Libija, zaboravljena zemlja beskrajne krize

Svega dan pošto je prestao pustinjski vetar, koji je Libiju obojio u narandžasto, ova zemlja je ostala bez još jednog međunarodnog administratora, pošto je i Abduaje Batili napustio mesto šefa misije UN, razočaran nedostatkom želje lokalnih lidera da, nekako, pronađu put ka izborima.

Ovom ostavkom, Batili je postao četvrti specijalni izaslanik UN koji je glavom bez obzira pobegao iz Libije, doboko podeljene rivalskim vladama u Tripoliju i Bengaziju, koje su, u međuvremenu, uspele da pronađu više ili manje moćne strane sponzore.

Pre njega, iz Libije su utekli Jan Kubiš, Stefani Vilijems i Hasan Salame, koji su, poput Batilija, u Tripoli dolazili očekujući da će 13 godina posle građanskog rata uspeti da ujedine zemlju i postave osnove bilo kakve demokratije.

"Tvrdoglavi otpor, nerazumna očekivanja i ravnodušnost lokalnih lidera za interese lokalnog stanovništva", spisak su razloga zbog kojih je Batili odlučio da napusti Tripoli, tačno 18 meseci pošto je Savet bezbednosti UN, posle silnih natezanja i pretnji vetom sa više strana, uspeo da izabere šefa misije u Libiji.

Bežanija iz Libije

Batli je u Libiju stigao pošto njegov prethodnik Jan Kubiš nije uspeo da organizuje predsedničke izbore, koje je međunarodna zajednica zamislila kao ključni korak ka uspostavljanju demokratije i ukidanju dve rivalske vlade u Tripoliju i Bengaziju.

Za razliku od UN, Libijci su od samog početka ovog utopijskog projekta bili prilično skeptični mogu li slobodni i pošteni izbori uopšte biti održani u državi kojom dominiraju lokalne, mahom naoružane, frakcije, korupcija i otvorena neprijateljstva.

Gotovo istovremeno sa ostavkom šefa misije UN, službenik UNSMIL-a priveden je pred sud u Kanadi pod optužbom da je pokušavao da jednoj od rivalskih frakcija u Libiji proda kineske bespilotne letelice i organizuje šverc "miliona barela nafte" ka Dalekom istoku.

Kanađanin Fati Ben Ahmed Hajek optužen je da je pokušao da proda bespilotne letelice koje mogu da nose projektile, kao i da je posredovao u pokušaju da se Kinezima prodaju milioni barela libijske nafte.

Šverc dronova, nafte...

Sud u Montrealu, međutim, nije objavio kojoj je od libijskih milicija Hajek pokušavao da proda dronove, ali je država suštinski podeljena na snege u Tripoliju koje kontroliše međunarodno priznata, ali privremena vlada Abdulhamida Dbeibe i vojsku samozvanog "feldmaršala" Kalife Haftara.

Dbeiba u sukobima sa rivalima ima ogromnu pomoć Turske, dok Haftar već godinama dobija oružje i opremu od Rusije. U složenu matematiku odnosa različitih frakcija u Libiji, redovno, mešaju se Francuska, Egipat, Katar, Italija, SAD i odnedavno i Kina.

Libijom, skoro svakodnevno, defiluju konvoji vojnih vozila, koji mašući različitim zastavama pokušavaju da uteraju u narod poštovanje prema vlasti Dbeibe, Haftara, ali i drugih pretendenata na liderske položaje, poput Gadafijevog sina Sejfa el Islama, bivšeg ministra unutrašnjih poslova Fathija Bašage, ili komandanata lokalnih milicija.

Dbaiba je, uz "feldmaršala" Haftara i Sejfa el Islama, bio na listi predsedničkih kandidata na izborima koji je trebalo da budu održani krajem 2021. godine, ali je njihove želje Vašington ocenio "suštinski neprihvatljivim", što zbog poternica koje su raspisali različiti sudovi, što zbog drugih grehova, poput korupcije.

Jednako je neuspešan bio i pokušaj da se, uz silni međunarodni pritisak, organizuje definisanje novog ustava, posebno zbog orgomnog pritiska kojem su izloženi članovi tela koje se uhvatilo ovog posla.

Ustav ili otmica

Jedan od članova ustavotvorne skupštine, Abduaje Bahtili otet je u petak iz svoje kuće, iz koje su ga uniformisani i maskirani pripadnici neke od milicija odveli u nepoznatom pravcu.

Osim milicija, Libijom krstare i kolone američkih i ruskih vojnih vozila.

Izostanak volje za političkim rešenjem krize Libiju je pretvorio u poligon za isporobavanje novog oružja i natezanje velikih sila. Otkazivanjem izbora, praktično, okončan je i mandat Abdulhamida Dbeibe, ali je on odbio da preda vlast kabinetu koji je, u međuvremenu, na istoku formirao njegov glavni politički rival - Fathi Bašaga.

Lideri obe strane smatraju da je održavanje statusa kvo bolje rešenje od uspostavljanja novog sistema vlasti, koji ličnosti poput Dbebibe, Haftara ili Bašage ne bi mogli da kontrolišu.

Za sada, politički, ali povremeno i oružani sukobi rivalskih grupa doveli su dobar deo stanovništva Libije do ivice siromaštva pošto cene namirnica neprestano rastu.

Nesposobnost samozvanih lidera da obavljaju funkcije koje su zaposle pokazala se tokom nedavnih poplava koje je izazvalo pucanje brana u Derni, kada se pokazalo da o funkcijama koje je nekada obavljala država, sada ne brine ama baš niko.