to bi značilo da zaključi pregovore sa nekim od kandidata i, u najmanju ruku, pripremi jasnu mapu puta ka članstvu za sve zemlje u procesu.

Pre pet godina sadašnji komesar za proširenje i susedstvo Oliver Varhelji preuzeo je dužnost sa ambicijom da bar jedna zemlja bude spremna za članstvo do kraja njegovog mandata, ali to se nije dogodilo.

Mnogi veruju da bi komisija ovog puta mogla da završi pregovore o članstvu sa jednom ili više zemalja kandidata i dovede ih na sama vrata članstva.

"Ne verujem da će u narednih pet godina neke zemlje već pristupiti EU, ali sasvim je moguće da Evropska komisija završi pregovore sa nekim od kandidata i pripremi Ugovore o pristupanju. Nakon toga započela bi ratifikacija u zemljama članicama koja može da potraje i do dve godine", kaže Žiga Faktor iz briselskog instituta "Europeum".

Faktor smatra da je imenovanje zasebnog komesara i direktorata za proširenje dobrodošao signal da će komisija imati više kapaciteta da se efikasno bavi ovim pitanjem.

Jan Telička, bivši glavni pregovarač Češke Republike o članstvu u EU kaže da je pet godina sasvim dovoljan period da se zaključe pregovori, ako za to postoje svi neophodni "sastojci". Tim pre što neke zemlje, Srbija i Crna Gora, pregovaraju već više od 10 godina.

"Da bi se to postiglo, potrebno je da se unutar EU očuva momentum za proširenje koji je nastao ratom u Ukrajini. Neophodno je i da zemlje kandidati otklone svaku sumnju da su zaista opredeljeni za članstvo u EU i spremni da učine napore koji vode ka tom cilju", kaže Telička.

Analitičari očekuju da bi mandat nove komisije mogao da donese i neke inovativne pristupe politici prošrenja- duže tranizicione periode nakon prijema u EU i nastavak politike "postepenog" pristupanja.

Nešto od toga već je na delu kroz Plan rasta za Zapadni Balkan, čija primena bi trebalo da počne do kraja ove godine. Cilj plana je ekonomska konvergencija EU i Zapadnog Balkana, kroz finansiranje od šest milijardi evra, u zamenu za reforme koje vode ka EU.

Brisel uverava da inovativni koncepti neće zameniti glavni cilj – punopravno članstvo.

U pregovorima najdalje odmakle Crna Gora i Srbija

Od osnivanja, EU je prošla kroz sedam talasa proširenja. Do najvećeg, takozvanong "Big bang" proširenja došao je 2004. godine, kada je u EU ušlo istovremeno 10 novih zemalja.

U redu za EU je sada ponovo 10 zemalja kandidata, ali više niko ne očekuje novi Big Bang. Umesto toga, realnije je da zemlje pristupaju EU u više grupa od po nekoliko zemalja

"Najverovatnije je da u prvoj grupi bude Crna Gora, zajedno sa Moldavijom i možda još jednom zemljom. To bi bio solidan početak, koji bi drugima pokazao da je napredak moguć", smatra Žiga Faktor iz Instituta Europeum

Crna Gora i Srbija su formalno najdalje odmakli u procesu pregovora o članstvu.

Srbija je, sa 22 otvorena pregovaračka poglavlja od ukupno 3,5 daleko ispred Moldavije, koja proces pregovora još nije ni započela.

Međutim, pregovori sa Srbijom defakto su zamrznuti već tri godine, nakon odbijanja Beograda da se pridruži sankcijama Rusiji zbog rata u Ukrajini.

U takvim političkim okolnostima teško je govoriti o ubrzanju procesa pristupanja.

Jan Telička kaže da su sve zemlje Istočne Evrope preogovore završile u roku od četiri do pet godina jer je tada postojala jasna politička volja na obe strane i izvesnost oko krajnjeg cilja.

"Mislim da danas postoji izvesnost da će Zapadni Bakan biti deo EU. Ali ta izvesnost ipak zavisi i od domaće politike. Ako bi Vlada Srbije jasno pokazala da želi da bude deo EU i doprinese njenoj izgradnji, da bude pouzdan partner u kojeg niko neće imati sumnje, onda bi sve drugo bile tehnikalije u pregovorima", veruje Telička.

Crna Gora bi mogla da uđe u završnu fazu pregovora

Kako stvari stoje, Srbija ni do kraja ove godine neće ostvariti napredak u pregovorima, iako Evropska komisija tvrdi da je naredni pregovarački klaster spreman za otvaranje.

Crna Gora bi mogla da uđe u završnu fazu pregovora i započne sa zatvaranjem poglavlja. Albanija bi ove jeseni mogla da započne sa stvarnim napretkom i otvaranjem poglavlja.

Severnu Makedoniju i dalje blokira neispunjeni zahtev Bugarske da izmeni ustav.

Bosna i Hercegovina je u martu otvorila pregovore o članstvu, ali dalji koraci nisu na vidiku zbog unutrašnjih neslaganja oko reformi. Priština je 2022. podnela zahtev za članstvo, ali zemlje članice, od kojih pet i dalje ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost, nisu uzele zahtev u razmatranje.

Poslednji put EU se proširila 2013. godine, kada je primljena Hrvatska. Jedanaest godina kasnije, proširenje je ponovo visoko na agendi, ali i dalje nije jasno kada bi neka od zemalja kandidata mogla da pristupi EU.

Dužina procesa dovela je do zamora i duboko ukorenjenog skepticizma u zemljama Zapadnog Balkana. To je povećalo uticaj spoljnih faktora, doprinelo demokratskom nazadovanju i dovelo do toga da su neke zemlje manje spremne za članstvo danas, nego pre deset ili pet godina.

Žiga Faktor se nada da će nova Evropska komisija poslati sasvim drugačiju poruku od komisije Junkera.

"Nadam se da će nova Komisija i novi komesar za proširenje preokrenuti negativno raspoloženje. I da će poruka biti da je EU spremna za nove zemlje, ali i da kandidati treba da se spreme za pristupanje“, istakao je Faktor.

Savet EU je, u dogovoru sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, usvojio listu osoba koje predlaže da budu imenovane za članove novog sastava Komisije do 31. oktobra 2029. godine.

Nova Evropska komisija trebalo bi da preuzme dužnost do 1. novembra, nakon što svi kandidati za komesare dobiju pojedinačno zeleno svetlo Evropskog parlamenta.