Najranije procene rezultata izbora za Evropski parlament: EPP ostaje najveća grupa, krajnja desnica ojačala

Португалска Социјалистичка партија и Демократски савез десног центра остварили су најбоље резултате на изборима за Европски парламент у Португалији пошто су освојиле  више од 30 одсто гласова и по седам посланичких места.

Према првим изборним проценама, Социјалистичка партија је на првом месту са 31,4 одсто гласова, док је Демократски савез освојио 30,6 одсто.

Либерална иницијатива освојила је 9,8 одсто гласова, а странка крајње деснице Чега 9,2 одсто и освојиле су по два посланичка места у ЕП.

Странка зелених ЛИВРЕ освојила је 4,4 одсто гласова.

На овим изборима у Португалији кандидовало се 17 партија и коалиција, исто колико и 2019. године.

(Guardian)

Белгијски премијер Александер Де Кро рекао је да ће од сутра бити "премијер у оставци", након што је његова партија десног центра Отворени фламански либерали и демократе забележила лош резултат на парламентарним изборима.

Према првим проценама литвански демохришћани (ЕПП) и социјалдемократе, добиће по два места у Европском парламенту, саопштено је вечерас.

Лидер ЕПП Андриус ​​Кубилијус рекао је да та странка може "понизно да слави", јер би и друге странке из њихове коалиције, Слободарска партија и Покрет либерала, такође, требало да добију по једно место у парламенту, преноси Политико.

Очекује се да ће Социјалдемократска партија Литваније, такође, добити два места.

Укупно Литванија има 11 места у Европском парламенту.

(Politico)

Премијер немачке савезне државе Баварске и лидер Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) Маркус Зедер позвао је на ванредне изборе у Немаччкој, након што су три странке владајуће коалиције, Социјал-демократска партија (СДП), странка Зелених и Слободна демократска партија (ФДП), претпреле велике губитке на данашњим изборима за Европски парламент.

"Чињеница је да је коалициона влада надгласана и Олаф Шолц мора да распише нове изборе, као Макрон", рекао је Зедер, преноси Политико.

(Танјуг)

Странка Браћа из Италије италијанске премијерке Ђорђе Мелони освојила је, према излазним анкетама, између 26 и 30 одсто на изборима за Европски парламент.

После странке Мелонијеве, следи демократска са освојeних између 21 одсто до 25 одсто гласова, а потом и покрет Пет звездица са између десет и 14 одсто.

(Reuters)

Шеф Мисије Европске уније у Србији Емануеле Жиофре изјавио је да Европски парламент повећава свој утицај у креирању европске политике, као и је много људи у Србији са двојним држављанством гласали на овим изборима.

"Свакако је ово парламент који ће имати утицај и на Србију на Западни Балкан, као и на политику проширења. Очекујем да ће проширење остати веома високо на дневном реду ЕУ после ових избора јер је то постало кључно питање за ЕУ", рекао је Жиофре.

Према његовим речима, Европски парламент ће бити одговоран за гласање за нову буџетску перспективу која ће морати да узме у обзир процес проширења.

Актуелна председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен биће на челу Европске уније још пет година, поручио је у Бриселу лидер Европске народне партије (ЕПП) Манфред Вебер, након што је та странка десног центра освојила највише гласова на изборима за Европски парламент. 

Нагласио је да ЕПП жели демократску Европу и да "победник избора сада има право да именује председника ЕК", преноси Франкфуртер алгемајне цајтунг.

Фон дер Лајенова је нагласила да ће ЕПП изградити бастион против екстрема и са левице и деснице.

(Танјуг)

Eвропска народна партија десног центра (ЕПП) изградиће бастион против екстрема и са левице и деснице, изјавила је председница Европске комисије и чланица ЕПП Урсула фон дер Лајен.

"Ниједна већина не може да се формира без ЕПП и заједно ћемо изградити бастион против екстрема са левице и деснице'', рекла је фон дер Лајенoва, која се обратила убрзо након затварања биралишта у Немачкој и прогласила победу своје Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).

