Читај ми!

Najranije procene rezultata izbora za Evropski parlament: EPP ostaje najveća grupa, krajnja desnica ojačala

Evropska narodna partija (EPP) desnog centra osvojila je najviše glasova na izborima za Evropski parlament, ali su desničarske i krajnje desničarske grupacije povećale broj mandata, pokazuju prvi rezultati novog saziva Evropskog parlamenta. Ubedljiva pobeda partije Marin Le Pen "Nacionalno okupljanje" u Francuskoj i neočekivana odluka Emanuela Makrona da raspusti nacionalnu skupštinu, obeležili su poslednju izbornu noć.

Најраније процене резултата избора за Европски парламент: ЕПП остаје највећа група, крајња десница ојачала Најраније процене резултата избора за Европски парламент: ЕПП остаје највећа група, крајња десница ојачала

Izbori će oblikovati kako se Evropska unija, sa 450 miliona građana, suočava sa izazovima, uključujući odnos sa Rusijom, povećano industrijsko rivalstvo Kine i SAD, klimatske promene i imigraciju, navodi Rojters.

Izbori su počeli u četvrtak u Holandiji i u drugim zemljama u petak i subotu, ali će većina glasova u EU biti data u nedelju, pri čemu će biračka mesta otvoriti Francuska, Nemačka, Poljska i Španija, a drugi dan glasanja u Italiji.

Evropski parlament je saopštio da će objaviti izlaznu anketu širom EU oko 20.30, a zatim prvi privremeni rezultati nakon 23 časa.

Istraživanja javnog mnjenja predviđaju da će proevropski liberali i Zeleni izgubiti mesta u EP, što će umanjiti mogućnost da se proguraju novi zakoni EU ili poveća integracija Unije.

Mnogi glasači su pogođeni krizom troškova života, zabrinuti su za migracije i cenu zelene tranzicije i uznemireni su rastućim geopolitičkim tenzijama, uključujući rat u Ukrajini.

Tvrde i krajnje desničarske stranke uhvatile su se za te brige i ponudile biračkom telu alternativu.

Kako naglašava britanska agencija, Evropski zeleni, koji se suočavaju sa odgovorom teško pritisnutih domaćinstava, farmera i industrije zbog skupih politika EU koje ograničavaju emisiju ugljen-dioksida, čini se da će biti među velikim gubitnicima.

Očekuje se da će francuski krajnje desničarski Nacionalni savez Marin Le Pen dobiti više glasova od centrističkog Preporoda francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Milić: Takmičarska dinamika pokreće veću izlaznost

Politikolog Dimitrije Milić razlog za očekivanu izlaznost na izbore u zemljama članicama EU od čak 70 odsto vidi u tome da građani percipiraju Evropski parlament kao relevantan.

"Kada su prvi put uvedeni izbori za EP, osamdestih i devedesetih godina prošlog veka nije bilo atraktivno pitanje, jer se smatralo da je to obično debatno telo, ali je Lisabonskim sporazumom dobio važniju ulogu."

Ističe da građane pokreće na izbore takmičarska dinamika.

"U nekim ranijim sazivima u suštini sve proevropske partije koje su činile veliki udeo Evropskog parlamenta su međusobno sarađivale. Kada imate neke druge partije koje su konkurencija političkom mejnstrimu, onda je građanjama zanimljivije da učestuju na izborima gde postoji neka takmičarska dinamika", objašnjava Milić.

Proevroski glasači su počeli da izlaze na izbore od 2019. godine jer su uvideli da pristalice tvrde desnice koriste njihovu pasivnost da njihovi predstavnici u EP promovišu svoju poltitiku.

"Strahuju od toga kako će Evropa izgledati ukoliko bi sada evroskeptici dobili veliku većinu glasova, pa zato izlaze i na te izbore u dosta većem broju. U suštini izbori za Evropski parlament su koalicija 27 nacionalnih izbora. To oni su jedan vid preseka evropskog raspoloženja tog trenutka, tako da i vlade ne žele da dobiju loš rezultat pred neke buduće nacionalne izbore", navodi Milić.

Radičević: Ankete u Nemačkoj predviđaju pobedu demohrišćanskog bloka

Dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radićević kaže da su tamošnje glasače ovi izbori privukli u većem broju zbog toga se danas organizuju i opštenski izbori.

