Hladan tuš za Južnu Koreju – EKSPO otišao u Rijad, predsednik se po prvi put izvinio naciji

Vlada i mediji u Seulu ponašali su se proteklih meseci kao da je održavanje tok velikog svetskog događaja (EKSPO) u južnokorejskom lučkom gradu Busanu gotova stvar, ali su na glasanju Međunarodnog biroa za izložbe (BIE) doživeli hladan tuš jer je direktni protivnik Rijad dobio četiri puta više glasova.

Taj neuspeh postao je povod za opštu kritiku konzervativne vlade predsednika Juna, naročito njegove spoljne politike.

Krajem prošlog meseca članovi Međunarodnog biroa za izložbe (BIE) odlučili su da organizaciju Svetske izložbe 2030. godine dodele glavnom gradu Saudijske Arabije Rijadu.

Čak 119 njihovih glasova otišlo je u šešir za arapsku prestonicu, dok je Busan, drugi najveći urbani centar u Južnoj Koreji dobio samo 29.

To samo po sebi možda ne bi bilo problematično da mediji u dalekoistočnoj zemlji, nakon nekoliko meseci ocena da će lučki industrijski centar na jugu njihove zemlje izgubiti tesno, nisu započeli s trijumfalnom retorikom u kojoj je pobeda Busana opisivana kao izvesna.

Predsednik Jun Suk Jol izašao je pred novinare i odgovornost preuzeo na sebe, rekavši da je do poraza došlo zbog njegovih ličnih mana i izvinivši se naciji.

To je prvi put, primećuju južnokorejski novinari, da je Jol, koji je na čelo države došao u maju 2022, izvinio ili preuzeo odgovornost za bilo šta.

Pogrešna spoljna politika iza debakla Busana?

Neuspeh kandidature Busana postao je povod za kritike protiv Junove vlade uopšte. Jer, tvrde njegovi protivnici, više od nerealnih očekivanja i samog neizbora Busana, boli arogantna samouverenost predsednika i njegovog režima.

Oni su se držali tako kao da će činjenica da je Republika Koreja snažna ekonomija koja poseduje najnovije tehnologije i država sa zavidnom mekom moći oličenom u svetski popularnim dečačkim bendovima, filmovima i serijama sama po sebi biti dovoljna da Busanu donese slavu i novac, a da glasačima nisu ponudili ništa konkretno u ekonomskom ili političkom smislu.

Treba, međutim, reći i da je vlada u Seulu uložila oko 400 miliona američkih dolara u promociju i da je predsednik Jun, po sopstvenim rečima, u susretu sa čak 96 lidera država pomenuo kandidaturu Busana.

No, tvrde kritičari, suština neuspeha je to da je Jun, kao zagriženi konzervativac, što podrazumeva veliki prezir prema komunističkoj Severnoj Koreji i preteranu naklonost carstvu kapitalizma SAD, u svojoj spoljnoj politici državu odlučno približio Zapadu i pri tom udaljio od svih drugih delova sveta.

Naime, po dolasku na vlast Jun je objavio nameru njegove vlade da se, u skladu sa zahtevima Vašingtona, uključi u šire tokove svetske politike i postane geopolitički akter na globalnoj sceni.

To je konkretno značilo najpre finaliziranje ogromnih ugovora za prodaju naoružanja Poljskoj, produbljivanje vojne saradnje sa SAD i Japanom, snabdevanje Ukrajine stotinama hiljada granata kalibra 155 mm (Diplomatski okršaji Rusije i Južne Koreje zbog mogućih isporuka oružja Ukrajini) i davanje izjava o tome kako je Tajvan svetsko političko pitanje, čime se aludira da to ostrvo nije kinesko unutrašnje pitanje (Južna Koreja zarad Vašingtona otvoreno protiv Kine).

Na taj način Jun je napustio uravnoteženu spoljnu politiku prethodne južnokorejske vlade koja se uzdržavala od mešanja u problem Tajvana i nastojala da ostvari i bolje odnose sa Rusijom.

Otvoreno i bezrezervno svrstavanje na stranu koalicije koju predvodi Vašington, smatraju kritičari iz opozicione Demokratske partije, doprinelo je spoljnopolitičkoj izolaciji zemlje, koja se mogla videti i u glasanju BIE, jer su se afričke zemlje, među kojima Peking ima veliki uticaj, listom izjasnile za Rijad, koji poslednjih godina sve više produbljuje ne samo ekonomske već i političke odnose sa Kinom.

Štaviše, južnokorejska vlada je sipala novac u panoe i reklame u javnom prevozu u zemljama Zapada, čiju je naklonost već imala, dok je zanemarila promociju u drugim delovima sveta.

Kritičari zato pozivaju Juna, da "poniženje" Busana iskoristi kao povod za korekciju spoljne politike zemlje.

Prazne reči i pop idoli ne donose velike događaje

Još jedna zamerka je da se vlada u svom nastojanju da Svetsku izložbu dovede u zemlju rukovodila strategijom "ne deliti ribu, već naučiti druge da pecaju", koja se praktično svela na ideološke floskule o klimatskim promenama i maglovita obećanja o budućim transferima tehnologija za obnovljive izvore energije i unapređenje kvaliteta hrane.

S druge strane, saudijska vlada je afričkim državama nudila desetine milijardi dolara investicija i pomoći za ekonomski razvoj, te restruktuiranje njihovog duga.

U odnosu na to, korišćenje idola korejskog popa, poput grupe BTS ili pevača PSY, poznatog po hitu Gangnam style, čini se kao potpuni promašaj. Kao posebno besplodan i nerealan reklamni napor se navodi činjenica da se supruga predsednika Juna uključila u kampanju uzevši na sebe da dizajnira odeću s promotivnim natpisima "Svetska izložba u Busanu".

Krah Busana bitan je jer će u Južnoj Koreji biti održani parlamentarni izbori.

Javno izvinjenje i samokritika u konfučijanskom maniru donekle su ublažili gnev glasača.

Međutim, jasno je da su mnogi političari i obični građani u Južnoj Koreji uznemireni činjenicom da je svojim agresivnim političkim i vojnim potezima u odnosu na Kinu i Rusiju, Junova vlada ugrozila ekonomsku razmenu s Pekingom i dala izgovor Moskvi da isporuči znanje i tehnologije Severnoj Koreji koje će unaprediti njenu vojnu moć (Hladni rat na Korejskom poluostrvu – stari akteri, novo oružje).

Neuspeh Busana podsetio je na to.

Sledeća Svetska izložba, koja traje šest meseci, biće održana 2025. godine u japanskom gradu Osaki, nakon čega sledi tzv. Specijalna izložba u Beogradu 2027. godine (tri meseca).