"Имали смо фантастичну кампању, били смо одлучни, јединствени, успели смо и сада смо победили на европским изборима", рекла је председника ЕК. 

(Reuters)

Изласност бирача широм Европе била 51 одсто, прве су процене Европског парламента.

На изборима за ЕП 2019. године износила је 50,66 одсто.

(Reuters)

Према прелиминарним резултатима, Грађанска коалиција премијера Доналда Туска узела је 38,2 одсто, опозициона странка Право и правда 33,9 одсто, а странка крајње деснице Конфедерација 11,9 одсто.

(Reuters)

Након прелиминарних резултата избора за Европски парламент, француски председник Емануел Макрон распустио је парламент и најавио парламентарне изборе за 30. јун и 7. јул.

"Одлучио сам да вам вратим избор за будућност парламена. Одлука је озбиљна и тешка, али пре свега је чин поверења", рекао је Макрон у видео-обраћању након прелиминарних резултата избора

Партија "Националног" окупљања Марин Ле Пен однела је убедљиву победу на изборима за ЕП са 31, 5 одсто гласова, док је Макронов политички блок освојио скоро двоструко мање – 15,2 одсто.

(Le Monde)

Председник Србије Александар Вучић придружио се "Европској изборној ноћи 2024" коју други пут у Србији организују Делегација Европске уније у Србији и портал European Western Balkans.

Њега је у хотелу Метропол, где се одржава манифестација, дочекао амбасадор ЕУ у Београду Емануеле Жиофре.

Вече је организовано како би се пратили резултати избора за Европски парламент на којима је право учешћа имало 373 милиона грађана из 27 земаља чланица, а бира се 720 посланика из 27 земаља чланица ЕУ.     

На почетку вечери обратио се шеф Делегације ЕУ у Србији, амбасадор Емануеле Жиофре, а догађају у хотелу Метропол Палас присуствују представници дипломатског кора, међу којима су амбасадори Француске, Румуније и Белгије, представници Владе Србије и цивилног друштва.

У име председнице парламента вечери ће присуствовати и Марина Рагуш, потпредседница парламента и председница Одбора за спољне послове, а ту је и министар Горан Весић.       

У уводној речи наглашено је да су избори важни и за Србију која интензивно сарађује са ЕУ.

Према првим проценама Европског парламента, Конзервативна Народна партија лидера опозиције Алберта Нуњеза Феијоа у Шпанији је узела 32,4 одсто гласова, а Социјалистичка партија премијера Педра Санчеза 30,2 одсто гласова.

Крајње десничарска партија Вокс, према првим проценама, однела је 10,4 одсто гласова.

(Guardian)

Европски парламент је објавио прву процену резултата гласања у Француској, где је "Национално окупљање", предвођено Јорданом Барделом, освојило 31, 5 одсто гласова.

Централистичка партија Емануела Макрона освојила је двоструко мањи број гласова, са 15,2 одсто, а социјалисти 14 одсто. 

(Guardian)

Генерални секретар Социјалдемократске партије Немачке (СДП) Кевин Кихнерт изјавио је да ће његова странка, која је, према излазним анкетама, освојила само 14 одсто гласова на изборима за Европски парламент, у својим редовима испитати узроке лоших изборних резултата.

Кихнерт је рекао да би било погрешно пребацити кривицу за неуспех на изборима на лидера партије и немачког канцелара Олафа Шолца.

"Имали смо поштену кампању. Био би веома лош потез, да се сада кривица пребаци на једну особу", навео је Кихнерт.

(Guardian)

Према прелиминарним резултатима избора за Европски парламент у Финској је странка Национална коалиција премијера Петери Орпа освојила 24,9 одсто гласова, док је странка Леви савез, освојила 18,3 гласова, што је велики раст у односу на 2019. године када је освојила 6,89 одсто глсова.

Највећи пад доживела је странка Прави Финци, која је заузела друго место на парламентарним изборима у априлу 2023. и која је чланица владине коалиције, а која је освојила 6,7 одсто гласова, преноси Монд.

Социјалдемократска партије, налази се на трећем месту са 15,5 одсто гласова, Зелена лига 11 одсто гласова.