Tako da su svi Nemački manji, veći gradovi i sela oblepljeni plakatima, koji se odnose s jedne strane na brojne komunalne teme, a s druge strane i za velike teme koje se tiču Evropske unije, od sigurnosti do ekonomije, navodi Radičević

Procenjena izlaznost je negde malo više od polovine biračkog tela. Što se tiče rezultata, kako kaže Radičević, očekuje se jasno vođstvo demohrišćanskog bloka CDU i CSU, za koje poslednje akete ukazuju da bi mogli da osvoje 38 glasova.

Potom slede praktično ujednačene tri stranke, a to su vladajući socijaldemokrate, zeleni i opoziciona ultradesna Alternativa za Nemačku. Anketari navode da bi svaka od njih mogla da dobije od 14 do 15 odsto glasova.

Radičević ukazuje na to da je kampanja za ove izbore bila drugačija od ostalih zbog toga što je bilo neuobičajno mnogo napada na političare.

"Jedan od takvih napada je na kraju završeni s time da je jedan policajac poginuo i to je zapravo pokazradičevićalo da je atmosfera u društvu mnogo zategnutija nego što se mislilo", dodaje Radičević.

S jedne strane, kako napominje Radičević, desnica je pokušavala da profitira na antimigrantskim i antimuslimanskim stavovima, a s druge strane i vladajuće stranke su pokušavale i te kako da profitiraju na tome da predstave desnicu kao izvor mržnje.

"Januara meseca kada je jedno novinarsko istraživanje otkrilo je svojevrsno okupljanje krajnjih desničara koji su navodno razmatrali mogućnost da kada jednog dana dođu na vlast proteraju brojne strance. To su vladajuće stranke iskoristile da bliski pre svega socijaldemokratima i zelenima organizuju brojne proteste", kaže dopisnik RTS-a iz Nemačke.

Izgled EP-a diktiraće glasovi iz najvećih zemalja

Ankete u Francuskoj, Italiji, Holandiji, Belgiji, Austriji, Mađarskoj stavljaju desničarske partije na prvo mesto. Na očekivanja da će se broj plavih fotelja za stranke krajnje desnice biti veći od 21 do 25 odsto, Milić kaže da je vrlo je važno kako glasaju najmnogoljudnije države, zato što one daju najveći broj poslanika.

Od ukupno 720 mesta u Evropskom parlamentu, 96 pripada Nemačkoj i 81 Francuskoj, dok države koje su najmanje populacije, poput Malte ili Kipra, daju po šest.

Da bi desničari i evroskptici dobili većinu koja bi mogla da promeni evropsku politiku, morali bi da dobiju skoro 50 odsto glasova u tim najmnogoljudnijim državama EU., što i dalje nije slučaj, ističe Dimitrije Milić.

Milić smatra da će stranke desnice će doživeti određeni rast podrške, ali i ukazuje na to da one same nisu monolitan blok. "Postoje neki koji su nešto bliži Rusiji, kao što je Alternativa za Nemačku, ali tu su drugi koji su prelično antiruski opredeljeni, kao što je partija Pravo i Pravda koja je do skoro bila na vlasti u Poljskoj", dodaje Milić.

Pitanje migranata tačka spajanja mejnstrim stranka i desnice

Kako primećuje Milić, s druge strane, establišment u evropskim državama u vezi sa pitanjem migranata, usvojio je neke stavove koji su bliže tvrdoj desnici u smislu rezervisanijeg pristupa prema izbeglicama Evropi i upotrebom različitih strategija kako bi se suzbio priliv ilegalne imigracije ka samom Evropskom kontinentu.

"Tako da su to uzajamni procesi gde se i vlast i, da kažemo, desničari i evroskeptici adaptiraju onome što je trenutno u javnom mnjenju aktuelno."

Nenad Radićević kaže da politika proširenja nije bila visoko na agendi kampanje nemačkih stranka za izobre za EP. "Poruke koje dolaze uglavnom od stranaka vlasti o potrebi proširenja vrlo često su usmerene na Ukrajinu a ne toliko prema državama Zapadnog Balkana", ističe Radičević.

Može se reći da je u fokusu mnogo više bilo pitanje Ukrajine i u sklopu toga je u ovoj kampanji po prvi put Evropska narodnjačka partija, umerena desnica, ostavila mogućnost saradnje sa delom tvrde desnice, kaže Radičević.

Milić očekuje veći fokus Evropskog parlamenta na Srbiju iz geopolitičkih okolnosti. Srbija se nalazi na vrlo važnom mestu i država je koje i dalje održava odnose sa Rusijom što je izuzetak Evropi a ima i intenzivnu ekonomsku saradnju sa Kinom, konstatuje Milić.

петак, 19. јул 2024.
29° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару