Ukrajina konačno pružila ruku Pekingu – Kina kao diplomatska velesila

Kineski ministar inostranih poslova Vang Ji je 24. jula u kineskom gradu Guangdžou primio ukrajinsku delegaciju koju je predvodio ministar inostranih poslova Dmitro Kuleba.

Ukrajinski ministar je tokom četvorodnevne posete Kini tražio način da obezbedi podršku vlade u Pekingu za uspostavljanju prekida vatre ili primirja u svojoj zemlji, s obzirom na bliskost i uticaj, koji veruje se, ona ima na rukovodstvo u Moskvi.

Preokret

Kulebina poseta Kini vidi se kao značajan preokret, budući da je vlada u Pekingu do sada trpela oštre kritike iz Kijeva, koje se slobodno mogu nazvati i grdnjama, dok je njen mirovni plan bio ignorisan. Treba podsetiti i na to da su lideri zemalja NATO-a na nedavnom samitu u Vašingtonu, kojem je prisustvovao i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, Kinu kolektivno prozvali kao "presudnog pomagača" Rusije u ratu u Ukrajini.

Naime, od početka intervencije Moskve u Ukrajini Kina je kupovala značajne količine ruske nafte i gasa, a njena preduzeća su masovno iskoristila priliku nastalu povlačenjem zapadnih, japanskih i južnokorejskih kompanija iz Rusije da popune rupe na njenom tržištu najrazličitijim robama. 

Ono što, međutim, NATO članice, pa i sama Ukrajina, naglašavaju su kineski proizvodi "dualne namene", poput mikročipova, dronova ili četvorotočkaša, koji, mada mogu naći primenu i u životima običnih građana civila, u vojnim dejstvima u Ukrajini (navodno) koriste ruske trupe.Kineske vlasti su u više navrata odbacile te optužbe, naglašavajući da Rusiji nisu i ne nameravaju da isporuče naoružanje, kao i da slične proizvode dualne namene prodaju i Ukrajini pri čemu polaze od pretpostavke da je njihova osnovna namena civilna. 

Kulebin put u Kinu, prvi od početka rata, smatraju kineski analitičari, konsekvenca je promene situacije na samom ratištu, ali i političkih okolnosti u SAD i EU.

Reč je, naravno, o činjenici da istraživanja javnog mnjenja u SAD ukazuju na realnu mogućnost da će na novembarskim predsedničkim izborima u toj zemlji trijumfovati kandidat Republikanske partije Donald Tramp, koji želi da SAD izvede iz skupog i opasnog konflikta u Ukrajini. Takođe, vrlo bitna je i činjenica da je trenutni predsednik Džozef Bajden, vatreni zagovornik vojnopolitičke pomoći Ukrajini koji je u prošlosti u svojstvu potpredsednika i lično bio angažovan u događajima u toj zemlji, morao da odustane od kandidature za drugi mandat. 

Ovome treba dodati i sve glasnije primedbe unutar EU o tome da su finansijski i vojni potencijali pojedinih zemalja iscrpljeni kroz višestruke krupne donacije novca i naoružanja Ukrajini. 

Pojedini kineski mediji čak vrlo otvoreno iznose oceenu da Ukrajina more da nađe zajednički jezik i sa njihovom zemljom jer bi dalje oslanjanje isključivo na Zapad moglo da je dovede u situaciju da bude napuštena. 

Od lošeg do dobrog momka za dve nedelje

Dakle, dve nedelje nakon što je proglašena za suštinski bitnog pomagača Rusije i pretnju po interese i vrednosti NATO-a, Kini se ukazuje čast kao diplomatski uticajnoj zemlji bez koje se ne može okončati rat u Ukrajini i pritom od nje očekuje da pređe preko svih grdnji, provokacija i uvreda, te pomogne rukovodstvu Ukrajine i kolektivnom Zapadu da spreče kolaps vlade u Kijevu.

Čini se, kako bi odobrovoljio domaću delegaciju, Kuleba je u Guangdžou prihvatio shvatanje domaćina koji sebe vide kao neutralne u sukobu u Ukrajini i pohvalio Kinu za njenu neutralnost. On je i izrazio privrženost svoje zemlje politici jedne Kine, odnosno, uverenje Kijeva da je ostrvo Tajvan deo Kine. 

U intervju datom nakon razgovora Kuleba je naglasio da je kineska delegacija ponovila svoju principijelnu posvećenost teritorijalnom integritetu Ukrajine, što je po njemu "važno, jer raspiruje čitav spektar insinuacija" (o stavu Kine u odnosu na rat u Ukrajini).

On je domaćinima preneo i da je njegova vlada proučila kinesko-brazilski mirovni plan u šest tačaka (koji je Zapad smesta po objavljivanju odbacio, a vlasti u Kijevu do sada ignorisale).

S druge strane, ministar Vang je istakao da rešenje bilo kog sukoba zahteva vraćanje za pregovarački sto, te da svi nesporazumi moraju biti rešeni političkim sredstvima. 

Obećavši humanitarnu pomoć Ukrajini, ministar Vang je i dodao da Kina podržava sve napore za mir, te da je spremna da odigra konstruktivnu ulogu u postizanju prekida vatre i nastavku mirovnih pregovora "mada uslovi i tajming (za tako nešto) još uvek nisu sazreli".

Dug put do mira?

Ta izjava, kao i saopštenje kineskog Ministarstva spoljnih poslova da podržava sve napore koji mogu da doprinesu postizanju mira "mada uslovi još uvek nisu idealni", sugerišu da otpočinjanje mirovnih pregovora nije nešto što je moguće u bliskoj, neposrednoj budućnosti, iako su i ukrajinska i ruska strana deklarativno izrazile želju za njima. 

To je u skladu i sa ocenom mađarskog predsednika Viktora Orbana, koji je ranije ovog meseca u mirovnoj misiji na sopstvenu inicijativu posetio Kijev, Moskvu i Peking. On je u jednom od svojih intervjua, datom nemačkim medijima, rekao da obe zaraćene strane u Ukrajini očekuju puno od narednih meseci u smislu poboljšanja sopstvenog položaja na bojištu, te da zbog toga za sada ne priželjkuju prekid neprijateljstava. 

Interes dve zemlje

Za Ukrajinu, koju plaši mogućnost da česte izjave predsedničkog kandidata Trampa da namerava da odmah po dolasku na vlast brzo okonča sukob u Ukrajini praktično znače da će Vašington od nje uskoro zatražiti da se  odrekne teritorija izgubljenih na bojištu, principijelni stav Kine o teritorijalnom integritetu nezavisnih država sada se čini kao potencijalna slamka spasa.

Kijev nesumnjivo interesuje i mogućnost da Kina kroz humanitarnu pomoć, i kasnije, kroz učešće u obnovi zemlje, ekonomski podupre državu i narod Ukrajine.

S druge strane, uključivanje u posredovanje za prekid neprijateljstava u Ukrajini puno znači za međunarodni prestiž Kine i njen ugled, naročito među zemljama tzv."gloablnog Juga". Ono je pokazatelj da Kina izrasta u jednu vrstu pouzdane diplomatske velesile. 

I zaista, Peking ne samo što je nedavno posredovao u uspostavljanju odnosa ogorčenih protivnika Saudijske Arabije i Irana, već je na dan kada je Kuleba kročio na kinesko tlo, takođe, ugostio 14 palestinskih frakcija, među kojima i najveće Hamas i Fatah, te uspešno posredovao u njihovom nastojanju da ostvare pomirenje u cilju postizanja nacionalnog jedinstva.