(Танјуг)

Француска партија крајње деснице "Национално окупљање" Марин Ле Пен освојила је највише гласова у Француској са око 32 одсто, односно чак десет више него 2019. године.

Политички блок председника Емануела Макрона освојио је 15 одсто гласова, што је пад у односу на 2019. годину када је освојио 22 одсто.

Социјалисти су освојили око 14 одсто, у односу на шест одсто гласова од пре пет година. 

(Reuters)

Остало је мање од сат времена до затварања биралишта у Данској, где се скоро 170 политичара из 11 различитих партија такмичи за 15 места у Европском парламенту.

Излазне анкете ће бити објављене тек у 20 сати, а први резултати у 23 часова. Кандидати и чланови странке већ се окупљају за странке изборних резултата.

Повређена данска премијерка Мете Фредриксен, која због повреде није присутна вечерашњим догађајима, позвала је на друштвеним мрежама Данце да гласају. 

"Данској је потребна јака ЕУ ако желимо заједно да решавамо велике изазове. Важно је за кога гласате данас. И сваки глас се рачуна", навела је Фредриксен.

(BBC)

Први резултати гласања очекују се у пленарној сали Европског парламента после 20 часова, као комбинација прелиминарних резултата, излазних анкета и процена.

Два питања су у фокусу – питање излазности одзива бирача, као и то да ли ће доћи до значајног помака у десно.

Процењеју се да ће доћи до пораста у броју гласова и броју мандата у посланичким клупама за партије крајње деснице, евроскептичне деснице.

Међутим, процене у исто време указују да не би требало очекивати да ће партија деснице имати неку одлучујућу улогу и преузети контролу на ЕП. 

У Немачкој анкете предвиђају добре резултате за демохришћане, нешто слабије за владајуће социјалдемократе и зелене и ултрадесну Алтернативу за Немачку.

Манфред Вебер, лидер Европске народне партије, истиче да Европи треба проевропски правац.

"Морамо радити заједно и трагати за заједничким решењима. Надам се да они који одбијају сарадњу на европском нивоу неће имати снажан мандат", каже Вебер.

Учинимо Европу јачом него икада раније, поручује са друштвених мрежа актуелна шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен, која се надмеће за други мандат и важи за фаворита као кандидат европских конзервативаца.

У Француској, Национално окупљање Марин ле Пен према истраживањима убедљиво води испред странке председника Макрона и социјалиста.

У Аустрији анкете предвиђају победу крајње десничарске Слободарске партије и Конзервативаца. О важности избора говорили су лидери Шпаније и Грчке.

Премијер Грчке Киријакос Мицотакис наводи да Европски избори имају посебан значај.

"У наредних пет година биће донете битне одлуке у Европи и зато је важно да Грчка има снажан глас у Европском парламенту", наглашава Мицотакис.

Са друге стране, премијер Шпаније Педро Санчес наглашава како избори имају и националну димензију.

"Зато што ће утицати на одлуке о додели средстава Шпанији и зато позивам сународнике да гласају", указује Санчес.

Истраживања јавног мњења предвиђају да ће проевропски либерали и Зелени изгубити знатан број мандата.

Многи гласачи погођени су кризом, животним трошковима, забринути због миграција и цене зелене транзиције.

Мађарски премијер Виктор Орбан нада се да ће странке широм Европе, које се противе пружању војне подршке Украјини, добити већину у Европском парламенту.

"Данас морамо да победимо на овим изборима. Пратио сам немачку, италијанску и француску изборну кампању, сви су причали о рату. Улог ових избора је свеевропски – рат или мир", закључује Орбан.

Мађари су осим на европским гласали и на локалним изборима.

И Бугари су изашли на биралишта на шесте парламентарне изборе за три године.

Одмах после избора центар пажње преместиће се на питање избора нове европске администрације, односно председника или председница Европске комисије.

За сада највеће шансе за то место има садашња председница Урсула вон дер Лајен, али да би обезбедила нови петогодишњи мандат мораће претходно да обезбеди двоструку већину.

