Protesti u Nemačkoj – između sindikalne borbe i političke instrumentalizacije

Za razliku od poljoprivrednika koji su u ponedeljak blokirali nemačke autoputeve i važna putna čvorišta na nekoliko sati, potom nastavivši nedelju protesta više kroz organizovanje lokalnih protesta a manje blokadama puteva, mašinovođe su u potpunosti obustavili saobraćaj čime je Nemačka kao "logističko srce Evrope“ zaustavljena sve do petka uveče, što će poremetiti dopremanje robe i sirovina unutar Nemačke ali i širom Evrope.

Osim nemačkih kompanija, posledice ovog štrajka će najviše osetiti firme iz susednih zemalja, jer čak 60 odsto od ukupnog teretnog saobraćaja Nemačkih železnica je zapravo transport robe i sirovina širom Evrope.

Kroz Nemačku prolaze šest od ukupno jedanaest evropskih železničkih koridora za transport roba tako da se očekuju zastoji u lukama ali i isporukama, pre svega, metalnoj, hemijskoj i automobilskoj industriji, kao i dopremanje uglja termoelektranama.

Mašinovođe traže veće plate

Sindikat mašinovođa traži od Nemačkih železnica da radnu nedelju mašinovođama smanji sa 38 na 35 sati bez smanjenja plate, potom da im se mesečna plata poveća za 555 evra, kao i da dobiju jednokratnu pomoć za prevazilaženje posledica inflacije i to u iznosu od 3.000 evra.

Nemačke železnice su odbile da im smanje radnu nedelju, dok su pritom mašinovođama ponudile postepeno povećanje od 11 odsto u naredna 32 meseca, kao i isplatu jednokratne pomoći.

Šef GDL Klaus Vezelski je saopštio da su pregovori propali i da je to razlog njihovog štrajka, koji su Nemačke železnice neuspešno pokušale da spreče tražeći od Upravnog suda da ovu obustavu rada proglasi nelegalnom.

Iako predstavnici sindikata i Nemačkih železnica zvanično nisu pregovarali minulih nedelja, u Nemačkoj se očekuje da do nastavka pregovora i eventualnog dogovora dođe nakon trodnevnog štrajka u kojem su mašinovođe "pokazale mišiće“ svojim poslodavcima.

Poljoprivrednici ne odustaju

Slična su očekivanja i od protesta poljoprivrednika, koji su planirani da se završe u u ponedeljak 15. januara još jednim velikim demonstracijama u Berlinu.

Za razliku od prošlog ponedeljka kada su poljoprivrednici izazvali veliki haos u saobraćaju širom zemlje, blokirajući pristupne puteve autoputevima ali i gradska jezgra sporim konvojima traktora, danas i narednih dana se očekuju lokalni protesti bez dugih blokada saobraćajnica.

Povod za nezadovoljstvo poljoprivrednika je bio plan nemačke vlade da, kako je eufemistično rečeno, sprovede mere štednje tako što će poljoprivrednicima odmah ukinuti subvencije za kupovinu dizel goriva i novih pojoprivrednih mašina.

Ove "mere štednje“ su zapravo pokušaji tročlane vladajuće koalcije da zakrpe rupu u budžetu za ovu godinu, koja je nastala odlukom Saveznog ustavnog suda da je neustavno to što je nemačka vlada 70 milijardi evra iz fonda za ekstremne situacije preusmerila za klimatske projekte i projekte tranzicije na zelenu energiju.

U nastojanju da se rupa u budžetu popuni tako da ne ispaštaju projekti zelene tranzicije vlada je predložila ukidanje subvencija poljoprivrednicima, koje inače postoje još od 1951. godine, ali i uvođenje taksi za vazdušni saobraćaj što će sredinom ove godine čak za petinu povećati cene avionskih karata na letovima u Nemačkoj.

Žučan protest poljoprivrednika naterao je vladu da delimično odustane od incijalnog predloga pa je sada predložila da samo ostane postpeno ukidanje subvencija na gorivo tako što će ove godine stopa olakšica biti smanjena za 40 odsto, a u 2025. i 2026. za dodatnih 30 procenata.

Poljoprivrednicima je to, pak, neprihvatljivo i ne odustaju od bunta. Oni su dosad dobijali subvenciju za dizel od 21,48 centi po litru, što bi trebalo da izgube u potpunosti 2027. godine što bi gazdinstvima prosečne veličine, prema računici saveznog ministarstva poljoprivrede, bio dodatni izdatak od oko 1.000 evra za dizel.

Politizacija protesta

Vlada i pojedini mediji ističu da su porodična gazdinstva protekle godine ostvarila u proseku promet od 115.400 evra, što je povećanje od 45 odsto u odnosu na lane. S druge strane, predstavnici Udruženja poljoprivrednika ističu da se očekuje da će im prihodi u budućnosti pasti, te da to koliko je u Nemačkoj poljoprivreda (ne)atraktivan posao svedoči i to što se broj poljoprivrednih gazdinstava i preduzeća već decenijama neumitno smanjuje.

Protesti su, međutim, postali i teren političke borbe opozicije i vlasti i pokušaja političke instrumentalizacije poljoprivrednika s obe strane.

Konkretno, pojedini predstavnici vladajućih stranaka i vlade optužili su poljoprivrednike da vode političku borbu i da među njima ima ekstremnih desničara.

I Savezna kriminalistička policija je saopštila da je zabrinuta da bi ekstremisti mogli da se umešaju u proteste, naročito posle prošlonedeljnog incidenta kada je grupa besnih poljoprivrednika pokušala da upadne na feribot u luci na Severnom moru na kojem se nalazio vicekancelar i ministar privrede Robert Habek.

S druge strane, i parlamentarne i vanparlamentarne opozicione stranke nastoje da iskoriste nezadovoljstvo poljoprivrednika i da se pokažu kao njihovi prijatelji. Pa je tako desničarska Alternativa za Nemačku (AfD), za čije ogranke u pojedinim pokrajinama se može reći i da su radikalno desničarske, pozvala na generalni štrajk protiv "rušitelja blagostanja“ u saveznoj vladi.

U tome su im se pridružile i desničarska inicijativa "Jedan procenat“ kao i desničarsko ekstremistička mala partija "Treći put“, a predstavnici AfD-a su na protestima poljoprivrednika viđeni sa plakatima na kojima traže nove izbore.

Udruženje poljoprivrednika se od toga izričito ogradilo, istakavši da "desničarskim ekstremističkim grupama, teoretičarima zavere i drugim radikalima ovde nije mesto“.

"Mi smo demokrate i ako se dešavaju političke promene, onda se one dešavaju glasanjem u glasačkim kabinama“, rekao je za nedeljno izdanje Bilda predsednik Udruženja poljoprivrednika Joahim Rukvid, odbijajući svaku insinuaciju da su protesti politički orijentisani.