Vašar interneta – novac, rat, fudbal i rasizam

Između ova dva prostora ograđena su mesta na kojima se ove dve grupe sastaju. Mlađi mašu rukama, prstima prate raznobojne krivulje koje se pojavljuju po ekranima, pokazuju fotografije i nadaju se da će dobiti novac za nastavak projekta.

U Lisabon je u poslednja dva dana stiglo oko 900 ljudi kojima na akreditacijama piše ”investitori”. Uz njih i bar još toliko ljudi koji, za njihov račun, prate prezentacije malih kompanija koje nude nova rešenja, revolucionarne proizvode i sveže koncepte bezmalo svakog problema sa kojima se svet suočava.

Tek povremeno, hodnicima prozuji i kakva zvezda prošlih ”Veb samita”, poput Amerikanke čija je kompanija patentirala potpuno novu cuclu, za koju bebe misle da je uistinu majčina, pa se na taj način uštedi 150 miliona pakovanja hrane za bebe i milijarde dolara troškova medicinske nege.

Zvezda je i Ukrajinka, koja je osmislila uložak koji, osim osnovne namene ublažava bol, a uskoro će moći da otkrije i infekcije, kao i još neke bolesti. Uz to, rastvara se u vodi.

Svet za taj volšebni uložak nije baš u potpunosti spreman, pa je reklamu za ovaj proizvod ”Fejsbuk” prvo proglasio za pornografski, a zatim i politički obojen.

”Meta”, čiji je ”Fejsbuk” deo, ionako je otkazala učešće na samitu, zbog komentara donedavnog šefa ovog skupa Pedija Kosgrejva o ratu između Izraela i Palestinaca.

Izvinjenja i ostavka nisu, međutim, uspeli da izbace politiku sa pozornica vašara interneta, pa je šef ”Intersepta” Endi Fišman, skoro besno, ponovio reči donedavnog šefa samita da su ”ratni zločini - ratni zločini, čak i kada ih čine saveznici”, upozoravajući da su od 7. oktobra ubijena 42 novinara.

Stav Izraelaca da palestinske novinare tretira kao i pripadnike Hamasa nazvao je ”masakrom” i ”genocidom” u čemu ga je jednako glasno, ali zbog snažnog irskog naglaska ne i toliko razumljivo, podržao i autor dokumentarnih filmova Šon Marej.

Moderatorka je brzo prešla na druge vrste pretnji, poput napada preko društvenih mreža.

Nešto ranije, u velikom auditorijumu govorio je i nekadašnji bokserski šampion, gradonačelnik Kijeva Vladimir Kličko, koji je, nabrajajući ukrajinske gradove na koje neprestano padaju bombe, zatražio da se Rusija i Belorusija u potpunosti izbace sa Olimpijskih igara. Bez neke preterano emotivne reakcije iz publike.

Mnogo više pažnje izazvao je Roberto Karlos, nekadašnja velika zvezda Reala iz Madrida i brazilske reprezentacije, koji je na predstavljanju nove društvene mreže ”Strajver” rekao da je kao igrač u puno slučajeva bio meta rasističkih komentara.

”Igrači moraju da budu pametni, jer ne mogu da reše te stvari. To moraju da učine Uefa, Fifa i nacionalni savezi”, rekao je Roberto Karlos, čiju su skoro svaku rečenicu pratile ovacije.

Mreža koju promoviše, navodno, u potpunosti će moći da izoluje bilo koju vrstu verbalnog nasilja, pa će je uskoro koristiti nekoliko timova iz Premijer lige i ”jedan veoma važan” portugalski tim.

Portugalci iz dela grada u kojem se nalazi lisabonska arena, pak, tvrde da u celoj zemlji postoji svega jedan veoma važan tim i da igra u crvenim dresovima.

Pošto su Gugl, Meta i Amazon zbog kritika upućenih Izraelu odustali od ”Veb samita”, najveća zvezda ovogodišnjeg skupa bio je predsednik platforme Alibaba.com, koji je predstavio način na koji će ova kompanija uključiti veštačku inteligenciju u premošćavanje jezičkih barijera izmeću klijenata i dobavljača, čije će reklame moći da se gledaju na 18 jezika.

Na taj način, tvrdi, nestaće poslednja prepreka između 40 miliona kompanija koje pazare na ovoj platformi i oko 200.000 registrovanih proizvođača. ”Pametni pomoćnik” već koristi oko 2.000 kompanija koje su, od početka novembra, povećale broj kontakata sa klijentima za petinu.

I na kraju dana, gotovo sam se sudario sa Čelsi Mening, koja je zbog otkrivanja oko 700.000 tajnih podataka ”Vikiliksu” osuđena na 35 godina robije, ali je posle sedam godina pomilovao tadašnji predsednik Amerike Barak Obama.

Na ”Veb samitu” je govorila o veštačkoj inteligenciji, koja je tokom nekoliko debata na ovom skupu gotovo proglašena za globalnu pošast, ili u najmanju ruku opasnost za čovečanstvo.

”Šteta je već napravljena i stvari koje su neke kompanije uradile je teško sada ispraviti. Godinama su smišljeno zanemarivale etiku i u ovom trenutku jedino što možemo da uradimo je da se uhvatimo u koštac sa tim problemom”, rekla je Čelsi Mening.

Šef istraživačkog tima na Institutu za tehnoligiju iz Masačuseca, čuvenog Em-Aj-Tija, Endrju Mekafi smatra, pak, da će preterano uvođenje u red istraživanja načina za upotrebu veštačke inteligencije usporiti naučni rad, povećati troškove, ali da neće smanjiti rizike.

Čelsi Mening je, kritikujući veštačku inteligenciju, mahom mislila na južnokorejskog robota koji je smrskao radnika pošto ga je pobrkao sa gajbom paprika. Mekafi je, pak, mislio na aplikaciju za učenje jezika ”Duolingo”  čiji su programeri tajno pokrenuli testiranja.