Da li je Bukurešt pošao stopama Varšave – stiže li južnokorejsko naoružanje u Rumuniju

Ranije ove nedelje u zvaničnoj četvorodnevnoj poseti Republici Koreji boravio je rumunski predsednik Klaus Johanis, koji je u prestonici Seulu sa svojim domaćinom Jun Suk Jolom obavio razgovore o uvozu južnokorejskog naoružanja i nuklearne tehnologije.

U Seulu je boravio i rumunski ministar odbrane Angen Tilvar, koji je sa svojim južnokorejskim kolegom Šin Von Šikom potpisao sporazum o saradnji u oblasti stručnog usavršavanja, obuke i vojne medicine.

Istovremeno, kabinet južnokorejskog predsednika izdao je škrto saopštenje po kojem su lideri dve zemlje razgovarali i o zajedničkoj proizvodnji naoružanja i deljenju tehnologija.

Ako je suditi na osnovu slučaja Poljske, najkrupnije mušterije južnokorejske vojne industrije na Starom kontinentu, to verovatno podrazumeva prodaju licenci za proizvodnju južnokorejskog oružja Rumuniji, čemu će prethoditi i kupovina određene količine istih sredstava napravljenih u fabrikama na Korejskom poluostrvu.

Nastavak nedavno započete vojne saradnje

Praktično, reč je o nastavku pregovora o nabavci južnokorejskog naoružanja, jer je Rumunija krajem prošle godine kupila protivvazdušne ručne bacače raketa "šingung" (korejski "novi luk"), koje proizvodi kompanija "LIG Nex1" i koji su namenjeni za obaranje niskoletećih ciljeva poput helikoptera i bespilotnih letelica.

Interesantno je da su u razvoju tog lako prenosivog oružja dometa oko sedam kilometara, koje se može ispaljivati sa ramena ili postolja, važnu ulogu odigrali ruska "igla-s" i znanje konstruktora iz Sankt Petersburga, pošto je u drugoj polovini 2003. godine vlada u Moskvi, u cilju isplate zaostalih dugova, Seulu isporučila kontingent tog oruđa i sklopila ugovore o transferu tehnologije.

To je korejskim inženjerima, koji su rad na "šingungu" počeli još sredinom devedesetih, omogućilo da reše tehničke probleme u vezi tragača rakete, sistem brzo dovrše i daju ga u masovnu proizvodnju – "novi luk" se našao u jedinicama južnokorejske vojske već 2005.

"LIG Nex1" je danas preduzeće sa zavidnim mogućnostima, koje pored raketa raznih dometa, proizvodi i radare, komunikaciona i sredstva za elektronsku borbu, ali i bespilotne letelice i mornaričke dronove.

Rumuni pošli stopama Poljaka?

Mada istočnoazijski mediji ovih dana ne pružaju detalje o tome šta Bukurešt konkretno dalje želi da od naoružanja nabavi od Seula, s obzirom na popularnost južnokorejskih samohodnih haubica "K-9 grom" i višecevnog bacača raketa "K-239", koji predstavlja jeftiniju varijantu američkog oruđa "HIMARS", među evropskim NATO članicama, razumno je pretpostaviti da i Rumunija želi da pođe stopama vlade u Varšavi, koja je nabavila ogromnu količinu tih moćnih sredstava za potrebe svoje armije.

I zaista, list Koreanski ekonomski dnevnik objavio je krajem februara vest da gigant domaće vojne industrije "Hanva" pregovara sa rumunskim zvaničnicima o prodaji 54 svoje haubice "K-9" za iznos od oko 750 miliona dolara.

Južnokorejski mediji ranije su spekulisali i o tome da je na pregovaračkom stolu i moguća prodaja borbenih oklopnih vozila istog proizvođača Bukureštu.

Južnokorejsko oružje je sve više na ceni i zbog svog kvaliteta (odličnih elektronskih i mašinskih komponenti i pouzdanosti), i zbog činjenice da američka vojna industrija ne može da odgovori potrebama evropskih članica NATO-a, naročito ne u kontekstu sukoba u Ukrajini, koji je doveo do brzog pražnjenja vojnih skladišta zemalja Alijanse.

Južnokorejski reaktori za Rumuniju?

Članstvo u NATO-u ima svoju ljudsku i ekonomsku cenu. Ljudska se očituje u plaćanju jedne vrste danka u krvi, odnosno, slanju vojnika na ratišta u Aziji, Africi, a sada možda i u Ukrajini, dok se ekonomska, osim u kupovini skupog zapadnog i sada, čini se, sve više korejskog oružja, sastoji i u svesnom samopovređivanju u formi odricanja od jeftine ruske i kineske opreme u raznim granama civilne industrije.

To se posebno vidi na primeru nuklearne tehnologije. Naime, sadašnja konzervativna vlada Republike Koreje, kao verni poklonik spoljne politike SAD, zajašila je ekonomski talas jačanja međusobne ekonomske saradnje država članica kolektivnog Zapada, koje žele da umanje trgovinsku razmenu i tehnološku saradnju sa Kinom i Rusijom, te sada uživa plodove vojnopolitičkog saveza sa Vašingtonom tako što osvaja istočnoevropsko tržište za nuklearne tehnologije.

Rumunski predsednik Johanis je sa svojim domaćinom u Seulu razgovarao i o mogućnosti da njegova zemlja kupi i cele klasične ili manje, modularne nuklearne reaktore.

S tim u vezi treba pomenuti da je državna korporacija "Koreja hidro i nuklearna energija", kao član konzorcijuma koji čine i još po jedno italijansko i kanadsko preduzeće, učestvovala u sklapanju ugovora vrednog 1,87 milijardi dolara za modernizaciju i remont reaktora u rumunskoj nuklearnoj centrali "Černa voda".

Konkretno, njen posao je da do 2027. godine za 213 miliona dolara (195 miliona evra) izgradi postrojenje za uklanjanje radioaktivnog izotopa vodonika tricijuma.

Inače, kada je u pitanju Istočna Evropa, Južna Koreja je svoje usluge u oblasti nuklearne tehnologije ponudila i Poljskoj i Češkoj.

U sličan pohod sedam ili osam godina ranije uključio se još jedan dalekoistočni vojnopolitički saveznik SAD – Japan, koji je državama poput Bugarske, Poljske i Litvanije, ponudio svoju nuklearnu tehnologiju za vreme vlade bivšeg dugogodišnjeg premijera pokojnog Šinzo Abea.

Kada je u pitanju međusobna politička saradnja, lideri dve zemlje Johanis i Jun su u Seulu izrazili svoju posvećenost "međunarodnom poretku zasnovanom pravilima", koji se u susednoj Kini doživljava kao sinonim za uređenje u kojem silom dominiraju SAD i Zapad, i načelno se dogovorili da će Rumunija poslužiti kao odskočna daska za prebacivanje južnokorejske mehanizacije i radnika koji će učestvovati u posleratnoj obnovi Ukrajine.

Rumunija i Republika Koreja imaju sporazum o strateškoj saradnji i njihova međusobna ekonomska razmena u 2023. godini je iznosila jednu i po milijardu dolara.