Најпре већину европских лидера који би о томе требало да одлуче на самиту 27. и 28. јуна овде у Бриселу, они према правилима треба да предложе кандидата узимајући у обзир резултате избора.

Пре пет година, Урсула вон дер Лајен је добила врло тесну већину. Овога пута могло би да буде неизвесније. 

Резултати Европских избора прате се и анализирају и у Београду, у присуству дипломатског кора и званичника Србије, а у органиацији Делегација Европске уније у Србији, ЕУ инфо центар и портал European Western Balkans.

Догађају ће присуствовати и шеф Делегације Европске уније у Србији Емануел Жиофре, а око 20.30 требало би да се појави и председник Србије Александар Вучић.

Први резултати гласања биће приказани у 20 сати у пленарној сали Европског парламента, како пристижу излазне анкете држава чланица, јавља новинар РТС-а Душан Гајић из Брисела.

Одзив бирача биће у фокусу по затварању биралишта, јер ће показати лигитимност Европског парламента, али и европских институција.

Предвиђено је да бугарски десни центар ГЕРБ буде први на парламентарним изборима, са 26,2 одсто гласова, показала је анкета агенције Галуп. 

"Настављамо са променама" (ПП) би требало да буде на другом месту са 15,7 одсто гласова, преноси Ројтерс.

У Бугарској се одржавају двоструки избори – за национални и Европски парламент.

Право гласа на изборима за парламент има 6.593.275 бирача, а за посланике у Европском парламенту 6.138.050.

(Reuters)

У Пољској је забележен слаб одзив бирача на изборима за Европски парламент.

Према подацима државне изборне комисије, до 17 сати, по локално времену, гласало је 28,2 одсто.

Излазност у Пољској 2019. године у исто време била 32,5 одсто.

(BBC)

Највише гласова на изборима за Европски парламент у Хрватској добио је ХДЗ, са 33,7 одсто, што му је донело шест мандата, потом следе СДП и партнери са 22.81 одсто, односно четири мандата, према излазној анкети.

По један мандат освајили су Домовински покрет (8,67 одсто) и  Можемо (5,84 одсто).

У Хрватској је забележена ниска излазност на изборима са ЕП.

(Индекс.хр)

Након завршетка гласања у Грчкој, први резултати излазне анкете показују да је владајућа партија Нова демократија освојила између 28 и 32 одсто гласова

Главна грчка опозициона Сириза узела је између 15,2 и 18,2 одсто.

(BBC)

Велика излазност на изборима за Европски парламент забележена је у Мађарској са 50,69 одсто до 17 сати, што је највећа излазност откако се ова земља придружила ЕУ 2004. године.

Излазност у Мађарској 2019. године износила је 37,06 одсто.

(Guardian)

Према објављеним излазним анкетама у Немачкој, коалација коју чини Хришћанско-демократска унија и Хришћанско-социјална унија (ЦДУ/ЦСУ) је на првом месту и освојила је 29, 5 одсто гласова.

Крајње десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) остварила је боље резултате него на претходним изборима са 16,5 одсто гласова, односно 5,5 процена више него 2019. године.

Све три партије у немачкој владајућој коалицији канцелара Олафа Шолца оствариле су на изборима за Европски парламент лошије резултате него на изборима 2019. године

Социјалдемократска партија Немачке (СДП) добила је 14 одсто гласова у односу на 15,8 одсто 2019. године, а Слободне демократе су пале на пет одсто подршке са 5,4 одсто 2019.

Међу коалиционим партнерима, највећи пад у подршци имају Зелени који су, према излазној анкети, освојили 12 одсто, што је значајно мање од 20,5 одсто колико су освојили на изборима 2019. године, пренео је Ројтерс.

(Reuters)

У Словенији је забележена рекордна излазност на изборима за Европски парламент са 25,6 одсто до 16 сати, док у Хрватској је међу најмањима икада и до 16.30 сати гласало је 15,05 одсто бирача.

Излазност на изборима за ЕУ ​​у Словенији била је 25,6 одсто данас до 16 сати, што је више у односу на 18,3 одсто колика је била пре пет година, показују подаци Националне изборне комисије, пренела је агенција СТА.

