Projektili i suša, stotine brodova zarobljeno ispred Panamskog kanala i u Crvenom moru

Trgovački brodovi, čiji su vlasnici posle serije incidenata, odlučili da nadalje izbegavaju Crveno more, od Azije do Evrope ploviće oko Rta dobre nade, ili oko 6.000 nautičkih milja više nego pre početka rata u Pojasu Gaze.

Dvadesetak uspešnih i skoro 80 jalovih napada jemenskih Huta na trgovačke brodove oko tesnaca Bab el Mandeb nateralo je naftaše iz "Britiš petroleuma" i gigante poput "Em-Es-Sija", "Evergrina", "Hapag Lojda" i "Maerska" da obustave plovidbu Crvenim morem, što je dramatično uticalo na brzinu i cenu transporta. "IKEA" je obavestila kupce da će, zbog komplikacija, transport trajati mnogo duže, dok je francuski "Danone" odluči da proizvode put Azije šalje oko Roga Afrike.

U ovom trenutku, najmanje 180 velikih brodova za transport kontejnera je preusmereno na put oko Rta dobre nade, ili u vodama van dometa jemenskih projektila i čeka dalje instrukcije.

Ovakvi potezi velikih kompanija, smatraju analitičari, ne predstavljaju samo reakciju na trenutno stanje, već strateške planove koji će važiti i tokom naredne godine.

Pretnje, kontrapretnje i skok cena transporta

Odmah zatim, cena prekookeanskog transporta kontejnerima se učetvorostručila i dostigla 10.000 dolara. Svega nekoliko sedmica ranije, prevoz je po kontejneru koštao 2.500 dolara.

Izrael, čiji se gubici od komplikovanja plovidbe Crvenim morem mere u milijardama dolara, upozorio je Amerikance da "zauzdaju" Hute ili će Tel Aviv biti prinuđen na seriju vazdušnih udara protiv te jemenske organizacije.

Vašington je, u pokušaju da spreči širenje sukoba na čitav Bliski istok, okupio koalicionu flotu uz učešće 20 država čiji će ratni brodovi, od sada, sprečavati raketne napade sa teritorije Jemena.

Odbrambeni kišobran će činiti tri američka razarača, britanski raketni razarač "Dajamond", brodovi iz Bahreina, Kanade, Italije, Holandije, Španije i Sejšela, kao i australijski mornari. Francuska raketna fregata "Langdok" će nominalno biti deo ove operacije, ali će ostati pod francuskom komandom.

Uz razarače i korvete koji plove Crvenim morem, Amerikanci su u Adenski zaliv poslali i nosač aviona "Dvajt Ajzenhauer", dok se drugi nosač aviona "Džerald Ford" nalazi u Mediteranu. Za svaki slučaj, u Južnom kineskom moru spreman i je treći američki nosač aviona "Karl Vinson".

"Sve zemlje duž obala Crvenog mora imaju obavezu da deluju protiv američke agresije koja ugrožava međunarodnu plovidbu", rekao je lider Huta, El Sajed Abdul Malik Badr el Din Huti.

Zadatak ovih brodova, za sada, ograničen je na presretanje projektila koje Huti ispaljuju ka trgovačkim brodovima, što će biti prilično složena operacija za broj plovila koji su ima sada na raspolaganju. Takođe, skeptici su pod znak pitanja stavili i smislenost ispaljivanja više miliona dolara vrednih raketa-presretača na dronove čija cena ne prelazi 2.000 dolara.

Ovako definisana misija zaštitnih pomorskih snaga u Crvenom moru tumači se strahovanjem da bi kakva agresivnija akcija, poput napada na baze iz kojih Huti lansiraju projektile i bespilotne letelice, mogla navesti ovu grupu da ugrozi naftna polja u Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ili, čak uvede Iran u otvoreni sukob sa Izraelom.

"U ovom regionu su prisutne mnoge zemlje, ali ovaj region je naš i mi dominiramo", rekao je iranski ministar odbrane, Mohamad Reza Ashtiani.

Iransku dominaciju, kako navode američki obaveštajci, za sada garantuje špijunski brod "Behšad", koji projektile koje ispaljuju Huti usmerava ka brodovima koji se povezuju sa Izraelom. Pored "Behšada" je prošao i "Galaksi lider", kojeg su Huti 19. novembra oteli i odveli put luke Hodeida u incidentu koji je pokrenuo veliku krizu u Crvenom moru.

Osim špijunskog broda, Iran navodno dotura Hutima i informacije koje prikuplja satelit "Nur" lansiran pre skoro četiri godine.

Umesto raketa, suša - gužva pred Panamskim kanalom

I na drugom kraju sveta, u Panamskom kanalu pomorski saobraćaj je dramatično usporena, ali iz sasvim drugih razloga. Zbog suše, kapacitet ovog kanala je sa 36, smanjen na 22 broda dnevno.

Do februara, Panamskim kanalom će moći da prođe svega 16 brodova dnevno, dok će ostali biti preusmereni na 13.000 kilometara duži put oko Ognjene zemlje.

Prošle godine, Panamskim kanalom prošlo je 14.000 brodova koji se robu iz Azije prevozili do istočne obale Sjedinjenih Američkih Država, ili dalje ka Evropi.

Ali, budućnost saobraćaja je pod velikim znakom pitanja, jer brodovi plove uskim kanalom 26 metara iznaad nivoa mora, koji se puni vodom iz jezera Gatun i obližnjeg rezervoara. Voda se zatim ispušta u more.

Iz ova dva izvora, vodom se snabdeva i 4,3 miliona stanovnika Paname, pa je izostanak kiša i smanjen nivo u jezeru i rezervoaru naterao vlasti ove dve države da balansiraju između potreba stanovništva i međunarodnih obaveza. Dodatne probleme izazvala je i odluka panamskih vlasti da po ceni od četiri miliona dolara dozvole "preskakanje reda" za ulazak u kanal.

Zbog toga, izvestan broj trgovačkih lanaca na istočnoj obali SAD obavestio je kupce da njihovi božićni pokloni, najverovatnije, ove godine neće stići na vreme.

Situacija u Panamskom kanalu se, sigurno, neće popraviti u nekoliko narednih meseci, pošto će vodostaj na jezeru Gatun u martu i aprilu, kako se očekuje, biti na najnižem nivou u istoriji zbog čega će biti dodatno smanjen saobraćaj ovim kanalom.

Kada je izgrađen 1914. godine, smatran je simbolom pobede čoveka nad prirodom. Više pod veka kasnije, rast nivoa mora i temperatura preti da u potpunosti poništi ovaj opis.

Nedostatak vode u Panamskom kanalu i strah od projektila u Crvenom moru prete da pomorski saobraćaj preusmere na puteve koje su, pre mnogo vekova, otkrili Fernando Magelan i Vasko de Gama. Ili kako je to opisao ovaj prvi - "More je užasno i strašne su oluje, ali te prepreke nikada nisu bile dovoljan razlog za ostanak na obali".