Posada spasla svih 367 putnika japanskog aviona u plamenu – šta su u "Japan erlajnsu" naučili iz najveće nesreće 1985. godine

Skoro stotinu japanskih vatrogasaca na aerodromu "Haneda" u Tokiju, jednom od dva međunarodna koja opslužuju japansku prestonicu, više od šest sati gasilo je požar na putničkom avionu "Japan erlajnsa". Letelica se zapalila u sudaru sa malim avionom Obalske straže pri sletanju na pistu.

S druge strane, svega 12 članova posade su, primenivši strogo pravilo evakuacije za minut i po, spasli 367 putnika iz zapaljenog aviona i sklonili ih na sigurno, pri čemu je 17 ljudi zadobilo manje povrede, a pet osoba zadržano na bolničkom lečenju. Od trenutka sletanja, u 17.45 do trenutka kada se i poslednji član posade sklonio na sigurno (18.04) prošlo je manje od 20 minuta.  

Ukupno 379 ljudi (putnika i posade) preživeli su stravičan požar. 

Stručnjaci smatraju da je uspešna evakuacija rezultat robusne prirode modernih aviona, višedecenijske obuke pilota za upravljanje u vanrednim situacijama, ali i pravila da svi putnici moraju biti evakuisani u roku od minut i po.

Sve navedeno se posebno rigorozno shvata unutar kompanije "Japan erlajns".

Čudo sa Hanede

Dok su putnici panično gledali u plamen koji se širio iznad prozora i dim koji je ispunjavao kabinu, stjuardese i stjuarti su staloženo – korak po korak – sprovodili strogu i detaljnu bezbednosnu proceduru.

Japanski i međunarodni stručnjaci za vazduhoplovstvo još utvrđuju ko je odgovoran za propust koji je doveo do sudara dva aviona, ali svet i Japan nemaju sumnje da su apsolutni heroji "čuda sa Hanede" članovi posade "erbasovog" aviona "Japan erlajnsa" i putnici, zbog svoje profesionalnosti i smirenosti.

Piloti su bezbedno zaustavili avion u plamenu, članovi posade su mirno izdavali uputstva za evakuaciju preko megafona, dok su putnici, iako u strahu, sedeli na svojim sedištima i čekali dozvolu za izlazak iz letelice, ostavljajući ručni prtljag u plamenu.

Stradalo je pet članova posade Obalske straže u avionu koji je trebalo da prenese pomoć u područje zahvaćeno zemljotresom.

Od konfuzije do užasa

Kada se avion zapalio prilikom sletanja na pistu aerodroma u Tokiju, deo putnika nije bio svestan opasnosti.

"U početku sam se malo smejao kada sam video varnice i mali plamen koji izlaze iz motora", rekao je 28-godišnji Kubasa Savada za Japan tajms.

Međutim, ubrzo je zavladala zbunjenost među putnicima, koja se ekspresno pretvorila u paniku i užas kada je postalo vidljivo da motori aviona gore.

"Tada sam pomislio da je zaista opasno i da ću umreti", istakao je Savada.

Posada, smirenost i ručni prtljag

Video snimci na društvenim mrežama prikazuju stjuardese koje gestikuliraju putnicima ispred sedišta u zadimljenom prostoru i zahvaljuju im na saradnji, dok se kroz prozore vidi vatra, a u pozadini čuju jecaji putnice koja moli da je što pre izvedu napolje.

Vatrogasci još nisu ni stigli do aviona, a evakuacioni vazdušni tobogani već su postavnjeni na izlazima.

To je bio prvi znak da je skoro 400 ljudi, uključujući i nekolicinu dece, spremno da se spusti na sigurno.

S druge strane, niko od putnika nije zastao da uzme ručni prtljag iz ormarića iznad glave, i tako ometao put ka izlazu.

Dva sata ranije, pre nego što je avion uzleteo sa aerodroma "Čitose" na Hokaidu, putnicima je upravo prikazan video materijal o bezbednosnim procedurama kompanije "Japan erlajns" u kome se napominje da u slučaju nužde putnici ne blokiraju evakuacionu rutu uzimanjem ručnog prtljaga.

Stručnjaci za vazduhoplovstvo kažu da je neverovatna smirenost posade, u kombinaciji s visokim nivoom saradnje među putnicima, sprečila da duboko uznemirujuće iskustvo postane velika katastrofa.

Britanski inženjer bezbednosti u vazduhoplovstvu Pol Hejz u izjavi za Gardijan je istakao da je posada odradila odličan posao.

"Pravo je čudo kako su svi uspeli da se evakuišu", rekao je Hejz.

Saglasan je i Džon Koks, pilot i osnivač konsultantske kuće za bezbednost u vazduhoplovstvu sa sedištem u Sjedinjenim Državama, koji je istakao da je ključ u "dobroj obuci posade" i "činjenici da putnici nisu gubili vreme na preuzimanje ručnog prtljaga".

Stiven Erlih, predsednik dobrotvorne organizacije koja se bavi pravima članova avionskih posada, kaže za Si-En-En da putnici moraju da veruju kabinskoj posadi.

"Oni su obučeni da vas evakuišu u roku od 90 sekundi. S moje tačke gledišta, putnici treba da se pridržavaju brifinga o bezbednosti tokom leta i da upamte da posade nisu konobari i posluga koja treba da donese hranu i piće, nego obučeni profesionalci koji spasavaju živote", naglasio je Erlih.

