Groblje dece u Gazi – Izraelu i Hamasu to ne smemo oprostiti

Zamislite da na teritoriji veličine Mladenovca svaki drugi stanovnik ima manje od 18 godina. Tako je u Pojasu Gaze. Škole i vrtići krcati; na ulici čopor, bicikli i lopte; u kući smeh, dževa i cika. Bilo bi to srećno mesto - da nije reč o Palestini - u kojoj deci svakodnevno već mesec dana na glavu padaju bombe.

Od prvog dana rata iz Gaze stižu izveštaji o dečjim žrtvama, ali, čini se, nijedna brojka nije uspela da zaprepasti svet kao vest da roditelji deci na telima ispisuju imena - u strahu da, ako poginu, niko neće moći da ih prepozna.

Pod "svetom" se u ovom slučaju misli na "obične ljude", koji sve glasnije na društvenim mrežama saosećaju sa palestinskim narodom, uz oštro kritikovanje smrtonosnih poteza koje kao na šahovskoj tabli povlači Tel Aviv.

"Ukoliko nije pod pritiskom, Hamas neće osloboditi otete", procena je izraelskih bezbednosnih službi na koje se poziva predsednik Benjamin Netanjahu kada pojačava napade na Gazu – ne obazirući se na sve glasnije apele, pre svega međunarodnih organizacija, za “humanitarni prekid“ vatre.

Porodice otetih traže pravdu; Izrael obećao: Cena koju će Gaza platiti – biće za pamćenje

Zlo je jedina ispravna reč kojom se može nazvati ono što je Hamas 7. oktobra uradio u Izraelu. Može li iko naći opravdanje za upad pripadnika ove organizacije u kibuce, među civile, na muzički festival, među omladinu – sejući smrt?

U terorističkom napadu ubijeno je ukupno 1.400 osoba, uključujući i vojnike. Među žrtvama je i 24-godišnji unuk poznatog srpskog vodiča u Svetoj zemlji.

Na palestinsku teritoriju odvedena su 242 taoca, među kojima je 30 dece – desetoro njih mlađe od pet godina.

Mesec dana porodice otetih mole da im se vrate deca, očevi, majke - uz strepnju od toga kroz kakvo mučenje prolaze i nadu da su i dalje živi.

Povratak otetih je, prema tvrdnjama iz Tel Aviva, prvenstveni cilj izraelskih vojnih akcija u Gazi. Drugi, ali ne manje bitan – učiniti sve da se takvo zlo nikada ne ponovi.

Ministar odbrane Izrael Joav Galant poručio je da će odgovor Izraela biti "pamćen narednih 50 godina".

"Pravila rata su se promenila. Cena koju će Pojas Gaze platiti biće veoma visoka, što će promeniti stvarnost za generacije koje dolaze"', rekao je Galan.

Tako je jedno zlo pokrenulo mašineriju zla koja melje civile.

Vreme apokalipse

"Biblija kaže da postoji vreme za mir i vreme za rat. Ovo je vreme za rat", poručuje Netanjahu.

Baš kao u Bibliji, slika koja iz Gaze odlazi u svet ilustruje apokalipsu. Smrt, glad, patnja i bol.

Kako drugačije opisati snimke kojima Palestinci, uz pomoć interneta, "bombarduju" svet:

- osakaćena i raskomadana deca rasuta po ulicama;

- vrisak majki i očeva dok uz grudi privijaju beli zamotuljak veličine lutke;

- očaj dok među ruševinama, uz veru u Alaha, dozivaju Džamilu, Vafu, Nasren, Omara, Džamala, Saleha...

Groblje dece

Na svakih 10 minuta u Gazi strada jedno dete, upozorava "Save the Children". Oko 150 dece bude ubijeno u samo jednom danu. A rat traje trideset.

Unicef saopštava da je Pojas Gaze postao "groblje dece". Poziva na hitan prekid vatre i otvaranje svih prelaza, kako bi humanitarna pomoć mogla da dođe do civila.

A kako izgleda život civila svetu je sa lica mesta preneo generalni komesar agencije UN za pomoć palestinskim izbeglicama UNRVA, koji je posetio izbeglički kamp unutar Gaze.

