Velika Britanija i rat u Gazi, zebnja uoči Dana sećanja

Senotaf, koji datira iz 1920. godine, decenija je žiža politike jačanja nacionalnog jedinstva. On je svojevremeno bio odgovor države na socijalne nemire, koji su pratili povratak preživelih boraca Prvog svetskog rata zbog kojih se dinastija Vindzora pribojavala da će proći kao i njihovi rođaci Romanovi u Rusiji.

Odgovor na mogućnost reprize Oktobarske revolucije bio je protestantski – "jednostavan, monumentalan i bez ornamenata“ kako ga je svojevremeno opisao dnevnik "Tajms“.

Zastave na Senotafu

Decenijama na Senotafu stoje samo britanske zastave, koje se menjaju svakih mesec dana. Zastave, "miropomazane“ Senotafom slale su se nekada u sve delove Britanskog carstva kao simbol zajedničke žrtve milion i stotinu hiljada podanika britanske krune u Velikom ratu.

Početak novembra u Britaniji tradicionalno je i vreme kada građani kupuju priveske i značke i obliku bulki, simbola bitke na Somi u kojoj je izginula mladost cele zapadne Evrope. U prodaji učestvuju hiljade volontera, a novac ide porodicama ratnih veterana.

Ove godine veterani masovno odustaju od prodaje. Kažu da se plaše sve češćih krađa donacija, mobilnih telefona i bulki, koje prodaju na štandovima. Nisu jedini, koji se plaše uoči ovogodišnjeg 11. novembra.

Vlasnici radnji u četvrtima u kojima dominira jevrejska zajednica planiraju da zamandale vrata bilo da pripadaju ortodoksnim vernicima judaizma, koji ne rade na sabat (subotom) ili ne. Većinu je ove nedelje posetila policija kako bi se sa njima dogovorila oko dodatnih mera obezbeđenja ovog vikenda.

Sam Senotaf krasile su prošlog vikenda palestinske zastave, dok su britanske i venci sa bulkama ostali razbacani oko spomenika. Društvenim mrežama kruže snimci građana, koji pokušavaju da vrate vence i svađaju se sa policijom što je "dozvolila skrnavljenje“.

Šta je uteralo strah i zebnju među brojne Britance pred Dan sećanja

Šta je to uteralo strah i zebnju među brojne Britance pred  Dan sećanja? Odgovor je složen i svodi se na napetost, koja raste iz sata u sat. Najjednostavnije je reći da se znatan deo stanovništva plaši da bi propalestinski protesti, koji se od 7. oktobra održavaju svake subote, ali ove nedelje koincidiraju sa Danom sećanja, mogli da prerastu u nemire, pa čak i nasilje.

Skoro da nema osobe u Britaniji, koja nema snažan stav i emocije za ili protiv tih protesta. Ulje na vatru dodali su brojni političari iz različitih stranaka. Prvi je nastupio gradonačelnik Londona Sadik Kan, koji se pre desetak dana, suprotno zvaničnom stavu svoje Laburističke stranke, koja podržava "pravo Izraela na samoodbranu“, založio za prekid vatre u Gazi.

Snimio je čak i video sa svojom političkom porukom, koju je objavio na svom profilu na društvenim mrežama. Očekivano, to je dovelo da cepanja stavova među laburistima pošto se levica tradicionalno zalaže za palestinsko pitanje. Ostavku je podneo poslanik i član vlade u senci Imran Husein, ali i pedesetak opštinskih odbornika.

Pravi ispit jedinstva laburista

Pravi ispit jedinstva laburista biće glasanje o amandmanu na ovogodišnji Kraljev govor u kojem Škotska nacionalna partija zahteva od britanske vlade "da se pridruži međunarodnoj zajednici i neodložno izvrši pritisak na sve strane kako bi postigle neodložni prekid vatre“. Britanci su nedeljama pratili sudbinu tasta i tašte prvog ministra Škotske Hamze Jusefa, koji su uspeli da napuste Gazu četiri nedelje od početka izraelske ofanzive.

Laburisti teško da će podržati amandman SNP-a ne zato što se protive samom sadržaju, već zato što bi svrstavanjem uz škotske nacionaliste mogli da izgube podršku u Škotskoj, koja je u velikom porastu. Cena će nesumnjivo biti nove ostavke i podele. Jasno je da ove nedelje bivši lider laburista, a sada nezavisni poslanik Džeremi Korbin, neće biti jedini istaknuti levičar među govornicima na propalestinskim demonstracijama.

Eskalacija krize na Bliskom istoku odrazila se i na vladajuće konzervativce. Premijer Riši Sunak od početka snažno podržava Izrael.

Ministarka Suela Braverman optužila snage reda 

Insistiranje na održavanju propalestinskih demonstracija paralelno sa Danom sećanja nazvao je "nedostatkom poštovanja“. No, njegova ministarka unutrašnjih poslova Suela Braverman rasplamsala je strasti u svim stratumima društva autorskih člankom u "Tajmsu“ u kojem je optužila londonsku Metropoliten policiju za "pristrasnost“ prema propalestinskim demonstrantima.

Braverman je optužila snage reda da su se svojevremeno "veoma strogo“ odnosila prema demonstrantima protiv obaveznog nošenja maski tokom pandemije, ali da ne hapse demonstrante, koji nose maske na propalestinskim demonstracijama, što je zabranjeno, jer policija mora da zna identitet učesnika protesta, niti privode one, koji pozivaju na džihad ili pevaju "Od reke pa do mora Palestina će biti slobodna“ što je pesma, koju jevrejska zajednica smatra pozivom na uništenje Izraela, koji je inače proklamovana politika Hamasa.