Излазност у Словенији на изборима за ЕП 2019. године износила је 28,9 одсто.

Највећа је данас у Крању и Љубљани, где је премашила 27 одсто, а најмања у Марибору са 23 одсто.

У Хрватској је пак на изборима највећа излазност забележена у Госпић,у где је гласало више од 20 одсто бирача.       

Нешто више од 3,7 милиона бирача у Хрватској бира 12 хрватских посланика у Европском парламенту. 

Слободарска странка Аустрије (ФПО) вероватно ће освојити највећи број гласова у Аустрији на изборима за Европски парламент, према анкети спроведеној за новинску агенцију АПА и јавни сервис ОРФ.

Предвиђање се заснива се на анкети спроведеном над 3.600 људи прошле недеље, преноси Ројтерс.

Према том истраживању ФПО ће освојити око 27 одсто гласова, испред Аустријске народне странке (ОВП) са 23,5 одсто и Социјалдемократске партије Аустрије (СПО). 

Најважније питање европских избора је да ли Европа треба да остане изван рата или да уђе у рат, рекао је председник мађарске владе Виктор Орбан после гласања на изборима за Европски парламент. 

"Данас морамо да победимо на овим изборима у Европи, ово су први европски избори на којима се та тема провлачи кроз скоро све земље чланице. Пратио сам немачку, италијанску и француску изборну кампању, сви су причали о рату, тако да је то сада паневропско питање", рекао је Орбан. 

Одговарајући на питање новинара, Орбан је рекао да мир у Украјини може да се постигне у два корака. 

"Прво треба победити на европским изборима и њихови резултати треба да се тумаче као мишљење људи о питању рата и мира", рекао је Орбан, преноси МТИ. 

У Мађарској се данас бележи велика излазност, а до 13 часова гласало је 33,14 одсто бирача, више од два милиона људи. Истовремено са изборима за ЕП, у Мађарској се одржавају и локални избори.

Премијер Малте Роберт Абела саопштио је да је владајућа Лабуристичка странка добила највећи број гласова у Малти на изборима за Европски парламент (ЕП).

Абела је говорећи за телевизију ТВМ навео да су лабуристи освојили "солидну победу", али је и признао да им је гласачко тело "послало поруку", преноси Политико.

Лабуристичка странка имала је у претходном мандату четири од укупних шест посланика који се шаљу из Малте у ЕП, а очекује се да ће ове године имати три посланика.

Један од тих посланика највероватније ће бити председница парламента Роберта Мецола из опозиционе Националистичке странке.

Медији блиски тој странци наводе да је разлика између две странке од 15.000 до 20.000 гласова, а на прошлим изборима за ЕП 2019. године су Лабуристи имали предност од 42.500 гласова.

На изборима за нови састав Европског парламента могућност да учествује има и око 100.000 грађана Србије који имају двојна држављанства Мађарске или Хрватске.

Око 67.000 Мађара који живе у Србији уписано је у регистар бирача за ЕУ изборе у Мађарској и они се изјашњавају путем поште.

Протекле недеље им је достављен изборни материјал на кућне адресе, а бирачке кутије су постављене у амбасади Мађарске у Београду и Генералном конзулату у Суботици, где се може гласати до вечерас до 19 часова.

Национална изборна канцеларија Мађарске до 7. јуна је примила 33.209 валидних гласачких листића из Србије што је 49,79 одсто од регистрованих бирача из наше земље.

У Европски парламент Мађарска шаље 21 посланика, а грађани се изјашњавају о 11 понуђених листа са 313 кандидата.

Хрватска бира 12 европосланика, а кандидовано је 25 листа са око 300 кандидата.

О њима ће данас моћи да се изјасни и око 38.000 грађана Србије који имају и држављанство Хрватске.

У конзуларном одељењу амбасаде Хрватске у Београду право има 20.367 бирача, а у Генералном конзулату Хрватске у Суботици може да гласа 17.937 грађана са двојним држављанством.

На оба места гласање траје до 19 часова.

Изборни цензус за освајање мандата у Мађарској и Хрватској је пет процената по листи.