"Mesto je bilo pretrpano. Nivo nehigijene i uslova života su nerazumljivi. Svi su samo tražili vodu i hranu. Umesto da budu u školi i uče, deca su tražila gutljaj vode i parče hleba. Parali su mi srce“, rekao je Felipe Lazarini.

U tom osećaju nije usamljen.

Optužbe za genocid

Ljudi širom sveta, među kojima ima i Jevreja, traže od Izraela da obustavi bombardovanje palestinskih civila. Za ono što proživljavaju stanovnici Gaze, na protestima i na društvenim mrežama koristi se reč “genocid“.

Na to upozorava i UN.

"Palestinski narod je u ozbiljnom riziku od genocida", kažu specijalni izvestioci UN za koje se s pravom veruje da su bili dodatno oprezni pre nego što su izneli takve tvrdnje - posebno ukoliko se za to krivica svaljuje na zemlju čiji je narod stradao u Holokaustu.

"To je tragedija rata", tako na izveštaje iz Gaze odgovara Tel Aviv, optužujući Hamas da svoje baze namerno postavlja pored vrtića, bolnica i izbegličkih kampova.

Ciljane civilne žrtve

Uz tu ogradu, Tel Aviv intenzivira napade na stambena naselja, škole, bogomolje, zdravstvene centre.

Učestali vazdušni napadi poslednjih dana izvode se u blizini jedne od najvažnijih bolnica – El Kuds, uprkos uzastopnim upozorenjima Svetske zdravstvene organizacije da je zahtev za evakuaciju bolnica punih teško ranjenih pacijenata ravan njihovom ubistvu.

Upozoravaju i da se na taj način krši međunarodno humanitarno pravo.

To, međutim, nije dovoljno jak argument, jer Tel Aviv ima jači – punu podršku lidera sa Zapada, koji se drže mantre da Izrael ima pravo da se brani.

Dok Pentagon nastavlja da svakodnevno isporučuje oružje izraelskoj vojsci, potpredsednica Kamala Haris, upitana da prokomentariše bombardovanje izbegličkog kampa Džabalija, odgovara: SAD se ne mešaju u to kako će Izrael voditi rat.

Hoće li bebe dočekati "dobar trenutak" za prekid vatre

Iz Palestine stižu tvrdnje da je sve više beba koje doktori spasavaju iz stomaka poginulih trudnica, a “Save the Chidren“ upozorava da je 130 novorođenčadi u inkubatorima životno ugroženo – jer struja može da nestane svakog časa.

Baš u tom danu Bela kuća saopštava da "nije trenutak" za prekid vatre u Pojasu Gaze, već poziva na "kratke pauze" u bombardovanju, kako bi se stvorili uslovi za oslobađanje talaca i isporuku humanitarne pomoći.

Ništa čudno.

Dozvola za masakr

Znali su i Izrael, i svi oni koji su podržali bombardovanje i upad kopnenih trupa u Gazu, da će svaka druga osoba koju ubije izraelsko oružje biti dete.

Ratni stratezi nisu mogli da previde činjenicu da gotovo 50 odsto stanovnika Gaze čine deca i da je reč o jednoj od najgušće naseljenih oblasti na svetu.

Na površini od 360 kilometara kvadratnih živi 2,5 miliona ljudi – kao da se svi stanovnici Beograda izmeste u Mladenovac. I da se 30 dana bez prekida zasipaju bombama.

Srećom nisu vrtići i škole sa početka teksta u Mladenovcu. Ali nisu ni u Vašingtonu, ni u Londonu, niti u Briselu.

Zato ne čudi što Zapad i dalje podržava izraelske akcije u Gazi – jer očigledno je da 9.488 mrtvih, od čega 3.900 dece, nije dovoljno jaka cena koju palestinski narod treba da plati za zločine Hamasa.

Nazivali mi to genocidom, zločinom protiv čovečnosti ili "kolateralnom štetom" – to što je dopušteno da se masakriraju palestinska deca – poraz je čovečanstva.

Da li je to pravda koja može da nadomesti bol izraelskim majkama?