Bi-Bi-Si u vrtlogu kontroverze

U vrtlog kontroverze je bez oklevanja uskočio i Bi-Bi-Si, čiji voditelji u svim informativnim emisijama imaju čitave monologe protiv Bravermanove. Udarni jutarnji radijski program "Tudej“ (Danas) rešetao je konzervativne poslanike pritiskajući ih da se javno ograde od ministarke.

U najnovijoj emisiji, voditelj Nik Robinson pet minuta je pokušavao da primora ministra za visoko obrazovanje i predstavnika jevrejske zajednice Roberta Halfona da je osudi.

Halfon je tom prilikom održao lekciju iz diplomatije. Dan ranije, isti program na istu temu je razgovarao sa gradonačelnikom Londona Sadikom Kanom. Voditelj je optužio Bravermanovu da urušava nezavisnost policije, ali nije pitao gradonačelnika da li njegov iskorak iz politike sopstvene strane raspiruje tenzije u prestonici. Kan je doduše pokazao izuzetnu umerenost i diplomatiju u svom nastupu, ali nije ni za pedalj uzmaknuo sa sopstvene pozicije.

Realnost, koju priznaje čak i urednik Bi-Bi-Si-ja Kris Mejson, je da dobar deo konzervativaca misli isto što i Bravermanova, kao i da ona čestim gafovima služi kao lakmus test vladi Rišija Sunaka kada god treba da se opipa puls javnosti o nekom kontroverznom stavu. Vlada nije izvukla tepih ispod ministarke. Barem za sada.

Sledeće nedelje Vrhovni sud Britanije odlučivaće o zakonitosti njene politike da ilegalne imigrante šalje u Ruandu. Ukoliko Vrhovni sud odbaci tu inicijativu, Bravermanova po svoj prilici neće preživeti kadrovske promene u vladi, koje se očekuju za dve nedelje. No, sa njom, nestaće i svaka šansa da se ujedine sve malodušniji torijevci pred opšte izbore sledeće godine.

Politički i medijski haos pred Dan sećanja

U opštem političkom i medijskom haosu pred Dan sećanja, staložena je samo policija. Njen prvi čovek ser Mark Rouli mirno je objasnio da propalestinske demonstracije neće biti zabranjene, jer za to ne postoji pravna osnova, pošto je sloboda govora zagarantovano pravo. Istovremeno, policija je promenila trasu kretanja demonstranata.

Umesto preko Trafalgar skvera i sedišta vlade – Vajthola gde se nalazi i Senotaf, demonstranti će se kretati duž istočnog oboda Hajd park, zida bašte Bakingemske palate, preko stanice Viktorija do južne obale Temze.

Prostori oko Senotafa na ulazu u ulicu Dauning, kao i američke i izraelske ambasade biće obezbeđeni, a svaki pristup zabranjen. Automobilima, iz kojih se vijore palestinske zastave, neće biti dozvoljeno da prolaze kroz četvrti sa jevrejskim stanovništvom. Bravermanova, koja se danas srela sa policijskim vrhom, nije imala šta da zameri njihovim planovima.

Najzad, ne treba zaboraviti i nov element u sutrašnjem obeležavanju primirja, kojim je okončan Prvi svetski rat. Ekstremna desnica najavila je da će "braniti Senotaf“.

Kroz London se šire glasine o neminovnom nasilju

Time hiljadu osam stotina pedeset pripadnika policije, koji obezbeđuju sve značajne objekte, ali i demonstracije, koje se najavljuju kao najmasovnije do sada, imaju novi nepredvidljivi deo u sve složenijem mozaiku održavanja javnog reda. Kroz London se šire glasine o neminovnom nasilju. Ekstremna desnica podmetnula je na društvene mreže "dip fejk“ (duboko lažni) audio snimak gradonačelnika Sadika Kana u kojem on navodno tvrdi da šef policije podređen njemu.

"Znam da je u subotu Dan primirja, ali zašto bi Londonci otkazali marš u subotu? Zašto se Dan sećanja ne održi narednog vikenda? Ono što se događa u Gazi je mnogo veće od ovog vikenda“, kaže u lažnom snimku Sadik Kan. Pitanje je koliko ljudi će shvatiti da je snimak lažan.

"Na poljima Flandrije"

U pesmi "Na poljima Flandrije“, koja je lansirala bulke do simbola sećanja na pale u Velikom ratu, Džon Mekre kaže: "Mi smo mrtvi. Ne tako davno živeli smo, osećali zoru, gledali sjaj sutona, voleli i bili voljeni, a sada ležimo na poljima Flandrije. Preuzmi našu borbu sa neprijateljem. Iz ruku, koje nas izdaju, predajemo ti baklju. Neka bude tvoja da je uzdigneš visoko. I ako raskineš veru sa nama koji mresmo, nećemo spati, iako bulke rastu na poljima Flandrije“.

Bitka na Somi, koju ova pesma, urezana u svest Britanaca, opisuje, zapamćena je kao simbol besmislene pogibije miliona. Danas, to sećanje odzvanja sa novim savremenim slojevima značenja, dok Britanci sa zebnjom iščekuju ovogodišnji Dan sećanja.