Izbori za EP: Šta glavne političke partije u kampanji kažu o proširenju i Balkanu

Partije desnice podeljene su oko proširenja. Desnica u Zapadnoj Evropi je izričito protiv, dok na istoku podrška proširenju varira u zavisnosti od toga da li je reč o Zapadnom Balkanu ili Ukrajini.

U kampanji za prethodne evropske izbore 2019. godine, u debati na francuskoj TV, predstavnici deset od ukupno dvanaest izbornih lista su na pitanje da li podržavaju članstvo Srbije u EU odgovorili – negativno.

Nema sumnje da bi sličan odgovor bio i za bilo koju drugu zemlju Zapadnog Balkana. Bio je to više odraz dominantnog političkog raspoloženja ne samo u Francuskoj, nego izraz nekog konkretnog stava prema Srbiji.

Izbori pet godina posle

Pet godina kasnije, jesu li stavovi u izbornoj kampanji bitno drugačiji?

Izbori 2024. odvijaju se u potpuno drugačijem geopolitičkom kontekstu. Rat u Ukrajini vratio je u poslednje dve godine debatu o proširenju visoko na agendu EU. Evropski lideri načelno i na rečima više ne dovode u pitanje prijem novih članica, a o proširenju govore kao strateškom, geopolitičkom "ulaganju u bezbednost i prosperitet kontinenta".

Predizborna kampanja za evropske izbore, međutim, ne ostavlja utisak da je proširenje jedan od prioriteta EU.

U predizbornim programima glavnih političkih grupa o proširenju se govori ukratko, mahom u okviru nekih drugih tema, bez razvijenih predloga kako i kada da se dođe do tog cilja. U nedavnoj TV debati vodećih kandidata za predsednika Evropske komisije, od ukupno sat i 45 minuta, o proširenju se govorilo manje od pet minuta.

Šta kažu narodnjaci

Evropski narodnjaci, najveća politička grupa u EP, u svom izbornom programu kažu da Evropa mora da održi obećanje o članstvu dato Zapadnom Balkanu, Ukrajini, Moldaviji i Gruziji. S druge strane, ističu da zemlje kandidati moraju pre toga da budu potpuno spremne za članstvo.

"Ne želimo beskrajan proces, ali svaka zemlja mora da ispuni Kopenhaške kriterijume da bi pristupila EU", kaže program narodnjaka. Evropski narodnjaci ističu i da u međuvremenu treba ponuditi "međukorake" i bližu saradnju, kako bi se pripremilo proširenje – signal da podržavaju koncept postepene integracije, već u fazi pristupanja.

Evropski socijalisti i demokrate, druga po snazi politička grupa u sadašnjem parlamentu, u svom izbornom programu obećava da će sprovesti "efektivnu politiku proširenja, počev od Zapadnog Balkana". I oni insistiraju na tome da sve zemlje moraju da ispune kriterijume.

Socijalisti smatraju da EU mora da odredi koje unutrašnje reforme su neophodne. "Sledeći mandat parlamenta iskoristićemo da ojačamo kapacitet EU da deluje u proširenom sastavu, uz ciljane izmene evropskih ugovora", navode.

I evropski liberali iz grupe "Renew" podržavaju proširenje i "pojačanu saradnju" sa Zapadnim Balkanom, u skladu sa "strategijom proširenja".

"Evropski prosperitet i bezbednost usko su povezani sa procesom integracije i unapređenjem mira, demokratije, poštovanja ljudskih prava i vladavine prava u regionu Zapadnog Balkana i budućnošću regiona u jakoj i reformisanoj EU", navode.

Ovo su doduše jedine dve rečenice o proširenju u inače obimnom izbornom programu evropskih liberala, bez naznaka šta bi konkretno na ovom polju trebalo da se dogodi u narednom mandatu.

Zeleni: Obećanje mora biti ispunjeno

Najveću pažnju proširenju u svom programu posvetili su evropski Zeleni. Novi impuls za politiku proširenja, po njima, već odavno kasni. I Zeleni naglašavaju da obećanje članstva, dato Zapadnom Balkanu, Ukrajini, Moldaviji i Gruziji mora biti ispunjeno.

"Sve evropske zemlje koje nastoje da budu deo EU i koje dele naše vrednosti moraju biti prihvaćene na putu ka članstvu u EU. Oni treba da dobiju svu podršku koja im je potrebna za ispunjavanje kriterijuma", piše u programu ove grupe.

Zeleni smatraju da je proritet vladavina prava, kao i da pristup zajedničkom tržištu i evropskim fondovima zemalja kandidata treba da zavisi od ispunjavanja kriterijuma u ovoj oblasti. Ova grupa se zalaže i za "prevazilaženje" jednoglasnog odlučivanja zemalja članica o proširenju, ocenjujući da to ometa i koči proces.

Zeleni veruju da je proširenje oduvek proces sa geopolitičkim implikacijama, zasnovan na zajedničkim vrednostima i "najbolja šansa" za trajni mir i bezbednost u Evropi.

Desnica protiv proširenja

Na desnoj strani političkog spektra, situacija je komplikovanija.

Partije krajnje desnice u Zapadnoj Evropi se izričito protive svakom daljem širenju EU.

Primer za to je partija Gerta Vildersa u Holandiji ili Nacionalno okupljanje Marin le Pen u Francuskoj. Žordan Bardela, političar u usponu i predvodnik liste francuskog Nacionalnog okupljanja na evropskim izborima, tvrdi da bi prijem Ukrajine i Zapadnog Balkana bila "čista ludost".

Slično misle i na francuskoj krajnoj levici, koja u prijemu siromašnijih zemalja istočne Evrope i Balkana vidi pre svega uvoz jefitine radne snage i nelojalnu konkurenciju. Po pravilu, u Zapadnoj Evropi se proširenju protive evroskeptične stranke, koje se zalažu za suverenistički koncept "Evrope nacija", uz što manju ulogu i ovlašćenja Brisela.

Desnica u istočnoj Evropi podeljena

Desnica u istočnoj Evropi je podeljena oko proširenja, u zavisnosti od toga da li je reč o prijemu Zapadnog Balkana ili Ukrajine.

Partija mađarskoj premijera Viktora Orbana se zalaže za brzi prijem Srbije i drugih u regionu, ali je skeptična prema članstvu Ukrajine. Budimpešta upravo ovih dana blokira planove da se krajem juna održi prva međuvladina konferencija na kojoj bi EU otvorila pregovore o članstvu sa Ukrajinom. S druge strane, desnica u Poljskoj je mnogo zainteresovanija za Ukrajinu nego za Zapadni Balkan.

Ipak, čak i ako dođe do značajnog rasta desnice, očekuje se da će stavove Evropskog parlamenta u odnosu na proširenje i u narednih pet godina formulisati partije centra – narodnjaci, socijalisti, liberali i zeleni.

Osim toga, ne treba zaboraviti politiku proširenja EU ne vodi Evropski parlament, već pre svega zemlje članice i Evropska komisija.