Takovska 10: Tramp i Haris – debata pred finiš trke za Belu kuću

U Filadelfiji se u noći između utorka i srede (oko tri ujutru po srednje-evropskom vremenu) održava druga, odnosno, prva debata predsedničkih kandidata na američkim izborima, u zavisnosti kako se računa. Formalno prva, održana je krajem juna i učestvovali su Donald Tramp i Džo Bajden, kojem je taj nastup zapečatio kampanju. Debata 10. septembra ugovorena je kao druga od dve između Bajdena i Trampa, ali je u međuvremenu umesto aktuelnog predsednika Demokratska stranka za kandidata izabrala potpredsednicu Kamalu Haris.

Savetnik premijera Srbije i politički analitičar Predrag Rajić kaže u "Takovskoj 10" da su izbori daleko, za dva meseca (5. novembra), da bi bili odlučeni u predstojećoj debati. 

"Ogroman je period i može svašta da se promeni. Samo pogledajmo šta se sve desilo tokom leta, atentat na Donalda Trampa, recimo. To je bila tema koja bi obeležila čitavu godinu, a sada je trajala samo sedam dana", primećuje Rajić. 

Napominje i da prema njegovim saznanjima, grubo rečeno, oko 45 odsto ljudi veruje da je Tramp idealan predsednik SAD, dok isto tako 45 procenata Amerikanaca veruje da je bolji izbor Kamala Haris.

"Debata će značiti za oko 10 odsto neopredeljenih, oko kojih se kandidati i bore. Na njih debate mogu da utiču. Tako da će, u ovom kontekstu, debate biti značajne", ističe politički analitičar u "Takovskoj 10". 

Miloš Vukelić sa Fakulteta političkih nauka (FPN) navodi da ne može da zamisli da će posle debate biti jasnog pobednika. 

"Ostalo je još dva meseca kampanje koja se odvija 24 časa, sedam dana u nedelji. Vesti traju do sedam dana, i u tom smislu, debata ne može da odluči bilo šta", naglašava Vukelić. 

Istraživač sa FPN-a smatra da od učinka u debati može biti značajno da li će biti još nekih rasprava dvoje predsedničkih kandidata do novembarskih izbora.

"Ali, istorijski je presedan da zbog debate neko ispadne iz predsedničke trke, kao što je bio slučaj sa Bajdenom. Kasno je za nove promene", analizira Vukelić. 

Sa druge strane, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar kaže da debata može kandidatima da donese bolje rezultate u anketama, ukoliko budu spremni da malo više rizikuju u nastupu. 

"Više nego što je uobičajeno", sumira Klačar. 

Ličnosti kandidata ili polje politike

Ipak, Bojan Klačar navodi da je važno i pitanje da li će se kandidati fokusirati na politički teren ili isticanje pozitivnih i negativnih crta ličnosti – svojih i rivalskih.

"Sudeći kako se pripremao tim Kamale Haris, ona će verovatno pokušati  da govori o njenim politikama, jer istraživanja javnog mnjenja pokazuju da glasači nisu videli njen pečat u tom polju", ističe Klačar. 

Izvršni direktor CeSid-a ističe da je Tramp poznatiji kao vešt debater, koji igra na kartu ličnosti.

"To mu je u prošlosti donosilo mnogo, ali mi se čini da je isuviše insistirao na ličnosti, što nije novo, ali mi si čini da je izgubio zamajac koji je dobio posle atentata. Mislim da će i on sada pokušati da ostavi lični momenat iza sebe", analizira Klačar. 

Politički analitičar Predrag Rajić kaže da bi Trampa savetovao da bude oštar, dominantan, ali ne i agresivan.

"Da, na neki način, ponovi epizodu sa Hilari Klinton", ističe Rajić. 

Napominje i da će, Kamala Haris pokušati da igra na kartu politike.

"Međutim, ona ima veoma šaroliku koaliciju koju mora da okupi oko sebe u Demokratskoj stranci. Republikanci su u tom smislu dosta homogeniji. Pogotovo u kolebljivim državama, poput Mičigena. Uz to, Tramp ju je već okarakterisao kao komunistkinju i drugaricu. Ne bih se čudio da mu Kamala uzvrati. Ne može da pobedi u konvencionalnoj debati, iako je i ona vešta u debatama", primećuje Rajić.

Miloš Vukelić takođe prognozira da će Kamala Haris potencirati na predstavljanju njenog programa, jer je po tome nepoznata.

"Pokušaće da izađe iz šinjela srednjeg mišljenja ili pozicije levičarke. Ona je pokušala u poslednje vreme da preokrene kampanju", kaže Vukelić. 

Najava jedne rasprave – kako bi mogla da izgleda debata

Predrag Rajić smatra da Tramp više nije tako žustar kao 2016. godine, iako su oba kandidata veoma oštra u raspravi.

"Sada umesto Hilari Klinton ima Kamalu Haris koja ima harizmu. Ona može da obezbedi da neko u nju poveruje, da se sa njom saoseća, što je jako važno, da se publika identifikuje sa kandidatima", kaže Rajić.

Miloš Vukelić smatra da bi prvo pitanje u raspravi verovatno moglo da bude, kao i u slučjau prethodne debate, inflacija.

"To je pitanje broj jedan u američkom društvu. Kako u budućnosti kontrolisati inflaciju. Zatim, pitanje abortusa, jer je to jedno od ključnih pitanja koje deli kandidate i oblast oko koje se baziraju kulturni ratovi u Americi", zaključuje Vukelić. 

Kada je reč o spoljnoj politici, Predrag Rajić smatra da se postavlja pitanje da li će ona biti važna stavka predstojeće debate – pre svega pitanje ratova u Ukrajini i u Pojasu Gaze, kao i situacija sa Kinom.

"Mislim da su pozicije jasne i kada je reč o Ukrajini, i kada je u pitanju Izrael. Tu su pozicije SAD jasne ko god da je predsednik", smatra Rajić.

Bojan Klačar je istakao kao interesantnu i polemiku oko podrške Vladimira Putina Kamali Haris.

"Moja je teza da čak sam negde skloniji utisku da Vladimiru Putinu odgovora demokratska administracija. Svakako, on je Kamali Haris učinio medveđu uslugu i ako ju je podržao i ako je bio ironičan", kaže Klačar.

Mediji i krupni kapital

Predrag Rajić ističe da je interesantno kako su američki mediji koji su bili naklonjeniji Demokratskoj stranci, poput Njujork tajmsa ili Si-En-En-a vodili agresivniju kampanju protiv Džozefa Bajdena.

"Na poslednjem mitingu koji je on držao, još uvek kao kandidat, Bajden je pomenuo ova dva medija u negativnom kontekstu, što smo prvi put videli u kampanji demokrata. Veliku ulgou igraju i internet mediji", kaže Rajić.

Ističe da, kada je reč o krupnom kapitalu i svojevrsnoj vezi milijardera sa kandidatima, poput saradnje Ilona Maska i Donalda Trampa, da je krupni kapital većinski još uvek na strani demokrata.

"Ako pogledamo listu donatora, taj je odnos još uvek dva prema jedan, ako ne i više. Samo što ti milijarderi koji finansiraju njenu kampanju nisu tako bučni i vidljivi kao što je Ilon Mask", primećuje Rajić.

Miloš Vukelić smatra da je Tramp bio čuven po to tome što je isticao kako skuplja male donacije i da koristi svoj kapital.

"To se naravno promenilo, ali mislim da kada je reč o krupnom kapitalu, da je to kompleksna tema, u kojoj demokrate svakako i dalje imaju prednost", kaže Vukelić.