Kad neprijatelji glasaju – Rusija za Trampa, Iran za Kamalu Haris

Američko ministarstvo finansija spremilo je niz mera, kojima će nastojati da zauzda navodni pokušaj Rusije da utiče na ishod predsedničkih izbora u SAD, pri čemu će prva meta akcije Vašingtona biti nekoliko ruskih medijskih kanala.

Na američkoj "crnoj listi" od večeras su čelnici ruskih kanala RT, Raptli i Sputnjik, te još niz osoba koje su, navodno, umešane u pokušaj Moskve da utiče na ishod glasanja 5. novembra.

Dvoje zaposlenih u RT optuženi su da su neimenovanoj kompaniji iz Tenesija platili 10 miliona dolara kako bi na društvenim mrežama podelila oko 2.000 snimaka na engleskom jeziku. Ove snimke, kojima se navodno podržavaju ruski interesi u SAD, videlo je oko 16 miliona korisnika Jutjuba, tvrdi ministarstvo pravde.

Oduzeta su i 32 internet domena, preko kojih je širena ruska propaganda. Kao mozak ove operacije identifikovan je Sergej Kirilenko, zamenik šefa kabineta predsednika Rusije Vladimira Putina.

"U ovom izbornom ciklusu SAD će se suočiti sa većim brojem neprijatelja koji, zahvaljujući novim tehnologijama, deluju znatno brže", rekao je direktor Federalnog istražnog biroa Kristofer Vrej.

Prvu u seriji mera kojima Amerikanci nameravaju da zaštite "integritet izbornog procesa" najavio je državni tužilac Merik Garland, objašnjavajući da američka javnost mora da zna za "mešanje i pokušaj uticaja stranih sila u političke procese".

Iranski portali u predgrađu Detroita

Istovremeno, obaveštajci su identifikovali i niz portala, kojima Iran, navodno, pokušava da navede američke birače da glasaju za Kamalu Haris.

Savana tajm i Neotinker iz grada Savana u Džordžiji i Detroita obraćaju se muslimanima i, kako tvrde obaveštajci, predstavljaju očigledan pokušaj Irana da se umeša u predsedničku trku u SAD.

Iranci, suštinski, ne žele povratak Donalda Trampa u Belu kuću, jer je kandidat republikanaca najavio žešće akcije protiv vlasti u Teheranu i njihovih saveznika u Pojasu Gaze, Libanu, Jemenu i Siriji.

Ovi portali nisu preterano naklonjeni ni demokratama, pa je osim blaćenja Trampa, deo sadržaja usmeren ka podrivanju poverenja Amerikanaca u izborni proces, ali i stanje demokratije.

U istragu se uključio i Majkrosoft, čiji analitičari tvrde da Kina, Rusija i Iran koriste veštačku inteligenciju kako bi kreirali i širili sadržaje koji su skladu da željenim ishodom izbora u SAD.

Još početkom leta, grupa hakera koja radi u sastavu iranske Revolucionarne garde navodno je pokušala da se uloguje na naloge koji pripadaju jednom od predsedničkih kandidata, ali su vlasti u Teheranu te navode odlučno demantovale.

Američki istražitelji, međutim, našli su se na udaru domaće javnosti, jer Trampove pristalice tvrde da vlasti optužbama o ruskom mešanju pokušavaju da unesu zabunu među republikancima.

Pojačan interes Moskve i Teherana za ishod američikih izbora tumači se činjenicom da spoljna politika, prvi put još od trke između Baraka Obame i Džona Mekejna, predstavlja značajno pitanje u kampanji, pri čemu se Kamala Haris zalaže za nastavak neograničene podrške Ukrajini, dok Tramp smatra da rat u toj državi treba zaustaviti što pre.

Iranski interes se ne podudara sa željama Moskve, jer se Tramp, od početka političke karijere, zalaže za oštriji kurs zauzdavanja politike Teherana, uz još ozbiljniju podršku Izraelu.