Ko je Robert Fico, ranjeni slovački premijer

U pucnjavi povređeni slovački premijer Robert Fico na funkciji predsednika Vlade proveo je 11 godina u tri navrata. Prvi mandat je osvojio 2006. godine na talasu protivljenja ekonomskim reformama tadašnje vlade. Bio je premijer i od 2012. do 2018. godine, kada je podneo ostavku nakon masovnih protesta zbog ubistva novinara koji je istraživao korupcionaške afere u Slovačkoj. Posle pet godina u opoziciji, od oktobra 2023. ponovo je na čelu slovačke vlade. Zapadni mediji ga opisuju kao proruski orijentisanog političara. Suprotstavlja se slanju vojne pomoći Ukrajini, smatrajući da "Slovačka ima i bitnijih problema". Porede ga sa Viktorom Orbanom, prema kojem, kako je i sam rekao, gaji simpatije.

Slovački premijer Robert Fico povređen je u pucnjavi posle sednice vlade u Handlovoj, nakon što je na njega ispaljeno više metaka. U teškom stanju je prebačen u bolnicu u Banskoj Bistrici, a napadač je odmah posle pucnjave uhapšen.

Politička karijera

Fico je otpočeo svoju političku karijeru u Komunističkoj partiji Slovačke, malo pre Plišane revolucije u kojoj je došlo do razdvajanja Čehoslovačke.

Bio je predstavnik Slovačke u Evropskom sudu za ljudska prava od 1994. do 2000. godine, a 1999. je osnovao svoju stranku levog centra "Smer-socijaldemokratija", nakon što mu stranka "Demokratska levica", naslednica Komunističke partije, nije dala ministarsku poziciju.

U kampanji uoči izbora 2006. godine izrazio je nezadovoljstvo zbog neuspeha ekonomskih reformi, što je pretvorio u svoju prvu izbornu pobedu. Bio je zagovornik plana o usvajanju evra 2009. godine, a u prvom mandatu na premijerskoj funkciji je bio do 2010, kada nije uspeo da oformi vladu, iako je njegova stranka osvojila najveći broj glasova.

Nakon što je vlada desnog centra 2012. godine pala zbog optužbi za korupciju, Fico je na izborima osvojio apsolutnu većinu u parlamentu. Pobedio je i na izborima 2016. godine, a u kampanji je promovisao antimigrantsku politiku. Takođe se protivio istopolnim brakovima.

U drugom mandatu je na mestu predsednika vlade ostao do 2018. godine, kada je podneo ostavku nakon masovnih protesta zbog ubistva istraživačkog novinara Jana Kucijaka i njegove verenice Martine Kusnirove.

Kucijak je, između ostalog, istraživao optužbe o nezakonitim isplatama iz fondova Evropske unije putem poreske prevare, u koju su bili umešani slovački i italijanski državljani povezani s organizovanom kalabrijskom mafijom "Ndrangeta". Za prevaru su optužena i dva slovačka zvaničnika iz kabineta premijera Fica.

Kao opozicionar se tokom pandemije koronavirusa suprotstavio obaveznoj vakcinaciji i potpunom zatvaranju zemlje, a na vlast se po treći put vratio nakon izbora u oktobru 2023. godine.

U kampanji je obećao da će okončati vojnu pomoć Ukrajincima u ratu sa Rusijom, iako je u više navrata negirao da je proruski nastrojen, već da samo smatra kako "Slovačka ima veće probleme od rata u Ukrajini".

Takođe je nagovestio da će se odupreti sankcijama koje je Zapad uveo Rusiji, zbog čega ga porede sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, koga, kako je sam istakao, simpatiše.

"Orbana vidim kao jednog od političara koji se ne plaši da otvoreno brani interese naroda", rekao je Fico za Rojters.

Tokom trećeg mandata, parlament Slovačke je izglasao izmene zakona kojima se ukida kancelarija specijalnog tužioca za visoku korupciju, umanjuju kazne za finansijske ločine i umanjuje zastarivanje zločina silovanja.

Vlada je u aprilu odobrila predlog da se ugasi javni servis i da se zameni novim telom, što će Ficu, prema opozicionim kritičarima, dati potpunu kontrolu nad javnom televizijom i radijom.

Fico je rođen 15. septembra 1964. u radničkoj porodici u Topoljčanima. Oženjen je pravnicom i profesorkom Svetlanom, s kojom ima sina.