Rat koji bi mogao da dokrajči Liban

"Što duže traju sukobi u Pojasu Gaze, stanovnici Libana su sve skloniji da podrže rat", rekao je jedan od visokih zvaničnika Hezbolaha, svega dan pre nego što će se, po drugi put od upada Hamasa u Izrael 7. oktobra, pristalicama, ali i ostatku sveta obratiti njegov šef Hasan Nasralah.

Lider Hezbolaha je, pre svega nedelju dana, zastao na pola rečenice od objavljivanja rata Izraelu, navodeći da će za dalji razvoj situacije na Bliskom istoku biti odgovorne isključivo vlade u Tel Avivu i Vašingtonu, kao i da se njegova organizacija ne plaši ni jedne od njih.

Kako njegova upozorenja ne bi bila bez osnova, Hezbolah je objavio čitav niz promotivnih snimaka, na kojima se vide protibrodske rakete, ali i manevri maskiranih vojnika praćenih ratobornim citatima iz Kurana.

U danima koji su prethodili govoru, slaba libanska vlada definisala je plan pružanja humanitarne pomoći za oko milion ljudi, koliko bi u slučaju da Izrael i Hezbolah istinski zarate, napustilo jug Libana.

Istovremeno, građani ove zemlje, koji nisu imalu mogućnosti da kupe avionske karte, počeli su da prikupljaju zalihe i pakuju kofere, kako bi se, ukoliko zatreba, odselili što dalje od granice sa Izraelom.

Njihova strepnja rezultat je serije sukoba koji su se u poslednje 54 godine vodili na teritoriji Libana – od prvog 1969. do poslednjeg 2006. godine, kada je izraelska avijacija uništila skoro svu infrastrukturu od granice do južnih predgrađa Bejruta.

Bivši libanski premijer Fuad Siniora, koji se smatra zaslužnim za pregovore posle kojih je okončan poslednji rat, satra da Liban, ni u kojem slučaju, ne bi mogao da "preživi" još jedan sukob.

Liban trese već nekoliko godina duga ozbiljna politička kriza, zemlja nije u stanju da izabere predsednika, institucije se raspadaju i ekonomija ove zemlje je na kolenima. Od početka rata Hamasa i Izraela, libanski bruto nacionalni dohodak pao je za četvrtinu.

"Mi ne smemo da se umešamo u ovaj rat", rekao je Siniora Skaj njuzu, ali je istovremeno i žestoko optužio međunarodnu zajednicu zbog nedostatka interesa za sudbinu Palestinaca u Gazi.

"Zamislite da je zbog neke bolesti u Gazi u teškom stanju 500 mačaka... Da su mačke, međunarodna zajednica bi došla i spasila ih", tvrdi bivši premijer.

Ipak, listom svi umereni libanski političari veruju da će međunarodna zajednica, na neki način, uspeti da zauzda izraelsku ofanzivu u kojoj je stradalo oko 10.000 ljudi.

Hezbolah, pak, smatra da će nastavak nasilja u Gazi, neminovno, usmeriti Libance ka ratnoj stazi, ali i ozbiljno uzdrmati uzdržane vlade u Egiptu i Jordanu.

"Kada dođe trenutak, ponedećemo žrtvu. Nećemo više ćutati i ceo region će zahvatiti rat", tvrdi zvaničnik Hezbolaha, svega dan pošto je objavljena informacija da je u dosadašnjim sukobima sa izraelskom vojskom poginulo 68 boraca ove organizacije.

Tokom nekoliko dana pred Hasralahov govor, izraelska avijacija žestoko je bombardovala položaje Hezbolaha i Hamasa na jugu Libana, a borbeni avioni su u nekoliko navrata, u brišućem letu, nadletali predgrađa Bejruta.

Bombe su, navodno, padale i oko Kelat Džabura, mesta na kojem se pre nekoliko meseci pojavila građevina neobično nalik bazi iz koje bi u akcije protiv Izraela, mogle da budu lansirane bespilotne letelice.

Izraelske akcije, suštinski, mogle bi da pruže odličan alibi za Hezbolah ukoliko odluči da uđe u rat, pošto mu je, osim podrške šiita, neophodan i pristanak ostalih zajednica u Libanu. Upravo zbog toga, činilo se da prvi Nasralahov govor predstavlja uvod u žešću retoriku, posebno pošto su u jednom od izraelskih napada stradale tri devojčice.

Dodatni problem mogla bi predstavljati činjenica da je vlada u Tel Avivu na korak od zabrane emitovanja katarske televizije Al Džazira i libanskog El Majadin na teritoriji Izraela.

Očekuje se da ovu zabranu pred ratni kabinet iznese premijer Benjamin Netanjahu, koji će, sa ministrom odbrane Joavom Galantom, doneti konačnu odluku.

Jedina stvar koja bi, u ovom trenutku, mogla da odmakne region sa ivice rata je razmena zatvorenika o kojoj je, ranije u petak izvestila saudijska El Arabija. Prema složenom planu, u kojem su kako se čini još jednom katarske diplomate odigrale važnu ulogu, Hamas je spreman da oslobodi 100 žena i dece otetih 7. oktobra u zamenu za 100 Palestinki zatočenih u izraelskim zatvorima.