Nesreća kao podsetnik

Kompanija "Japan erlajns" zahteva rigoroznu proceduru bezbednosti tokom evakuacije.

Praksa je ukorenjena u boljem dizajnu aviona i strožim standardima u samoj avionskoj industriji, ali i zbog udela kompanije u najsmrtonosnijoj nesreći u kojoj je učestvovao samo jedan avion u istoriji vazduhoplovstva.

Dana 12. avgusta 1985. godine, "Boing 747" (džambo džet) ovog avio-prevoznika, sa 524 osobe u avionu, srušio se na planinu tokom leta od Tokija do Osake, a poginulo je 520 ljudi.

Iako je uzrok nesreće greška popravke konstrukcije letelice koju su načinili inženjeri kompanije Boing, ova tragedija je ostavila posledice na rad "Japan erlajnsa", koji od tada insistira na strogim bezbednosnim procedurama.

Direktor transportnih sistema na Univerzitetu "Kranfild" u Velikoj Britaniji Grejam Brajtvajt kaže da je efekat nesreće iz 1985. ostavio dubog trag u radu kompanije, pa ga reakcija u nesreći iz 2024. godine ne iznenađuje.

"U kulturi kao što je japanska, oni su preuzeli  odgovornost kao grupa i želeli su da budu sigurni da se ništa slično više nikada ne ponovi. Znajući koliko su truda uložili u bezbednost i obuku posade, ovo što su uradili nije neočekivano", rekao je Brajtvajt u izjavi za Bi-Bi-Si.

U samom sedištu kompanije, 2005. godine postavljena je olupina trupa aviona kao podsetnik šta se desilo i poziv da svi zaposleni imaju svest o značaju bezbednosti putnika i članova posade.

Kako su tada naveli u kompaniji, piše Si-En-En, shvativši da se mlađi članovi kompanije ne sećaju nesreće, stvoren je prostor koji bi trebalo stalno da podseća na tragediju.

"Stav je bio da postoje ljudi koji su se pridružili našem poslu, a koji ne znaju kako je kada pođe po zlu. Njihov stav bio je da svi moraju da shvate koliko truda se ulaže u bezbednost", zaključio je Brajtvajt.

Četiri decenije kasnije, portal "Airlanerating.com" japansku avio-kompaniju redovno rangira kao najbezbedniju na svetu. Glavni i odgovorni urednik portala Džefri Tomas za Si-En-En kaže da je "Japan erlajns" garant bezbednosti.

"Oni su na našem portalu najbolje ocenjeni avioprevoznik sa sedam zvezdica, koji je prošao sve moguće glavne provere bezbednosti. Takođe, sam Japan ima najbolje ocenjenu bezbednosnu proceduru u čitavom svetu", izjavio je Tomas.

Dosije nesreća piše bezbednosna pravila

Kao što zaposleni u "Japan erlajnsu" dobro znaju, bezbednosne procedure modernog vazduhoplovstva zapisane su uz pomoć dosijea avionskih nesreća.

Nesreće postaju lekcije koje se potom izučavaju unutar industrije i tako izmenjene postaju pravila u modernoj praksi civilnog vazduhoplovstva.

Piloti sa kojima je Si-En-En razgovarao često kao primer navode nesreću Aeroflota iz 2019. godine,kada se avion kompanije zapalio pri sletanju na aerodrom u Moskvi. Tada je poginula 41, od ukupno 73 osobe na letu.

Jedan od primera je, kako navode, i let iz 1980. u Saudijskoj Arabiji, kada je više od 300 ljudi preminulo u avionu zbog gušenja od dima.

Piloti su tada prizemljili letelicu na aerodrom u Rijadu, ali nisu uspeli da narede evakuaciju, što je bio podsticaj da se i kabinskoj posadi ubuduće da ovlašćenje da narede evakuaciju.

Još jedna nesreća koja je imala veliki uticaj na bezbednosne procedure za evakuaciju putnika bila je i katastrofa na aerodromu u Mančesteru 1985.

Avion nije uspeo da poleti i ubrzo se zapalio. Došlo je do zastoja na opterećenoj pisti mančesterskog aerodroma, a 55 ljudi je poginulo zbog gušenja od dima.

Britanski inženjer Grejam Brajtvajt ističe da su nakon nesreće iz 1985. uvedene brojne bezbednosne procedure.

"Obezbeđeno je više izlaza. Uvedene su lampice duž prolaza pored sedišta. Kabinsko osoblje je dobilo zaduženje da proceni da li putnik koji sedi pored izlaza iznad krila aviona može da ga otvori. Zatim, mnogo jasniji znakovi za izlaz. Pa i materijali od kojih se prave kabine", naveo je Brajtvajt.

Pravila i interna praksa

Međunarodni minimalni bezbednosni standardi koje je postavila Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva Ujedinjenih nacija nalažu da kabinsko osoblje praktikuje simulacije hitnih evakuacija svake godine.

Proizvođači aviona takođe moraju dokazati da svaki novi avion može biti potpuno evakuisan za 90 sekundi.

Povrh toga, pojedinačne avio-kompanije mogu imati dodatne zahteve i procedure, kao što je slučaj kod "Japan erlajnsa", ili "Britiš ervejza" nakon nesreća iz 1985. godine.

"Sigurno je da letimo u najbezbednijim uslovima u istoriji avioindustrije", zaključio je Brajtvajt.